Мала Госпојина је празник којим се слави рођење Богородице Марије. Посебно га славе и поштују жене.
Према предању, Свети Јоаким и Ана добили су, у позним годинама, ћерку. Богородица је рођена у Назарету, а већ у трећој години одведена је у храм у Јерусалим. У молитвама, богослужењу и читању Светог писма почела је да учествује већ у седмој години.
Још један важан Богородичин празник јесу Благовести, дан када јој се, према предању, јавио Архангел Гаврило и рекао јој да ће родити месију, Господа Исуса Христа. Након Христовог вазнесења, Богородица је живела тако што је ширила хришћанство и помагала болеснима и сиромашнима.
Мала Госпојина представља дан славља, среће и породичног окупљања, а у неким породицама обележава се као крсна слава. Обичај је да се на овај дан не раде физички послови, већ да се проведе у одмору и молитви. Верује се да, ако је на овај празник ведро небо, сунце ће нас грејати и током јесени и зиме.
На овај дан многи планирају и заказују венчања, јер према старом веровању, парови који су се верили или венчали на Малу Госпојину, имају посебан благослов.
Празник се слави са мрсном или посном трпезом, у зависности од тога да ли „пада“ у среду или петак, када се слави посно, а осталим данима се слави мрсно.