Classic Layout | Page 545 of 1029 | Кикиндски портал

Успех стонотенисерки Галадске: У други ранг „на мала врата”

Dejan Panić June 8, 2024

Лепе вести за кикиндски женски стони тенис стигле су данас из Трстеника. У квалификацијама за улазак у Прву савезну женску лигу, други је то ранг у систему овога спорта у Србији, кикиндска Галадска, с две победе и уз пораз, била је на крају турнира другопласирана. Кикинђанке су тако „на мала врата” ушле у савезни степен, у којем се већ надмеће мушка екипа Галадске, напомиње члан Управе Ненад Ђукић.

– Девојке су ово пролеће завришиле на трећем месту војвођанске групе нашег трећег ранга, а због лошег материјалног стања клубова у српском стоном тенису, два женска колектива одустала су од надметања у другом степену. Зато су и организоване квалификације у Трстенику, а ми у Галадској руководили смо се спортским мотивом да желимо што више да постигнемо, иако ни ми нисмо у бољој материјалној ситуацији од клубова који су одустали. Како било, ваљда ћемо успети да следећу сезону и у женској и мушкој лиги, изгурамо у том материјалном погледу, онако како ваља – каже Ђукић.

Кикиндска женска екипа, тренера Страхиње Мршића, у саставу: Јована Глишин, Ивана Мршић, Лена Терзић, поражена је данас 4:0 од Хоргоша, који ће заједно с Галадском од јесени играти у другом рангу, а биле су боље 4:1 од Смедерева односно 4:2 од смедеревског Ђурђев Града.

Када је реч о мушкој екипи, која је првенство окончала на шестом месту, има и ту новости.

– Напустили су нас Никола Попов и Жарко Ђурђев. Опет у светлу приче о недостатку новца, рећи ћи само да су добили неупоредиво боље финансијске понуде и прешли у друге клубове. Тако ћемо у наредној сезони имати врло млад тим. Биће ту Борислав Рајић, који има 16 година и од прошле године је код нас, потом и Лука Џоџо (18), стигао је зимус у Галадску, а придодали смо им Павла Пуцаревића (18). Чекамо одговор нешто искуснијег Миодрага Човића, остаје ли код нас или ће и он пронаћи бољи финансијски ангажман. Првој екипи прикључићемо у раду још и млађе играче од поменутих, то су: Душан Тешин, Андреј Бањаш и Золтан Фекете. Током јула и августа одрадићемо сви заједно двомесечне припреме и, сигуран сам, физички спремни дочекати нову лигашку сезону и мушкој и у женској конкуренцији, а хоћемо ли имати и квалитет довољан за опстанак, време ће показати – закључује Ђукић.

Д. П.

Најбољи у генерацији, добитници десет Доситејевих диплома, близанци Мина и Матеја одлучно и са успехом остварују своје снове

Igor Crnogorac June 8, 2024

Близанци Мина и Матеја Радивојша завршавају основну школу са дипломама за ђака и спортисту генерације, и са још десет посебних, Доситејевих диплома за постигнуте успехе у појединим областима. У својој, сада већ бившој школи, ОШ „Вук Караџић“, брат и сестра нису се само задовољавали петицама. Редовно су учествовали на такмичењима и са њих се враћали са дипломама и пехарима.

– Такмичила сам се из математике, физике, биологије, хемије, српског језика и књижевности. Посебно сам поносна на трећу награду на државном такмичењу из физике коју и највише волим јер је она за мене као занимљивија математика. Волим да решавам логичке задатке, да проналазим нова решења, јер то могу да замислим и дешава се у стварном животу. Област кретања и гравитације ми је најинтересантнија. За физику ме је заинтересовао тата који је наставник овог предмета, и, уз наставницу Биљану Груловић, помагао ми је у припремама за такмичења. У Регионалном центру за таленте сам се такмичила из биологије, и у томе ми је помагала и старија сестра, Марина, а од следеће школске године волела бих да се такмичим из физике – прича Мина.

Мина је била активна и у Црвеном крсту са којим је учествовала на покрајинском такмичењу из пружања прве помоћи, на којем су победили претходне две године.

– Најлепше ми је било у Петници, прошлог октобра – додаје Мина. – Имали смо предавања по читав дан, упознавали смо се са различитим наукама.

Каже да је у слободно време тренирала пливање, а сада је редовна на тренинзима одбојке. Мина признаје да јој је, 20 минута млађи брат, увек пружао подстицај јер су, како истиче, једно другом позитивна конкуренција.

Матеја је, с друге стране, изузетан био, пре свега, у спорту. Ипак, поред дипломе за спортисту генерације, добитник је и четири Доситејеве награде.

– Прво сам почео да тренирам пливање, са четири године, а затим сам, од седам година започео и са тренинзима фудбала – каже Матеја. – За школу сам се такмичио у фудбалу, одбојци, кошарци, пливању и атлетици. Пет пута сам учествовао на државном такмичењу из пливања и поносан сам на освојено четврто место.

Као и његова сестра, такмичио се и из физике и математике и из техничког образовања, и постизао значајне успехе. У такмичењу из саобраћаја његова екипа је победила на општинском и окружном такмичењу. Такође, надметао се са екипом Црвеном крста. Ипак, највише воли спорт, тачније фудбал, и управо у овом спорту би волео да се задржи. Сада је у кадетима ОФК „Кикинде“ и, каже, волео би да се и убудуће, за школу, такмичи у пливању и кошарци.

– Више ја подстичем Мину, али је она, заправо, наша покретачка снага – признаје Матеја.

Обоје су, за даље школовање, изабрали природни смер у Гимназији. Што се тиче избора факултета, Мина размишља о медицини и Грађевинском факултету, а Матеја се двоуми између архитектуре и медицине.

За овај изузетан двојац, који је учинио поносним, не само своје родитеље, Оливеру и Жељка, као и учитељицу Милку Колдан Шевић и разредног старешину, Драгану Вукашиновић, захваљујући њиховој жељи за учењем, труду и енергији коју улажу у ваннаставне активности, сигурно ће се још чути.

И најважније – ови ђаци, паметни и вредни, израстају у успешне, лепо васпитане и добре људе, и заслужили су сваку срећу у свему новом што започну док корачају ка својим циљевима.

С. В. О.

Нерегистровани електрични тротинети од 15. јуна неће моћи да се возе

Igor Crnogorac June 8, 2024

За тачно недељу дана налепнице, практично дозволе за управљање електричним тротинетима, биће обавезне. Истог дана, 15. јуна, истиче и рок за подношење захтева за њихово издавање.

Иначе, возачима ових тротинета дозвољено је кретање коловозом, али, како прецизира Закон о безбедности у саобраћају, на путу где је брзина кретања ограничена на највише 30 километара на сат, ако је возач малолетан, односно, ако је навршио 18 година, може да се креће коловозом где је ограничење највише 50 километара на сат. И мора да има заштитну опрему – закопчану заштитну бициклистичку кацигу на глави и прслук.

Што се тиче старосне границе за управљање овим лаким електричним двоточкашем, она је за две године виша него за вожњу бицикла. На бицикл се може са најмање 12, а на електрични тротинет са најмање 14 година.

Казне за прекршаје су драконске, од новчане до вишегодишње затворске. За вожњу без налепнице запрећена је казна од десет хиљада динара. Исти износ мораће да плате и возачи уколико су у саобраћају без осветљења, светлоодбојног прслука, уколико возе сапутнике или се крећу недозвољеном површином.

Најдрастичнија запрећена казна је од 100.000 до 120.000 динара или чак затвор до 30 дана, уколико електрични тротинет возите по аутопуту и мотопуту

Слично возачима аутомобила, како су регулисале нове одредбе Закона, и возачима ових двоточкаша може бити привремено одузето превозно средство уколико имају серију тежих прекршаја.

Процена је да у Србији има око 250.000 електричних тротинета. Важно је напоменути да возача електричног тротинета који вози тротоаром може да заустави било који полицајац, а не само припадници саобраћајне полиције.

Прича Тисе Фелбаб најбоља на конкурсу поводом јубилеја „Хазарског речника“

Igor Crnogorac June 8, 2024

Тиса Фелбаб, ученица првог разреда Гимназије „Душан Васиљев“, добитница је још једног књижевног признања. Њен рад на тему „Приче из друге прошлости“ победио је на истоименом конкурсу који је новосадски Филозофски факултет расписао поводом четрдесет година од објављивања једног од најзначајнијих дела модерне српске књижевности, „Хазарског речника“ Милорада Павића.

Конкурс за најбољу кратку причу – историјску и фантастичну прозу, био je намењен средњошколцима и тема је инспирисала Тису која, каже, највише воли управо ову књижевну форму.

– Моја прича прати једну девојку која обавља дневне послове, иде на пијацу, по граду, има сасвим уобичајен дан, да би се, на крају, испоставило да је она, у ствари, Jеврејка, и да се радња одвија у Берлину 1942. године. Суштина је како би изгледао живот једне младе Јеврејке да се Други светски рат није догодио – каже Тиса.

Само у текућој школској години, Тиси је ово треће признање за прозу – победница је међународног литерарног конкурса на којем је тема било дело Душана Васиљева и похваљена је на Фестивалу средњошколске кратке приче.

Иако веома млада, она већ има озбиљан стаж у писању. Још од основне школе пише приказе књига за Издавачку кућу „Лагуна“ и учествује на књижевним конкурсима. Активна је и у Регионалном центру за таленте.

Додела награда на Филозофском факултету, када ће Тиси, најбољој и међу старијим средњошколцима, бити уручено ово, најновије признање, биће одржана крајем јуна.

Данас на тргу Јунски базар

Igor Crnogorac June 8, 2024

На градском тргу данас (субота, 8. јун) ће се одржати Јунски базар. Од 10 до 17 сати на тезгама ће своју понуду изнети занатлије и удружења из Кикинде и околине.

Продаваће се, као што је то већ уобичајено, рукотворине, занатски и уметнички предмети, одећа и украси, као и храна и пиће овдашњих призвођача. Базар одржава Туристичка организација Града.

Ретроспектива локалних политичких предизборних активности у Историјском архиву

Igor Crnogorac June 7, 2024

У изборној години, непосредно после локалних избора, у Историјском архиву су одабрали да за суграђане приреде својеврсну ретроспективу и, изложбом пропагандног материјала, плаката, подсете на периоде предизборних кампања у историји града. Изложба „Кикиндски избори“ отворена је вечерас у холу Архива.

– Овде је ретроспектива свих локалних избора од обнове вишестраначја, почетком деведесетих година прошлог века, закључно са изборима из 2020. године. По пропагандном материјалу, плакатима, флајерима и брошурама, посетиоци могу да виде шта је обележило кикиндски политички живот последњих 30 година – каже аутор изложбе, в. д. директор Историјског архива, Срђан Сивчев. – Поставка је занимљива јер задире у живот сваког појединца, свако може да пронађе неког познатог овде, да види шта је он био у прошлости и да, на микронивоу, сагледа политичке процесе.

Изложени материјал део је збирке Архива, каже Сивчев. Део су донирали грађани, али су и запослени скидали плакате у току предизборних кампања, као би их сачували као сведочанство времена.

– Посебно интересантан колорит био је деведесетих година, у току политичке борбе демократске проевропске грађанске опозиције против СПС-а, ЈУЛ-а и радикала, што се манифестовало и на локалном нивоу, поготову што је 1996. године победила тадашња опозиција. По мени је најинтересантнија 2004. година, када је, на локалним изборима, било кандидовано 30 листа. Био је то веома занимљив колорит, посебно у групама грађана у којима се било појавило много интересантних протагониста – објашњава Сивчев.

Свечаном отварању у холу и ходнику Архива, поред многобројних сарадника и посетилаца, присуствовали су и председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланица Градског већа за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Јасно можемо да видимо како су се мењала времена, политички актери, какве политичке поруке и слогани су се нудили, какав је био дизајн изборних плаката, летака и осталог изборног материјала, у свему томе је суштина политичког живота. Неки од актера су и даље присутни на политичкој сцени града, неки, нажалост, нису више међу нама. Ово је прилика и да се подсетимо догађаја из политичког живота и да видимо шта се данас нуди, а то су напредак и развој Кикинде – истакао је Младен Богдан.

Изложбу „Кикиндски избори“ технички је опремио Никола Радосавчев, а поставка ће, наредна два месеца, бити доступна посетиоцима радним данима, од 7 до 15 сати.

С. В. О.

Радионица за одрасле у суботу у Музеју

Igor Crnogorac June 7, 2024

У оквиру изложбе „Више од слике“, сутра (субота, 8. јун), од 18 сати, у Народном музеју биће одржана ликовна радионица за одрасле, старије од 30 година.

Радионица носи назив „Колаж“, а водиће је музејски едукатор и аутор изложбе, Катарина Драгин.

Ватрогасци – спасиоци погона „Северни Банат“ представили се основцима

Aleksandra Djuran June 7, 2024

Ученици нижих разреда основних школа имали су прилику да се упознају са људством, опремом и возилима ватрогасно – спасилачке јединице која ради у оквиру погона „Северни Банат“ компаније НИС. Деца су могла да испробају различиту опрему, да се упознају са ватрогасцима, да виде како изгледа унутрашњост ватрогасног камиона, а на крају су их ватрогасци, по врелом дану расхладили водом из ватрогасног шмрка, што је ђаке највише одушевило. Циљ је да се представи јединица која ради важан посао, рекао је Милан Бореновић, руководилац погона за производњу нафте и гаса „Северни Банат“, компаније НИС.

-Осим што су обучени за гашење пожара, припадници ове јединице су обучени и за спасавање. Иако припада Нафтној индустрији Србије на располагању је локалној самоуправи и свим грађанима. Поносимо се свим људима запосленим у овој служби, али и опремом коју имамо. Ово је прилика и да едукујемо наше најмлађе суграђане – истакао је Бореновић.

Представљању поменуте јединице присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа Саша Танацков и Небојша Јованов.

-Ватрогасци су, пре свега, храбре и хумане особе и овим врлинама треба да подучавамо децу. Јединица компаније НИС у Кикинди често помаже у гашењу пожара и чувању живота наших грађана. Уз нас у увек у кризним моментима, а прошле године ова служба добила је награду за хуманост у знак захвалности за све оно што чине за све нас – прецизирао је градоначелник Лукач.

Ученици првих и других разреда наградили су ватрогасце спасиоце цртежима.

А.Ђ.

Велика награда „Генеза“ за сценографкињу “Облака”, Милицу Бајић Ђуров

Igor Crnogorac June 7, 2024

Манифестација Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС), „56. Мајска изложба“, на којој су представљени радови уметника свих девет секција, у својој завршници, одржаној у Конаку кнегиње Љубице у Београду, традиционално укључује и доделу признања. Велика награда „Генеза“ додељена је Милици Бајић Ђуров за сценографије у представама „Облаци“ (Нина Плавањац – Стеван Бодрожа) Народног позоришта у Кикинди и „На прагу“ (Хасан Еркек – Стеван Бодрожа), Регионалног позоришта у Новом Пазару.

Тема „Мајске изложбе“, „Генеза“, донела је различите перцепције аутора у сагледавању стварности и њене естетизације у уметничком изразу, а управо рад Милице Бајић Ђуров истакао се у различитим медијима многобројних уметника.

Ова сценографкиња, рођена у Београду, дипломирала је на Факултету примењених уметности, где је и магистрирала. Титулу доктора наука, у области теорије уметности и медија, стекла је на београдском Универзитету уметности. Професор је на Факултету примењених уметности у Београду.

– Аутентичан ауторски печат у сценографском стваралаштву настојим да остварим кроз јединствену и успешну визуелно-просторну (и временску) интерпретацију драмског текста која даје специфичну ноту сценском извођењу, у складу са редитељским концептом, те на суптилан начин омогућава да се прикаже понекад и оно што је иза текста, иза изговореног, одглумљеног – каже проф. др Милица Бајић Ђуров за Кикиндски портал.

Обе сценографије, у Кикинди и у Новом Пазару, настале су у сарадњи са, како истиче, сјајним редитељем Стеваном Бодрожом.

– У представи „Облаци“ сценографија садејствује с извођачима на сцени, пратећи слике из живота чувеног Душана Васиљева – објашњава сценографкиња. – На црвеном кружном високом подијуму, сценски елементи успостављају призоре топлог дома, школске учионице, дечије игре, рата, љубави и постратних патњи. Велики облак (као знак, интенционално саткан у нијансама црвене боје) лебди над кружном платформом, трансформише се и на крају, симболички, пада преко сцене и у њему свој небески живот наставља преминули Васиљев.

У обема представама радња се одвија на подијуму, постављеном на сцени, и око њега, а сама сценографска решења карактерише изражена симболика, истовремено аутохтона и синхронизована са редитељским, костимографским, глумачким и другим аспектима позоришног чина.

– Представа “На прагу” носи другачији сензибилитет. Сходно томе, поетика сценског извођења и сценографије спроведена је у другачијем кључу – додаје. – То је прича о малом човеку који с породицом напушта завичај и одлази у град, у потрази за сном који их води “у маглу меланхолије и патње”. Сценографско решење прожима обрисе прошлог живота означеног у бујном растињу које је потиснуто суморним сивим левитирајућим оквиром њиховог новог скученог стана. Намештај се уводи у простор као да се спушта с неба – тако се и њему враћа. Транспарентна драперија дели подијум по вертикали и омогућава игру сенки и силуета актера, дајући нова значења изговореном. Доњи ниво сцене, уједно је и простор у коме се душе преминулих опраштају од милих и напуштају овај свет.

Проф. др Милица Бајић Ђуров за свој рад вишеструко је награђивана. Између осталих, добитница је Годишње награде за сценографију Малог позоришта „Душко Радовић“, две годишње награде УЛУПУДС, признања за сценографију представа „Госпођа министарка“ и „Емигранти“, као и представе „X+Y=0“, рађене по делу Борислава Пекића.

У кикиндском позоришту, својим инвентивним сценографским решењима, обогатила је, 2015. године, и представу „Мурлин Мурло“ коју је, по Кољадином делу, режирао Бобан Скерлић.

С. В. О.

Расписана два јавна позива за субвенције: Подршка за пчеларе и произвођаче шећерне репе

Aleksandra Djuran June 7, 2024

Министарство пољопривреде, шумарства и привреде расписало је два јавна позива за субвенције пчеларима и произвођачима шећерне репе, а пријаве за ову финансијску подршку могуће су до 5. јула.

За субвенције у пчеларству, по кошници пчела, пријаве могу да поднесу пољопривредни произвођачи који имају пријављено најмање 20, а највише 1.000 кошница, а подстицај по кошници износи 1.000 динара. Подстицаји се односе на ову годину, а пријаве могу поднети путем платформе еАграр односно портала еПодстицаји.

Када је реч о подстицајима за произвођаче шећерне репе, ова финансијска подршка односи се на усеве из прошле године. Право на подстицај од 35.000 динара по хектару остварују под одређеним условима. Произвођачи шећерне репе могу да остваре право по хектару пријављене и засејане шећерне репе, а највише до 500 хектара за остварени принос од најмање 50 тона по хектару. Такође, корисник има право на ову субвенцију, с обзиром да је реч о усеву из 2023. године, ако је целокупан остварени принос испоручио шећеранама.

Пријаве за овај вид подршке, подноси се преко Писарнице републичких органа управе у Београду или поштом на адресу ресорног министарства – са назнаком Управа за аграрна плаћања.