Cveti su pokretni hrišćanski praznik koji obeležava Hristov ulazak u Jerusalim, nedelju dana pred Vaskrs koji će, ove godine, pravoslavni i katolički vernici obeležiti istog dana. Cveti simbolizuju buđenje prirode, duhovnu obnovu i donose radost uoči najvećeg hrišćanskog praznika. Danas je jedan od retkih dana u Velikom postu kada je dozvoljeno jesti ribu.

Prema jevanđelju, narod je Hrista dočekao s palmovim grančicama i cvećem, slaveći Ga kao cara mira. Kod nas se umesto palmi u crkvu nose vrbove grančice, tisa, šimšir ili maslina – simboli života i radosti.

Uoči praznika, deca i devojke izlaze u prirodu i beru cveće: ljubičice za lepotu, dren za zdravlje, margarete za sklad, a vrbove grančice za napredak. Cveće se ostavlja u vodi preko noći, a ujutru se ta voda koristi za umivanje, ponekad i sa zlatnim prstenom u njoj – za blagoslov i lepotu.

Prema verovanju, onaj ko prvi ubere cvet na Cveti ima pravo na želju – ako u nju iskreno veruje. Nekada su mladići pravili bukete devojkama, svaki cvet nosio je svoju poruku. Ljudi su se kitili, izlazili u šetnje, slavili život i prirodu.

Cveti su i narodni praznik – upravo tog dana 1815. Miloš Obrenović podigao je Drugi srpski ustanak. Od Cveti pa do Duhova ne bere se cveće – veruje se da tada dobija posebnu, svetu namenu.

Cveti su praznik koji povezuje ljubav, veru i tradiciju. Dan kada cveće ne govori samo mirisom, već i jezikom duše.

S. V. O.

(Foto: Wikimedia – Petar Milošević, Pixabay)