Цлассиц Лаyоут | Паге 69 оф 1041 | Кикиндски портал

Акција уређења Сајана: Заједнички до чистијег села

Aleksandra Djuran Марцх 22, 2026

Мештани Сајана, уз подршку Месне заједнице, учествовали су у пролећном чишћењу села. Акцији су се одазвали чланови удружења, волонтери, млади, мештани, али и ученици од виших разреда Основне школе „Мора Карољ“, њих шездесетак. Сакупљено је педесет великих врећа отпада, истакао је председник Савета МЗ Золтан Тот.

-Акцијом смо обухватили све улице, али и прилазне путеве ка селу. Хвала свима који су учествовали, а посебно ђацима, који и на овај начин уче да чувају и воде рачуна о животној средини – рекао је Золтан Тот.

Како истиче наш саговорник сви који су били у могућности помогли су да се уреди село.

-Сав отпад који се накупио током зимских месеци је уклоњен, а одзив је био одличан. Поред тога што смо уредили село, ово је била прилика и да се дружимо и проведемо време заједно. Посебно бих се захвалио нашим пензионеркама које су, по завршетку акције чишћења, за све учеснике припремиле мекике – навео је Тот.

У Сајану већ за две недеље очекују пријатеље и госте. У организацији Друштва за неговање традиције и обичаја „Делибаб“ у суботу, 11. априла, биће организоване 31. Ускршње народне игре. Циљ је да се деца упознају са народним обичајима који се везују за ускршње празнике, али и да се угосте малишани из других средина. И овога пута биће организована изложба фарбаних ускршњих јаја и такмичење у ускршњим играма. За најуспешније предвиђене су и награде. Тог дана за све посетиоце биће отворена и Завичајна кућа у Сајану која чува начин на који се некада живело.

А.Ђ.

У дечијем позоришту „Лане“ чекају гледаоце да уживају у морским дубинама

Aleksandra Djuran Марцх 22, 2026

На репертоару позоришта „Лане“ данас (недеља) у 17 сати на репертоару је представа „Сто му громова постао сам мајка“. Текст је написала Оливера Оља Јелкић, а режирао је Драган Остојић.

Ово је луткарска представа на коју се дуго чекало. Морске авантуре чекају да заголицају вашу машту, а музика, сценографија и светла и гледаоце уводе у сам свет морских дубина.

Додељене стипендије Ротари клуба Кикинда за четворо бруцоша

Aleksandra Djuran Марцх 21, 2026

Студенти прве године Андреј Поповић, Никола Бунић, Павле Гојковић и Исидора Јаконић овогодишњи су стипендисти Ротари клуба Кикинда. И ове године ротаријанци су наставили праксу да новчано помогну младим суграђанима који су остварили одличне успехе у средњој школи и који су уписали жељене факултете међу првима на листи.

Андреј Поповић био је ђак генерације Основне школе „Ђура Јакшић“ и Гимназије „Душан Васиљев“, а познат је по научном раду и значајним признањима које је остварио из астрофизике и математике.

-Уписао сам Математички факултет у Београду, модул примењена математика, смер математика. Положио сам све испите из првог семестра и просек ми је 10. Ова година је потпуно другачија у односу на претходне јер немам такмичења на која треба да се фокусирам, него сам све своје снаге усмерио на учење. Ово је година прилагођавања, а већ наредне године планирам да напишем нови научни рад са менторком Милесом Срећковић са Електротехничког факултета у ком ћу обухватити астрофизику и математику – истакао је Поповић и додао да му стипендија значи да и да му је драго што је одбран на конкурсу Ротари клуба.

Никола Бунић завршио је средњу Пољопривредну школу у Зрењанину, смер ветеринарски техничар као носилац „Вукове“ дипломе.

-Бруцош сам на Ветеринарском факултету у Новом Саду, смер ветеринарска медицина. Био сам други на листи на факултету и полако, али сигурно остварујем свој сан. Стипендија ће ми пуно значити јер свака помоћ добро дође, поготово ако сте студент – сазнајемо од Бунића.

Павле Гојковић био је ђак генерације Техничке школе „Михајло Пупин“, а и као студент веома је успешан.

-Студент сам Факултета техничких наука у Новом Саду на смеру софтверско инжењерство и информационе технологије. Прву годину уписао сам на буџету, а стипендија је одличан стимуланс за даљи рад и напредак – додао је Гојковић.

Једина дама је Исидора Јаконић, ученица генерације Економско – трговинске школе у којој је завршила смер економски техничар.

-Наставила сам да изучавам економију. Студенткиња сам прве године Економског факултета у Новом Саду. Имала сам максималан број поена на пријемном испиту, а успела сам и да положим све испите из првог семестра. Хвала Ротари клубу што мисли на нас, а стипендија је, за мене, обавеза да будем још боља – открила нам је Јаконић.

Уговоре је уручио Марко Ђурђулов,председник Ротари клуба Кикинда и власник Земљорадничке задруге „Житопромет“ која стипендира једног од студената и то Николу Бунића с обзиром на то да је уписао факултет који је уско повезан са пољопривредом.

-Од свих који су се пријавили, одабрали смо најбоље. Важно је да нису само добри ученици и студенти, него да се баве и другим активностима, да су свестране личности. Надам се да ће стипендија нашег клуба бити додатни мотив да ови успешни млади људи постану још успешнији. Пожелео сам им да се по завршеном школовању врате у Кикинду и помогну да родни град буде боље место – казао је Ђурђулов.

Ротари клуб већ двадесетак година стипендира бруцоше, а до сада је новчана помоћ издвојена за њих стотинак.

А.Ђ.

Велики скуп СНС у Београдској арени

Jelena Trifunović Марцх 21, 2026

Велики скуп Српске напредне странке “За Србију, за нашу породицу” почео је у 16 часова у Арени. Председник Србије Александар Вучић обратиће се у 18 часова.

Челници странке представиће носиоце локалних листа и оне које се на њима налазе, у сусрет изборима који ће се 29. марта одржати у 10 општина и градова широм Србије.

Песмом “Гаравог сокака” званично је почео програм највећег митинга СНС-а. Потом су наступили Дејан Лазовић Зли, Весна Змијанац, Слободан Радојевић Боб, Надежда Биљић, Љуба Аличић…

На јавном окупљању учествује око 70.000 грађана, од чега је у хали ‘’Београдска арена’’ присутно око 32.000 грађана, док је у непосредној зони хале присутно око 38000 грађана.

Такође на јавном окупљању присуствује и око 2.000 мотоциклиста – бајкера.

Војвођански „Исток”: Слобода – Напредак (Ч) 2:2 (1:1)

Dejan Panić Марцх 21, 2026

Нови Козарци – Стадион: „Илија Пантелић”. Гледалаца: 100. Судија: Небојша Сантрач (Павлиш) 7. Стрелци: Врбачки 34. и Терзин 67. за Слободу, Јовандић (аутогол) 27. и Кресоја (казнени ударац) 54. за Напредак.
СЛОБОДА: Живков, Пекија (Поповић), Марковић, Богојевић, Галић, Врбачки, Мисић, Чубрило, Вокић, Терзин, Јовандић.
НАПРЕДАК: Вујовић, Савичић, Кнежевић, Ружић, Рибић, Кресоја, Татић, Рељић, Митровић (Вукојевић), Микић (Самарџија), Спахић.
Честережани су повели аутоголом Јовандића, који закаснио и спровео лопту у властиту мрежу, а недуго потом поравнао је Врбачки, након соло продора. У наставку, Марковић је скривио најстрожу казну, а Кресоја је, с пенала, био сигуран, а средином другог дела, домаћин је други пут изједначио, Терзин се снашао у гужви.
Други наш клуб у овом степену, великоселска Козара поражена је 3:1 (стрелац Видовић) од Јединства у Банатском Карађорђеву, док ће рускоселска Црвена звезда сутра дочекати Војводину из Перлеза.
Д. П.

Били смо на првом овогодишњем вашару у Башаиду: Ово се не пропушта

Aleksandra Djuran Марцх 21, 2026

Први овогодишњи робни вашар у Башаиду окупио је велики број посетилаца и продаваца. Могло се наћи све од игле до локомотиве. Доступна је била роба широке потрошње, воће, поврће, намештај, ситна живина, огрев, саднице, ствари за кућу, алати, радне машине и још много тога.

Продавци, али и купци дошли су из читавог северног Баната. Међу њима је био и Рудолф Херцег из Новог Кнежевца који је посетиоцима понудио уникате предмете од дрвета.

-Тацне за предјела, месо или колаче и сталци за цвеће највише се траже, тако да сам се потрудио да донесем поменуте предмете. Од материјала користим дрво ораха, кајсије, брескве. Почео сам пре две године да се бавим овим послом и од тада редовно долазим на вашар у Башаиду – истакао је Херцег.

Живко Дражић из Кикинде хвалио је домаће кокошке које је продавао, као и украсне коканкине.

-Има интересовања. Сви питају и за једне и за друге коке. Одувек су у мојој кући. И моји родитељи су имали домаћу живину, а ја сам наставио ту традицију. Ништа нема боље од домаће супе – закључио је Дражић.

Горан Радуловић из Зрењанина имао је јединствену понуду- мноштво репродукција слика на платну:

-Интересовање купаца је одлично. Осим разноврсне понуде, цена, која је повољна, одређује колико ћу слика продати. Различити су укуси тако да имам иконе, природу, коње, море и друго. Долазио сам и претходних година и био сам задовољан. Надам се да ће тако бити и ове. Нисмо далеко, први комшилук, тако да ћу сигурно бити редовно на овом вашару.

Суграђанка Душица Микалачки у Башаид је донела ручно рађен накит, али и икебане са цвећем од воска.

-Први пут излажем на овом вашару и нисам очекивала оволику гужву. Накит израђујем епоксидне смоле која је савремени је полимерни материјал. То је тренутно врло тражено и прави је хит, посебно међу младима. Поред минђуша, ланчића, привезака, правим и украсне тацне за послужење хране. Оне се израђују на дрвеној подлози. Производи су другачији, јаче сијају и имају интересантан изглед и то је оно што привлачи купце. Цвеће, али и свеће разних облика правим од воска и у њих се могу додати дифузери да дуже задрже мирис. Посао није компликован, ни тежак уколико га радите са вољом и љубављу – прецизирала је Микалачки.

Вашар у Башаиду, после оног у Сенти, највећи је у овом делу Банату и организује се сваке друге недеље у месецу, све до октобра.

А.Ђ.

Базар у Кики ритејл парку

Aleksandra Djuran Марцх 21, 2026

Од 10 до 16 сати у Кики ритејл парку биће одржан пролећни базар. Под покровитељаством Туристичке организације града представиће се локални произвођачи са својом понудом.

Кристина Чипчић други пут награђена „Златним орлом“ који додељује Ваздухопловни савез Србије

Aleksandra Djuran Марцх 21, 2026

Кристина Чипчић (24) из Кикинде, чланица овдашњег Аеро клуба, други пут је награђена статуом „Златни орао“ коју додељује Ваздухопловни савез Србије. Исто признање припало је и пилот параглајдеру Ивану Павлову из Новог Сада. Млада суграђанка, чланица је сениорске репрезентације Србије у ракетном моделарству и освојила је више првих места на Европском првенству. Управо овај успех довео је до тога да буде проглашена за најбољу спортисткињу у 2024. и 2025. години.

– Нисам очекивала да ћу две године заредом бити носилац вредног признања. Поносна сам на своје успехе за које морам да се захвалим својој породици, оцу Владимиру који је такође носилац овог признања, као и брату Миодрагу који је „Златним орлом“ такође награђен два пута– истакла је Кристина Чипчић.

Млада суграђанка другог „Златног орла“ заслужила је постигнутим резултатима. Освојила је највишу позицију на крају године у ракетном моделарству, а била је боља и од колега у ваздухопловном моделарству. Моделари односно такмичари израђују моделе који морају да одговарају законима аеродинамике и астрофизике да би безбедно одлетели и спустили се на земљу.

Интересантна је чињеница и да је Кристина, после 30 година, прва припадница лепшег пола која је успела да добије ово значајно признање.

-Ово је додатни мотив да будем још боља, да наставим да померам границе, како на домаћим тако и на иностраним такмичењима – додаје наша саговорница.

Породичну традицију ракетног моделарства започели су отац и стриц. Прикључио се и Кристинин брат, те је и она сама пожелела да пође њиховим стопама. Овим спортом се бави од 2014.

Брат Миодраг, отац Владимир и покојни стриц Миодраг, од малих ногу научили су је да заволи овај спорт и пружају јој подршку. И сами су врхунски ракетни моделари, брат је такође члан репрезентације Србије, а отац је тим менаџер репрезентације Србије.

А.Ђ.

Школа „Фејеш Клара“ прославила свој дан: „Наша прича, једна књига“

Aleksandra Djuran Марцх 20, 2026

Основна школа „Фејеш Клара“ првог дана пролећа обележава свој дан. За 214. рођендан уприличена је приредба под називом „Наша прича, једна књига“ у Народном позоришту за ученике, запослене, родитеље и пријатеље установе.

-Школа је основна давне 1812. године и првих година рада настава се реализовала у многобројним објектима у граду – истакла је директорица Хермина Чемере. – Давне 1893. године се приступило изградњи нове школске зграде које је завршена након три године. Због своје лепоте и архитектонске вредности зграда је под заштитом државе, а наша зграда једна је од две најстарије образовне установе у граду.

У приредби, коју су осмислили наставници и учитељи, учествовала је већина ученика од првог до осмог разреда, а како и приличи јединој школи са наставом на мађарском језику, била је двојезична. Овом приликом додељене су похвалнице најуспешнијим ђацима који су од 1. септембра били успешни на такмичењима и конкурсима.

-Желели смо да испричамо причу о детињству, о првим школским данима, све до развоја детета у тинејџера, о првим љубавима. Акценат је на заједништву, мултикултуралности међу генерацијама. Ово је била прилика да наша публика чује и види рецитале, песме, игре на српском, мађарском, немачком и енглеском језику – навела је Хермина Чемере.

Ова година је, истиче наша саговорница, посебно значајна у школској историји.

-Након што је у претходном периоду објекат реконструисан споља, недавно је започела и комплетна реконструкција унутрашњости зграде. Радови су од изузетног значаја за нашу школу, јер овако обимно улагање нисмо имали више деценија уназад. Ни запослени ни ученици не могу да дочекају завршетак радова и да наставу реализујемо у бољем и лепшем простору – прецизирала је Чемере.

Дан школе обележава се првог дана пролећа у знак сећања на Фејеш Клару, студенткињу медицине и истакнуту чланицу Народноослободилачке борбе. Убијена је 1943 у 22. години живота, тако да ова установа обележава младост, снови и љубав према животу који су прекинути у трену. Први дан пролећа симболизује и младост, лепоту и буђење живота. Школа има 204 ученика.

А.Ђ.

Укинут Културно – спортски центар „Језеро“, основано Јавно предузеће за спорт „Језеро“

Aleksandra Djuran Марцх 20, 2026

На 15. седници Скупштине града већином гласова укинут је Културно – спортски центар „Језеро“, а основано је Јавно предузећа за спорт „Језеро“. Ову одлуку критиковали су одборници опозиције, а тачку на расправу ставио је градоначелник Младен Богдан:

-Са радницима ће бити потписани нови уговори, запослени ће наставити да раде свој посао и неће бити отпуштања, како инсинуирате. Ми се боримо за боље коефицијенте и веће плате свих који су радници „Језера“. Сматрам да смо требали и раније да укинемо установу, а оснујемо Јавно предузеће управо због бројних бенефита јер ће функционисати лакше и другачије, а радници ће имати бољи статус. Ми нисмо ти који стављају катанце и затварају фирме. Удара на градски буџет неће бити јер се оснива ново јавно предузеће и неће бити ребаланса због тога. Ребаланса ће бити, али због 200 милиона динара који ће ускоро бити уплаћени од Управе за капитална улагања за реконструкцију Основне школе „Фејеш Клара“.

На питање о реконструкцији „Језера“ први човек града је рекао:

– Реконструкција крова, коју је покренула локална самоуправа, изнад затвореног базена биће брзо завршена након чега ће бити у потпуности функционалан и безбедан за коришћење. Након тога сешћемо сви заједно и договорити се о томе где и како треба уложити средства добијена од продаје одмаралишта у Прчњу. Као што смо обећали тај новац биће утрошен како бисмо побољшали садржаје намењене деци и омладини. Осим овог и крајем године потписали смо уговор са Покрајинским секретаријатом за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу о финансирању израде пројектне документације за изградњу новог затвореног и отвореног базена за коју је планирано да се ради у две фазе.

У образложењу стоји да је дошло до проширења обима делатности Културно-спортског центра„Језеро“ које установа у постојећем правном облику није била у могућности да испуни. Оснивањем Јавног предузећа за спорт„Језеро“ пословање ће бити рационалније и економичније. Циљеви оснивања су развој и унапређење спорта и културе, окупљања и свестрано и активно учествовање у спорту деце, омладине и одраслих, рекреација деце и одраслих, спортско образовање, стварање материјалних и стручних услова за омасовљење и унапређење спорта, обезбеђивање наменског и целисходног коришћења пословног простора у јавној својини, као и развој и унапређење обављања делатности од општег интереса. За вршиоца дужности директора именован је Драган Пецарски, који је и у КСЦ „Језеро“ био на истој функцији.

Како је в.д. директору Културног центра Марку Марковљеву истекао мандат, на ову функцију именована је Долорес Немет, дипломирани туризмолог, запослена у Туристичкој организацији града.

Одборници су већином гласова подржали измене и допуне Статута ПУ „Драгољуб Удицки“ и Центра за социјални рад, као и одлуке о организацији Градске управе, о главном урбанисти.

Гласано је и за покретање поступка израде и доношења „Плана развоја културе града Кикинде за период од 2026. до 2029. године и Акционог плана за његово спровођење“.

А.Ђ.