најчитанији портал Севернобанатског округа
Кикинђанин Братислав Крстоношић, у узрасту јуниора, одбранио је на надметању у Ужицу наслов првака Србије у спортском пењању на природној стени.
У конкуренцији сениора Крстоношић је заузео четврто место.
Пре тога, Кикинђанин је успешно положио испит у Београду, стекавши звање спортског пењача „Б” разреда.
Д. П.
Род пшенице биће умањен, а жетва озимих култура ће бити завршена у време када је ранијих година почињала, закључак је традиционалног Дана поља озимих стрнина у организацији Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. На огледном пољу пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа имали су прилику да виде како је временске (не) прилике поднела 61 сорта пшенице, од којих је трећина нова, 14 сорти јечма, четири сорте тритикалеа. Ове године на огледном пољу уочљива је јасна разлика које сорте добро подносе сушу и нестабилне климатске услове.
Иако ће приноси варирати од њиве до њиве, закључак је да ће за 30 одсто бити нижи у односу на прошлу годину. Тако се очекује да ће јечма бити максимално до шест тона по хектару, јер он боље реагује на сушу, док ће пшенице бити у просеку три до четири тоне по хектару.
-Жетва јечма је почела, а за десетак дана очекује се да започне озбиљније кошење пшенице. До тада ће се жито жњети спорадично на парцелама које су на песковитом тлу и лошијег квалитета – прецизира Зоран Симић, саветодавац ПСС.
Поред умањеног рода, пољопривредници се, и ове године, жале на цену која је тренутно од 22 до 23 динара за килограм жита овогодишњег рода.
-Још увек нисам почео са жетвом. Очекујем да ће први откоси пасти за десетак дана. Под пшеницом имамо око 70 јутара и оно што јој је обележје је да је сува. Киша је стигла, али касно и зрно се није налило. Не очекујем да принос буде више од три тоне по јутру, а прошле године био је од четири до пет тона. Цена, о којој се тренутно говори је ниска. Због нижег приноса ми смо у губитку – навео је пољопривредник Кикинде Иван Јовић.
Милан Богојевић из Нових Козараца додаје да је киша која је пала побољшала стање на његовој парцели.
-И поред тога принос ће бити десеткован и вероватно ће принос бити до три по јутру. Цену још увек не знамо, предвиђа се да ће бити до 23 динара, а по мојој процени минимална цена која би морала бити је 25, 26 динара за килограм. Она би колико-толико покрила губитке односно улагања – сазнајемо од Богојевића.
Локална самоуправа и ове године помаже локалне пољопривреднике и ове године обезбеђено је 15, 2 милиона динара за субвенције, рекао је члан Градског већа Љубан Средић који је присуствовао овој манифестацији.
-Имамо 18 мера и код појединих су предвиђена средства скоро утрошена. То показује да је нашим пољопривредницима значајна подршка града и новац који се издваја за унапређење производње. Циљ је да помогнемо мала и средња газдинства која ће купити део опреме, механизације,пластенике, поставити систем за наводњавање, осигурати усеве и слично. Сваке године све је више заинтересованих за конкурс, а мере које суфинансирамо, доносимо у договору са произвођачима – напоменуо је Средић.
Директор ПСС Младен Ђуран подсетио је да је кикиндска једна од ретких пољопривредних служби који већ више од две деценије у континуитету организује Дан поља. Година је специфична са топлотним „ударима“ током пролећа, тако да ће остати упамћена по томе да су први откоси пали већ у мају и да ће бити завршена у време када је, ранијих година почињала закључио је Ђуран.
У кикиндском атару под пшеницом је око 16.000 хектара, јечма има на око 2.000, док је уљана репица заступљена на око 3.000 хектара, на уштрб хлебног зрна које је ранијих године било засновано на већим површинама.
А.Ђ.
Савез самосталних синдиката Србије (СССС) организовало је, у просторијама Већа у Кикинди, радионицу о безбедности и здрављу на раду. Учесници су обучавани о томе како да, ради примене одредаба новог Закона о безбедности и здрављу на раду, формирају Одборе за безбедности и здравље на раду у својим предузећима
Одлука о формирању Одбора у предузећима, установама и организацијама које их још увек немају, донета је у овом синдикату почетком године, каже Душко Вуковић, потпредседник СССС.
– Анализе показују да су, тамо где постоје одбори, радна места безбеднија, да се догађа мање повреда, посебно оних са смртним исходом. Само заједничким учешћем, подизањем свести, информисањем и комуникацијом између послодаваца и Синдиката, односно запослених, можемо унапредити ову област. Морамо обезбедити све мере садржане у Закону о безбедности и здрављу на раду – од формирања одбора до примене процедура за безбедан и здрав рад, и укључивања у доношење аката, коришћења средстава заштите и слања запослених на рекреативни одмор – објашњава Вуковић.
Семинару у Кикинди присуствовало је 25 председника синдикалних организација, представника постојећих одбора, послодаваца и правних служби којима је, такође, предочено, да ће имати подршку СССС у оснивању одбора и сарадњи са послодавцима.
Потребу за оснивањем ових нови тела поткрепљује поражавајући податак да сваке године у Србији на радном месту погине више од 50 радника, што, такође, говори о недовољној свести и недовољном ангажовању, указао је Вуковић.
– Ми имамо послодавце који су друштвено неодговорни и не дозвољавају формирање одбора, и на овој обуци упознали смо синдикалце са законским прерогативима који им то омогућавају – додао је.
Вуковић признаје да само мањина послодаваца пристаје да осигура запослене, што доводи до тога да се надокнаде у случајевима повређивања на раду остварују тек после дуготрајних парница, између осталог и зато што не постоји наменски фонд.
– Ово је велики пропуст и радници често нису осигурани. Ми немамо посебан закон о надокнади штете у случају повреде на раду и професионалних обољења. Уз то, проблем је и што имамо само две стотине инспектора рада на више од 400 хиљада радника, али нови одбори могу да помогну, да укажу послодавцима на опасности и штетности. Радници и синдикати, наравно, имају и право да незаконистости пријављују инспекцији.
Важна одредба новог закона у вези са одборима за безбедности и здравље на раду у предузећима јесте и да у њима радници имају право на једног члана више у односу на број представника послодавца.
Како би се синдикалци и послодавци који су за то заинтересовани, што боље информисали о овим новинама, Синдикат је приредио и приручник са детаљним инструкцијама за формирање одбора и правилима којима се обезбеђују безбедност и здравље на раду.
С. В. О.
Поводом Светског дана посвећеног оболелима и борби против мултипле склерозе на Старом језеру организована је шетња под називом „Сваки корак је победа“. Чланови удружења Мултипле склерозе Кикинда, корисници Центра за пружање социјалне заштите, представници удружења инвалида, грађани, родбина и средњошколци подржали су акцију која је организована трећи пут.
-Шетња је симболична и шетамо за оне који то не могу. За све нас који болујемо од мултипле склерозе сваки корак је победа јер има дана када не можемо да направимо ни један корак. Удружење има 53 члана, али се тај број, на жалост, константно мења с обзиром на то да нам врло често долазе нови чланови. Окупљања нам пуно значе, а наше удружење једно је од најактивнијих на територији града. На нама је да се изборимо да будемо видљиви сваком члану друштва – истакла је Бранкица Мишков, председница удружења.
Скупу је присуствовала и председница Друштва мултипле склерозе Војводине Зорана Будак.
-Ту сам да подржим ову манифестацију и част ми је задовољство што сам део ње. Сваке године ова акција је све квалитетнија, захваљујући представницима кикиндског удружења. У нашем саставу оно је најмлађе, али најбоље ради. Помажу не само оболелима од мултипле склерозе него и свим осталим инвалидима – навела је Зорана Будак.
Овом приликом симболично су пуштени наранџасти балони у знак подршке оболелима.
Мултипла склероза је хронична неуролошка аутоимуна болест која се два пута чешће јавља код жена него код мушкараца. Број оболелих у Србији је у порасту, и тренутно око 9.000 пацијената живи са мултипла склерозом. Најчешће се јавља између 20-те и 40-те године живота. Практично се јављају сметње вида, слабост екстремитета, хода, гутања. Чест пратилац мултипле склерозе је депресија,тремор, спазам, невољни покрети те треба имати сталну емпатију за потребе и патње ових људи. Оно што је важно јесте да више од половине болесника са овом дијагнозом добија добру и ефикасну терапију.
А.Ђ.
На дан када се у читавом свету посебно и још једном скреће пажња на нездраве навике пре свега младих, последњих година прича се и о новим производима који се нуде младима као мање штетни. Индустрија електронских цигарета је огромна у читавом свету, а и млади у Србији, и то веома рано, почињу да их користе.
Слоган Светског дана без дуванског дима на националном нивоу је „Заштитимо младе од дуванског дима“, док Светска здравствена организација шаље поруку „Закорачи, подигни глас и заштити младе од никотина“.
– Порука је да треба заштитити младе првенствено од никотина и од оног што се назива „литтле тобаццо“. Индустрија дувана на перфидан начин долази до наших младих, стварајући од њих никотинске зависнике производњом врло популарних електронских цигарета, „вејпова“ који садрже никотин. На светском нивоу развијено је 16 хиљада арома, а овај производ се рекламира као безбедан и здрав, што није тачно јер постоји висока доза никотина који ствара физичку и психичку зависност – рекао је др Бранислав Хачко, начелник Службе за промоцију здравља Завода за јавно здравље у Кикинди.
Он је указао да је студија Института за јавно здравље „Батут“ из 2022. године показала да је сваки десети ђак у осмом разреду пробао „вејп“, висок проценат забележен је и међу петацима, што је, како је рекао, регрутовање будућих пушача. Такође, процењује се да 37 милиона младих узраста од 13 до 15 година у свету користи дуван.
На кикиндском тргу данас се одвијају традиционалне акције „Јабука за цигарету“ – мада се чини да никада није било мање пролазника пушача, па су јабуке добијали сви, и мерење притиска и шећера у крви, које спроводе волонтери Црвеног крста, запослени у Дому здравља и Завод за јавно здравље у сарадњи са Туристичком организацијом Града.
Штандови код фонтане биће постављени до поднева.
У организацији Завода за јавно здравље, Дома здравља и Црвеног крста, и уз подршку Града, сутра (петак, 31. мај) ће, на Градском тргу, од 10 до 12 сати, бити обележен Светски дан без дуванског дима. Слоган овогодишње акције је “Донеси одлуку, остави дуван”, а тема Светског дана без дувана је „Заштитимо децу од утицаја дуванске индустрије“.
Овогодишња кампања спроводи се ради информисања јавности о опасностима употребе дувана, као и о пословним праксама дуванских компанија усмереним на младе, с обзиром на то да се процењује да 37 милиона младих узраста од 13 до 15 година у свету користи дуван.
Такође, кампања је усмерена на активности које треба предузети како би људи широм света могли да остваре своје право на здравље и здрав живот и да би се заштите будуће генерације.
Џудисти кикиндског Партизана на Школској олимпијади Србије у Новом Саду, представљали су установе у којима се образују, а највише успеха имали су ученици Техничке школе, освојивши три медаље па су према сабраним бодовима заузели прво место у мушкој категорији 6 – ђака трећих и четвртих разреда. У укупном поретку свих узраста, Техничка школа пета је.
Владимир Талијанов био је у одговарајућој тежинској категорији први, Милош Ракин други, а Марко Мићић трећи.
Д. П.
На 66. Државном такмичењу талената за основне школе у Панчеву и за средње школе у Чачку 13 полазника Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ освојило је 21 републичку награду. Лена Давидовић, ученица седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“ освојила је прво место из физике и прву награда за најбољи научно-истраживачки рад из физике у држави. Јована Карић, ученица осмог разреда ОШ „Свети Сава“ друга је из истог предмета. Владимир Босанчић, ученик осмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“ освојио је такође друго место и трећу награду за најбољи научно- истраживачки рад из српског језика у држави.
Милица Савковић матуранткиња Гимназије „Душан Васиљев“ из психологије је добила прву награду за најбољи научно-истраживачки рад у држави. Богдан Завишин, ученик друге године, Гимназије „Душан Васиљев“ први је из историје, а другу награду освојио је за најбољи научно-истраживачки рад. Ана Стојковић матуранткиња Гимназије друга је у републици из психологије, а прву награду освојио је њен научно- истраживачки рад. Светлана Ћулафић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ друга је из историје, Емилија Рељин, такође ученица треће године Гимназије освојила је друго место и трећу награду за најбољи научно-истраживачки рад. Леа Калембер, матуранткиња ССШ „Милош Црњански“ заузела је треће место, а добила је и прву награду за најбољи научно-истраживачки рад из биологије . Дуња Бјелић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ заузела је треће место и има и трећу награда за најбољи научно-истраживачки рад из психологије . Татјана Исаков, ученица четвртог разреда ССШ „Милош Црњански“ такмичење из биологије завршила је на трећем месту док је добила и другу награду за најбољи научно-истраживачки рад из биологије . Ксенија Стефановић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ освојила је другу награду за најбољи научно-истраживачки рад из физике.
Полазници кикиндског РЦТ „Душан Васиљев“ ове године освојили су седам награда више него претходне године чиме је ова генерација постигла рекорд Центра. Пошто се такмичења талената одржавају под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и налазе се у календару такмичења, Светлана Ћулафић, Емилија Рељин, Дуња Бјелић, Леа Калембер, Вук Јакић, Ана Стојковић и Татјана Исаков биће ослобођени полагања пријемног испита за факултете из историје, књижевности, психологије и биологије.
Јавна презентација награђених радова биће одржана у току наредне недељу у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“.
Рањива и старија популација, суграђани у стању социјалне потребе, инвалиди, борци ветерани, посебне су друштвене групе, за које локална самоуправа, у сарадњи са надлежним министарством, обезбеђује нове, модерне и услове потпуно прилагођене њиховим потребама и свакодневним активностима.
Доказ томе је и данашње свечано отварање реновиране зграде реконструисаног инклузивног објекта на тргу, као и полагање камена-темељца за нову зграду Центра за социјални рад. Догађајима су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Програма за развој Уједињених нација (УНДП), Округа и Града.
Обнављање простора у који се није улагало 65 година остварено је у оквиру кампања „Србија без баријера“ и „Инклузивна Србија“ Министарства за рад. Са домаћинима, градоначелником Николом Лукачем, његовим помоћником Светиславом Вукмирицом, председником Скупштине града, Младеном Богданом и начелником Севернобанатског округа, Мирославом Дучићем, реновирани објекат обишли су министар за рад Немања Старовић и Биљана Барошевић, помоћница министра у Сектору за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Министарство је у реновирање зграде обезбедило безмало 11 милиона динара, а значајан део средстава издвојио је и Град, напоменуо је министар Старовић.
– Поред ове инвестиције, Министарство за Кикинду обезбеђује средства и по другим основама, значајним за особе са инвалидитетом. Од почетка године издвојили смо више од 13 милиона динара за предузећа, за рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и непуних 17 милиона динара за превоз особа са инвалидитетом. Наставићемо то да чинимо јер желимо да створимо услове једнаке за све – рекао је Старовић.
У реновираном објекту своје просторије имају: Савез удружења бораца народноослободилачких ратова са Ветеранима специјалних јединица полиције, Савез организација резервних војних старешина, Српски ратни ветерани, Савез потомака ратника Србије од 1912. до до 1920. године, Међуопштинска организација глувих и наглувих и Спортско друштво инвалида. У згради су и заједничка кухиња и конференцијска сала.
– Настављамо акцију „Србија без баријера“ и „Кикинда без баријера“ и трудићемо се да особама са инвалидитетом максимално олакшамо живот, као и свим нашим суграђанима – истакао је градоначелник.
Свечаном означавању почетка изградње нове зграде Центра за социјални рад у улици Милоша Остојина, на плацу на којем је била зграда некадашње Месне заједнице, присуствовали су и представници Програма за развој уједињених нација.
Изградња новог Центра део је веће иницијативе коју Уједињене нације, Програм за развој, спроводе са Министарством за рад. До сада су улагали у три овакве установе у нашој земљи, а објекат у Кикинди први је који се гради из темеља по потпуно функционалном и модерном пројекту.
– Реч је о великом побољшању, зграда ће имати три пута већу површину од претходне, изградићемо модеран простор, што је битно за пружање услуга којима се овај центар бави. Годишње услуге Центра користи 8.700 људи и сада ће им бити обезбеђени много бољи услови, што ће и побољшати ниво услуга. Најважније је да ће бити на корист људима и локалној заједници – рекао је Јакуп Бериш, стални представник УНДП у Србији.
Бериш је додао да је ово и прилика за развој социјалних центара у земљи успостављањем нивоа квалитета за објекте који ће се тек градити.
Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм
– Кикинда ће, са овим новим објектом, бити прва у држави – изјавио је министар Старовић. – Биће то, на хиљаду квадрата, најмодернији Центар за социјални рад. Овим успостављамо нове стандарде, али се на томе нећемо зауставити.
Постављању камена-темељца присуствовали су и директор Центра за социјални рад, Радислав Иветић и запослени.
– Ново, велелепно здање красиће овај део града и бити на добробит корисницима и запосленима. Поносни смо што се први овакав објекат гради баш у Кикинди – нагласио је градоначелник Лукач.
Пројекат је вредан 1,7 милиона динара. Инвеститор је Град, наручилац Програм за развој, а финансијер Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Извођач радова је београдска „Југоградња“, а рок за завршетак радова – март наредне године.
Приликом данашње посете, после пријема код градоначелника, гости из Министарства обишли су и штандове Српске напредне странке на Тргу.
С. В. О.
