Pravoslavni vernici danas obeležavaju uspomenu na prenos moštiju Svetog Đorđa iz Nikomidije u Lidu Palestinsku, što je bilo ispunjenje njegove poslednje želje, i obnavljanje njegovog hrama u koji je položeno njegovo telo. U narodu je ovaj praznik poznat i kao Mali Đurđevdan.
Sveti Đorđe se na ikonama najčešće predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, kako ubija aždaju. Na ikonama za praznik Đurđic, on je bez konja, u stojećem stavu i sa kopljem ili mačem u ruci.
Iako u pravoslavnom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, Đurđic je poštovan među vernicima, pa se tako na ovaj dan ne rade teški poslovi i ručni radovi. Dani od Đurđica do Svetoga Mrate, odnosno Svetog mučenika Stefana Dečanskog, koji se obeležava 24. novembra, nazivaju se mratinci ili vučiji dani, jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari se odmaraju, a žene ne rade ručne radove.
Đurđic je, po broju svečara, na osmom mestu u Srba. Ovo je i gradska slava Novog Sada i Bora. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna hrana. Na liturgijama u pravoslavnim hramovima pominje se stradanje svetog Đorđa.
