Prvi bioskop pod nazivom „Uranija“ u Kikindi je otvoren 1911. godine. Nalazio se u velikoj dvorani Hotela „Ejler“ u zgradi Mihaila Bona. Vlasnici su bili braća Ilija i Petar Lisul, istaknuta zemljoradnička porodica, koji su u oštroj konkurenciji sa još nekoliko zainteresovanih, uspeli da dobiju dozvolu od Gradskog veća. U istom objektu radio je i posle Drugog svetskog rata, sve do devedesetih godina prošlog veka pod nazivom „Radnički“.

Prvi film za koji je poznato da je prikazan bio je ruski „Ana Karenjina“, prva ekranizacija poznatog romana Lava Tolstoja. Sledećeg vikenda prikazan je francuski film „Kain i Avelj“, a uskoro i austrougarski „1848, borba za slobodu“ -prvo sa mađarskim, a u narednoj projekciji sa srpskim titlom. Bioskop „Uranija“ radio je sve vreme tokom Prvog svetskog rata, beleži istoričar Srđan Sivčev u knjizi „Bioskopski život u Velikoj Kikindi 1905-1941″.

Samo godinu dana nakon otvaranja bioskopa „Uranija“ sa radom je počeo i drugi bioskop u Kikindi. Zvao se „Olimpija“. Zgrada u kojoj je otvoren 1912. godine u ulici Kralja Aleksandra (današnjoj Kralja Petra Prvog) građena je namenski, za potrebe bioskopa. Zgradu je projektovao poznati arhitekta Milan Tabaković.

Prvi prikazani filmovi u „Olimpiji“ bili su francuske proizvodnje: dokumentarni „Rudnici uglja u Lensu“ i kratke serijske komedije „Romeov rival“ i „Pali i Rajzen“. Prvoj projekciji prisustvovao je krem kikindskog društva: advokati, profesori, sudije, imućni poljoprivrednici. Štampa je zabeležila da je publika bila zadovoljna, a slike „izuzetno čiste, jasne i odličnog kvaliteta“.

Posle svega nekoliko godina, bioskop „Olimpija“ je promenio vlasničku strukturu, a investitori su bili udovica Đorđa Petrovića i Stevan (Ištvan) Petrović sa ženom Justinom. U ruke Artura Hesa, vlasnika fabrike nameštaja, zgrada prelazi 1935. godine, da bi posle Drugog svetskog rata 1946. godine bila konfiskovana. U njoj je, sve do 2005. godine radio bioskop „Zvezda“.