May 30, 2026

Даy: Ф ј, 2023

Вуца књига 1

Представљена књига професора Вуце о знаменитим Кикинђанима

Igor Crnogorac Маy 24, 2023

„Наши научници који су ширили духовност и науку“ назив је нове књиге професора др Петра Вуце која је вечерас представљена у свечаној сали Народног музеја.

– Књига је састављена од радова које сам писао за Конференцију “Развој астрономије код Срба” и који су објављивани у зборницима. Већину радова чине биографије Кикинђана – каже професор Вуца. – Јованка Живојинов је, рецимо, мање позната Кикинђанима. Она је, за време Другог светског рата, била професор физике у Гимназији, а затим и прва жена професор на Машинском факултету. Писао сам и о Кикинђанину архимандриту Филарету Гранићу, византологу и теологу, члану Академије наука. Интересантан је и део у којем сам сабрао податке које сам пронашао о оцу Николе Тесле, Милутину.

О књизи и раду професора Вуце говорио је рецензент, проф. др Милан Димитријевић, астроном, физичар и песник, бивши министар за науку, технологију и развој Савезне Републике Југославије.

– Овде су сабрани чланци које је професор Вуца писао и који су презентовани и верификовани на конференцијама. У књизи су приче о Кикиђанима који су допринели науци, као што су Павле Кенгелац, Миливој Југин, Коста Сивчев. За неке од њих нисам ни знао да потичу одавде – рекао је професор Димитријевић.

Приче о значајним, али мање познатим Кикинђанима чине само део књиге. Професор Вуца говори и о људима који нису са овог подручја, али су допринели науци. У трећем делу су прилози о сунчаним сатовима којима се аутор бавио и у својој књизи, „Сунчеви сатови у Војводини“, која је имала три издања.

Књигу „Наши научници који су ширили духовност и науку“ је, уз подршку Града, издао Народни музеј у којем ово најновије дело професора Вуце и може да се купи.

346139216_630331955684557_7536653613441272191_н

Офталмолошки апарат за ефикасније прегледе

Jelena Trifunović Маy 24, 2023

За одељење Офталмологије Опште болнице, фирма „Тиса Аутомотиве” купила је уређај оптотип пројектор, неопходан за свакодневни рад офталмолошке амбуланте. Овом догађају осим представника Болнице и компаније, присуствовали су и градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Саша Танацков.

Др Драгана Радин, начелница Одељења офталмологије захваљујући се на донацији, истакла је да је реч о аутоматском пројектору графикона.

-Апарат садржи 41 графикон и осим оптотипа има низ тестова у страбологији. Он нам је неопходан за узимање видне оштрине пацијента и овај тест спроводи се на самом почетку прегледа. Управљање апаратом је лако, преко даљинског управљача. Стари пројектор има више од 40 година и овај ће допринети да будемо ефикаснији у раду – казала је др Драгана Радин.

Донатори, компанија „Тиса Аутомотиве“ и у ранијем периоду исказала је да је друштвено одговорна и да жели да помогне локалну самоуправу у којој послује. Акош Барна, генерални директор захвалио се представницима Болнице и града на плодоносној сарадњи.

-Прихватили сте нашу компанију и на нама је да учинимо све да имамо одличну међусобну сарадњу. И у наредном периоду потрудићемо се да побољшамо услове рада Болнице и већ сада могу да обећам да ћемо до краја године одвојите средства за још једну донацију – рекао је Барна и напоменуо да су здравствени радници сву своју снагу показали током пандемије корона вирусом.

Захваљујући се компанији Никола Лукач подсетио је да је „Тиса Аутомотив“ и раније додељивала донације попут ЕКГ апарата, док су за време короне међу првим обезбедили одређену количину заштитних маски.

-Ту су били да помогну и када је реконструисана педијатрија. За Општу болници и Дом здравља имати овакву фирму пуно значи. Они су једна од друштвено најодговорнијих фирми, нарочито што се труде да унапреде здравствену заштиту свих суграђана, међу којима су и радници компаније. Увек су доступни за донације и прави су пример како се понашати према средини у којој послују – рекао је градоначелник Лукач.

Апарат је вредан 240.000 динара и биће врло брзо у функцији.

немачко удружење

Ерика Бански на челу Немачког удружења Кикинда

Jelena Trifunović Маy 24, 2023

Немачко удружење Кикинда је 19. маја у Културном центру одржало изборну скупштину и изабрало нови управни одбор. Уместо Александра Конечнија, дугогодишњег председника, изабрана је Ерика Бански, уредница веб-странице Удружења.

На место Хилде Бански, потпредседника и члана првог Националног савета Немаца у Србији, изабран је Јован Бутер, дугогодишњи члан Удружења. Остали чланови управног одбора су: Јован Блат, Ксенија Боканић Коврлија, Винцензо Марано, Смиљана Ратко и Милена Вукашиновић.

У име старог Управног одбора – због болести председника – говорила је Хилда Бански. Истакла је да су првенствени циљеви Удружења били: остварење позитивне слике о Немцима који живе у овим крајевима, неговање националног идентитета кроз језик, културу, и обичаје Немаца, као и неговање добросуседских односа. Ови циљеви су и остварени.

У име новизабраног Управног одбора на указаном поверењу захвалила се Ерика Бански. Истакла је изузетан рад и достигнуте резултате претходног руководства, са жељом да се тај рад настави увођењем нових садржаја и коришћењем нових технологија и медија за комуникацију.

Шума

Изложба фотографија „Свет се каже шума“

Igor Crnogorac Маy 24, 2023

Фотографије из циклуса „Свет се каже шума“ Јелене Владушић биће изложене у Галерији „Тера“.

Јелена Владушић је основне и мастер студије фотографије завршила на Академији уметности у Новом Саду и докторирала је на Универзитету уметности у Београду. Излагала је самостално и на групним изложбама и добитница је признања у земљи и иностранству.

Отварање изложбе је у петак, у 20 сати.

Секретаријат и велики парк 7

Радионица за ђаке поводом Европског дана паркова

Igor Crnogorac Маy 24, 2023

Ђаци из ОШ „Вук Караџић“ данас су учестовали у еколошкој радионици под називом „Упознај Велики парк“. Поводом Европског дана паркова за њих је ову активност организовао Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе.

Запослени у Секретаријату децу су упознали са лепотама и природним вредностима градског парка који постоји 127 година.

– Деца израђују једниствене разгледнице од плодова и листића. Причамо им о врстама које имамо у парку, а то је укупно 40 врста дрвећа са око 700 стабала – 29 врста лишћара и 11 врста четинара  – рекла је секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

Ученици другог разреда са нама су поделили своје утиске о Великом парку.

– Врло често долазим овде да се надишем чистог ваздуха – каже Лука Бубуљ.

Његовој другарици Лари Стијак такође се свидео данашњи излет.

– Допада ми се што има пуно дрвећа и чист је ваздух.

Мања Иличић и Душко Жигић научили су како како се брине о околини.

– Животна средина се чува тако што бацамо смеће у канту, а не где стигнемо – каже Мања.

– Овде добијамо највише кисеоника док шетамо и зато треба да чувамо природу и да не бацамо смеће – објаснио нам је Душко.

Алекси Кнежевићу допада се природа у Бландашу.

– Лепо ми је што има много лепих биљака, има много људи и јако је леп ваздух овде.

Акција се наставља сутра, прикупљањем електричног и електронског отпада из школа „Фејеш Клара“ и „Милош Црњански“ и из кикиндске библиотеке. Ово је, иначе, редовна активност Секретаријата у којој специјализоване фирме откупљују електрични и електронски отпад и, заузврат, школама уплаћују донације за куповину нових уређаја.

Покрајинска влада

Покрајинска влада финансира уређење Фрушке горе и обнову Студентског дома у Сомбору и библиотеке у Текелијануму

Dejan Panić Маy 24, 2023

Покрајинска влада је на данашњој седници донела решење да се издвоји 45,96 милиона динара за реконструкцију пешачке стазе Бранков чардак – Бранков гроб на Стражилову, чиме ће бити настављено уређивање Фрушке горе и промоција њених туристичких потенцијала. Новац је усмерен ЈП „Национални парк Фрушка гора” у Сремској Каменици.

Издвојено је и 44 милиона динара за радове на обнови Студентског дома „Др Зоран Ђинђић” у Сомбору, док је за завршетак радова на обнови дела зграде у Задужбини Саве Текелије у Будимпешти, у ком ће бити библиотека, издвојен 21 милион.

За замену дотрајалог паркета у малој дворани СПЦ „Војводина“ у Новом Саду издвојено је 28,4 милиона динара. Пројектом је планирана уградња новог паркета по важећим стандардима спортских асоцијација ФИБА И ИХФ, чиме ће бити обезбеђени адекватни услови за одржавање домаћих и међународних утакмица и такмичења.

ласте

Почело такмичење „Домаћинство које су ласте изабрале 2023.”

Dejan Panić Маy 24, 2023

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије позвало је сва сеоска домећинства, која на свом имању имају активна гнезда ласта, да се до 5. јуна пријаве на овогодишње такмичење „Домаћинство које су ласте изабрале”, а у коме ће победити кућа са највише  гнезда. Седму годину заредом, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије наградиће тоном кукуруза домаћинство са највише активних гнезда сеоских ласта, а насумичним извлачењем у категорији „Срећно гнездо”, може се освојити ваучер за куповину садница воћа, ма колико гнезда било у домаћинству, наведено је у саопштењу. Такмичење, како је истакнуто, има за циљ да подржи сеоска домаћинстава која се баве пољопривредом, али и да подржи пријатељство људи и ових птица.

– У времену када све више људи одлази са села, знамо колико је тешко да сеоска домаћинства која се на традиционални начин баве сточарством опстану у Србији и сматрамо да је тона кукуруза симболична награда којом желимо да подржимо људе који су остали да живе на селу – истакла је координаторка такмичења и председница жирија Наташа Јанчић.

Од опстанка аутентичног сеског живота добрим делом зависи и опстанак сеоских ласта.

– Њима су потребне штале, отворених прозора и врата, таванице са гредама где могу да сместе гнезда и домаћини које не запрашују инсекте, већ их остављају овим вредним инсектоловцима. У просеку, једна ласта за сат времена поједе и до 60 инсеката. 

Упозорила је Јанчиећва да су ласте угрожене, јер порастом интензивне пољопривреде и прекомерном употребом пестицида опада њихов број.

– На руку им не иде ни савремена градња која им не оставља много простора. Баш зато и сматрамо да је ово такмичење важно, као подршка суживоту са природом – закључила је Јанчићева.

Сви који имају макар једно активно гнездо сеоских ласта могу се пријавити на такмичење онлајн путем пријавног формулара или позивом на бројеве телефона 021/304-49-25 и 011/400-25-61. Пријава путем телефона могућа је радним данима од девет до 17 сати.

Коначни резултати такмичења биће објављени за 17. и 18. јуна на сајту www.птицесрбије.рс и на друштвеним мрежама Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Поносни смо због начина на који се ОФК Кикинда вратила у Српску лигу

Душан Радовановић: Поносни смо због начина на који се ОФК Кикинда вратила у Српску лигу

Dejan Panić Маy 24, 2023

Након победе на Градском стадиону над Омољичанима, три кола пре краја војвођанског „Истока”, Кикинђани су оверили прво место и повратак у друштво српсколигаша. Јевто Јарчевић, тренер ОФК Кикинде, сматра да је ова утакмица била огледало читаве сезоне.

– Стрпљење, борбеност и чврст карактер, одлике су моје екипе. Препознајемо тешке ситуације и онда исправно реагујемо. Омољичани су озбиљна екипа и зато нам није било лако – истиче Јарчевић.

Следи гостовање у Перлезу, а, иако је све одлучено, ваља сачувати углед првака и недалеко од ушћа Бегеја у Тису.

– Емотивно смо празни и физички истрошени, али опет жељни да одиграмо такмичарски до краја. Имамо ред и систем, војничка је дисциплина у екипи. Момци су се много одрицали, често тренирали и преко граница бола и зато не треба да чуди што смо овако рано стигли до наслова. Што је најбитније, поштено смо дошли до Српске лиге и то је једини начин да се дугорочно праве добри резултати – јасан је Јарчевић

Душан Радовановић игра уз десну аут линију, али се некадашњи ђак београдске Црвене звезде морао овога пролећа у неколико мечева опробати и на позицији штопера.

– У ОФК Кикинду сам дошао на препоруку Јарчевића када он још и није био тренер у клубу. Имао сам моралну обавезу да помогнем и због њега и због свих осталих у клубу који су ме као Нишлију одлично прихватили. Циљ смо остварили, заслужено смо прваци, сваки бод је чист и можемо бити поносни на који начин смо се вратили у Српску лигу. ОФК Кикинда се вратила тамо где припада – каже Радовановић, међу саиграчима омиљен због својих манира.

опанак (4)

Велики успех КУД-а „Мокрин“ на Сабору фолклора

Igor Crnogorac Маy 24, 2023

На престижном међународном Фестивалу фолклора „Златни опанак“ у Ваљеву, у конкуренцији стотину ансамбала и више од три хиљаде играча, чланови КУД-а из Мокрина постигли су изузетан успех – освојили су треће место у категорији јуниора.

КУД „Мокрин“ је, својим наступом, изазвао одушевљење публике, што је препознао и стручи жири. „Лесковачке игре“ припремног ансамбла уз пратњу оркестра донеле су им заслужено прво место у категорији јуниора од 13 до 16 година, док су се, у укупном пласману, пласирали на треће место, потврђујући своју изузетну посвећеност и квалитет.

Ангажовање и вредан рад на очувању српске фолклорне традиције истакли су овај ансамбл као један од успешнијих на овом реномираном сабору.

„Златни опанак“ у Ваљеву одржава се од 2003. године. Окупља фолклорне ансамбле из целе Србије и дијаспоре.

 

Чирило и Методије

Дан словенске писмености и Ћирила и Методија

Igor Crnogorac Маy 24, 2023

Српска православна црква данас слави успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и Дан словенске писмености и културе.

Ћирило и Методије, упамћени као “словенски апостоли”, створили су прво писмо Словена, глагољицу. Преводили су литургијске и библијске књига и поставили темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.

Старији Методије и његов брат Ћирило рођени су у Солуну, у дому високог византијског војног и управног вође Лава, 815, односно 826. године.

Када је 862. године, великоморавски кнез Растислав тражио од византијског цара Михаила учитеље који ће да проповедају хришћанство на народном језику, браћа су била идеална за тај посао. Знали су словенски језик, па су саставили писмо и превели јеванђеља.

Са тим преводима кренули су у моравско-панонску мисију, ширили су писменост и хришћанство међу Словенима, преводили и друге богослужбене књиге и служили литургију на словенском језику. Симбол су словенске писмености и просветитељства.

Храм „Св. Кирил и Методиј“ – Прилеп

Као просветитеље словенских народа, Црква их молитвено истиче као равноапостолне. После смрти солунске браће, њихови ученици, Климент и Наум, наставили су њихов просветитељски рад.

Сваки од браће има свој дан а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије.

Осим код нас, Дан Ћирила и Методија прославља се и у Словачкој, Чешкој, Пољској, Русији, Украјини и Северној Македонији.

Према веровању, на овај дан сви ученици и студенти би требало да “загреју столицу” и читају књиге, како би добро учили током целе године.