Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ na oglednom polju „Kinđa“, organizovala je „Dan polja suncokreta i proteinskog sirka“.  Na jednom mestu sreli su se poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća koji su imali priliku da pogledaju 56 hibrida suncokreta, kao i parcele pod sirkom.

-Proizvodna godina za prolećne kulture počela je loše – naveo je Zoran Simić, savetodavac PSS. – Problemi koji su pratili ozime strnine preneli su se i na suncokret i kukuruz. Tokom juna imali smo 58 litara kiše po kvadratnom metru, u julu je bilo devet, a u avgustu osam litara vodenog taloga. Na nivou godine imamo deficit od 180 litara kiše po kvadratu u odnosu na višegodišnji prosek.

Žetva suncokreta počela je pre 1. avgusta, nikada ranije.

-U ataru ima oko 10 odsto terena što su slatine, peskovita zemljišta i na tim parcelama žetva prvo kreće. Međutim ovogodišnjih 500 kilograma roda suncokreta po katastarskom jutru na tim njivama je jako malo. Na oglednom polju suncokret je u dobrom stanju i očekujemo prinos od 2,5 do tri tone hektara što je za ovogodišnju proizvodnju odlično – napominje naš sagovornik.

Pod kukuruzom je značajno manje parcela, a očekivanja su da će ga naredne godine biti još manje. Setva će se svesti na ozime kulture pšenica, ječam, uljana repica i suncokret koji bolje izdržava izrazito nepovoljne vremenske uslove.

Poljoprivrednik Milovan Trajkovski iz Bašaida obrađuje 50 hektara oranica:

-Zasnovao sam pšenicu, suncokret i kukuruz. Godina je loša, a rod nizak. Pšenice je bilo 2,5 tone po jutru, suncokreta oko tonu,  a kukuruz još uvek nisam brao jer će ga biti jako malo. Suša je uzela svoj danak. Cene poljoprivrednih proizvoda su već godinama iste, a sve je više puta poskupelo. Suncokret ne bi trebao da bude ispod 55 dinara po kilogramu. Uzimajući sve pomenuto u obzir čisto ratarstvo baš i nema neku perspektivu u budućnosti

I Marko Đurđulov, poljoprivrednik iz Kikinde, takođe ističe teške uslove za poljoprivrednike.

-Kiše u Kikindi nije bilo više od dva meseca, a od početka godine do danas palo je ukupno 203 litre po kvadratnom metru što je izuzetno malo padavina. Svake godine kiše je sve manje, a spoljne temperature su sve više i u to vreme kada bilje treba da sazrevaju. Kukuruz ne smem ni da obilazim, kada vreme berbe videću da li će biti nešto za košenje. On je već krajem u potpunosti izgoreo. Najviše očekujem od  suncokreta. Kasno ga sejem i očekujem zadovoljavajući prinos. Šta ćemo sejati naredne godine ne znam. Uskoro počinje priprema zemljišta za jesenju setvu i pitanje je kako ga pripremiti jer vlage nema – kaže Đurđulov.

Ove godine izostalo je razgledanje kukuruza koji je izgubio bitku sa nepovoljnim vremenskim uslovima, ali je zato predstavljen  proteinski sirak.

-U novonastaloj situaciji, koju prate veoma visoke temperature i ogroman deficit vlage, proteinski sirak daje solidne rezultate i dobra je zamena za kukuruz u proizvodnje stočne hrane. Pre nekoliko godina bilo ga je više, ali problem sa otkupom odnosno niska cena od 16 dinara odvratila je proizvođače od toga da uzgajaju. Međutim, poslednjih nekoliko sušnih godina pokazuje da treba razmišljati o alternativnim kulturama – zaključio je Zoran Simić.

Ovom prilikom predstavljene su i nove tehnologije u proizvodnji uz pomoć drona.

A.Đ.