Српска православна црква данас слави успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и Дан словенске писмености и културе.

Ћирило и Методије, упамћени као „словенски апостоли“, створили су прво писмо Словена, глагољицу. Преводили су литургијске и библијске књига и поставили темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.

Старији Методије и његов брат Ћирило рођени су у Солуну, у дому високог византијског војног и управног вође Лава, 815, односно 826. године.

Када је 862. године, великоморавски кнез Растислав тражио од византијског цара Михаила учитеље који ће да проповедају хришћанство на народном језику, браћа су била идеална за тај посао. Знали су словенски језик, па су саставили писмо и превели јеванђеља.

Са тим преводима кренули су у моравско-панонску мисију, ширили су писменост и хришћанство међу Словенима, преводили и друге богослужбене књиге и служили литургију на словенском језику. Симбол су словенске писмености и просветитељства.

Као просветитеље словенских народа, Црква их молитвено истиче као равноапостолне. После смрти солунске браће, њихови ученици, Климент и Наум, наставили су њихов просветитељски рад.

Сваки од браће има свој дан а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије.

Осим код нас, Дан Ћирила и Методија прославља се и у Словачкој, Чешкој, Пољској, Русији, Украјини и Северној Македонији.

Према веровању, на овај дан сви ученици и студенти би требало да „загреју столицу“ и читају књиге, како би добро учили током целе године.