Regionalna privredna komora Severnobanatskog upravnog okruga – Kikinda, u saradnji sa Udruženjem za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, regionalnom veterinarskom inspekcijom i Veterinarskim specijalističkim institutom Zrenjanin, organizovala je danas stručno okupljanje radi podizanja svesti i edukacije stočara i poljoprivrednih proizvođača o aktuelnoj pretnji stočnom fondu u državi. Teme su bile: afrička kuga svinja, kuga malih preživara i boginje ovaca i koza.
Afrička kuga svinja je teška virusna bolest domaćih i divljih svinja. Ne prenosi se na ljude, ali nanosi velike ekonomske štete. Prenosi se direktnim kontaktom zaraženih i zdravih životinja, ali i preko kontaminirane hrane, opreme, odeće, obuće i prevoznih sredstava. Bolest je već registrovana u Mačvanskom, Podunavskom i Zapadnobačkom okrugu, a brojna žarišta prisutna su i u susednim zemljama.
– Severni Banat je za sada miran – istakao je Nenad Budimović, sekretar za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije. – Mi smo još pre dve godine započeli obuku farmera i poljoprivrednih tehničara, svih koji učestvuju u proizvodnji svinja. Bolest je vrlo uporna i vrlo lako se prenosi. U Srbiji je još uvek sporadična – imamo žarišta koja se javljaju u komercijalnim gazdinstvima poljoprivrednika. Vakcina ne postoji, pa je fokus na preventivi radi sprečavanja širenja i nastajanja bolesti.
On je posebno naglasio mere koje je neophodno sprovoditi.
– Mere su vrlo precizne. To su: dezinfekcija, kontrola hrane, transporta, stočnih pijaca, dokumentacije prilikom kretanja životinja i reprodukcija. Kod farmera u Srbiji u visokom procentu je zastupljena prirodna oplodnja – životinja ide iz dvorišta u dvorište, što znači da bi i veštačka oplodnja smanjila rizik. Takođe, mere preventive su i sistemska deratizacija, uništavanje glodara kao glavnih vektora u prenosu bolesti, nedozvoljavanje da strane osobe ulaze na farmu i dolaze u kontakt sa životinjama – sve navedeno može da bude ključno u sprečavanju nastanka i širenja bolesti – naveo je Budimović i ukazao i na rizike koji se javljaju u letnjem periodu.
– Ne pogoduje ni činjenica da je ovo period u kojem imamo prolazak velikog broja putnika iz Evrope prema Grčkoj, Turskoj i Bugarskoj kroz Srbiju – jer oni bacaju sendviče, to je hrana za divlje svinje, koje su rezervoar – naglasio je.
Što se tiče bolesti boginja ovaca i koza, kao i kuge malih preživara, one predstavljaju ozbiljnu pretnju za stočarstvo, s obzirom na visok procenat obolevanja i uginuća zaraženih životinja, rečeno je na skupu. Do sada nisu potvrđeni slučajevi na teritoriji Srbije, a o potencijalnoj opasnosti i prevenciji govorio je Đorđe Janku, specijalista epizootiolog iz Veterinarskog specijalističkog instituta u Zrenjaninu.
– Kuga malih preživara je registrovana na Kosovu i očekivano je da će se širiti. Važno je da se blagovremeno primeti i da se preduzmu mere: ubijanje prijemčivih životinja u zaraženom dvorištu i mere koje se tiču transporta i prometa – rekao je Janku. – Bolest je registrovana i u temišvarskoj regiji i možemo očekivati da će biti prenesena i u naše krajeve. Obe bolesti se prenose i direktno i indirektno, i ne prenose se na čoveka – istakao je.
Kao ključnu poruku, Janku je izdvojio potrebu za blagovremenom reakcijom.
– Najbitnije je da proizvođač blagovremeno prijavi promenu zdravstvenog stanja životinje. Struka treba što pre da uzme uzorke i pošalje ih na dijagnostiku, jer je teško samo na osnovu kliničke slike razaznati o kojoj je bolesti reč i preduzeti adekvatne mere – dodao je.
Važno je znati i da, u slučajevima uginuća obeleženih životinja, država nadoknađuje štetu, rečeno je na skupu u Kikindi kojem je prisustvovao veliki broj proizvođača sa teritorije grada i okolnih mesta.
S. V. O.
Severnobanatski srpskoligaš, nakon prve sedmice priprema, započeo je igranje kontrolnih utakmica, remizirao je 1:1 u Adorjanu s Tisom. Strelac pogotka za OFK Kikindu bio je Kovačević, a novi šef struke Vladimir Kitanović, zadovoljan je prvim testom.
– Svake godine u kampu učestvuje između 80 i 100 dece, a prijave za ovu sezonu već pristižu. Deca se kroz svakodnevne radionice upoznaju sa starim zanatima – grnčarijom, pletenjem, vezom, tkanjem i vezivanjem perlica. Novina ove godine biće radionice izrade drvenih igračaka i pištaljki od trske, koje će voditi specijalni gosti-predavači. Program obuhvata i stare igre u popodnevnim satima. Svim učesnicima su obezbeđeni ručak i dve užine, a učešće košta 3.500 dinara. Kamp je namenjen deci osnovnoškolskog uzrasta. Prijave se mogu izvršiti na brojeve 064 280 62 38 i 064 193 04 29, kao i na sam dan početka – naveo je Talpai.
– Festival je prilika da i odrasli provedu lep dan u prijatnom ambijentu. Više od 25 ekipa iz Kikinde i Nove Crnje takmičiće se u kuvanju gulaša, a sve će pratiti muzika i dobro druženje. Za posetioce će se pripremati gulaš u velikom bagraču, a u ponudi će biti i čuveni kurtoš kolač. Kotizacija po ekipi iznosi 500 dinara, a prijave su moguće na broj telefona 064 89 68 050, kao i na sam dan manifestacije. Ekipe same donose namirnice i opremu, a najbolje očekuju nagrade iz grnčarske radionice „Torontal“ – najavio je Talpai.
– Festival nam je važan upravo zbog toga što učvršćuje saradnju koju imamo sa civilnim organizacijama i društvima iz regiona. Osim učesnika iz našeg mesta i okoline, očekujemo i goste iz Mađarske i Rumunije. Svi treba da ponesu svoje namirnice i opremu, ali najvažnije je da ponesu dobro raspoloženje – rekla je Brigita Keri, koordinatorka Centra.
Manifestaciju podržavaju Mesna zajednica Sajan i Kolping društvo Srbije, a početak programa zakazan je za 9 sati.
Jedan od punktova bio je kod nekadašnje stočne pijace u Kikindi, gde su akciju obišli i gradonačelnik Mladen Bogdan, član Gradskog veća Đorđe Tešin, kao i predstavnici stručnih službi.
– Ovakve aktivnosti organizujemo drugi put, s ciljem da poljoprivrednike informišemo i podstaknemo na pravilno odlaganje ambalažnog otpada. Ova vrsta otpada je izuzetno opasna – period njegove razgradnje je do sto godina, a često završava na njivama, u kanalima i na divljim deponijama. Sadržaj u ovakvom otpadu je u koncentrovanom sastavu i oštećuje životnu sredinu i zdravlje ljudi i budućih pokolenja – istakla je Miroslava Narančić, sekretarka resornog Sekretarijata.
Ona je podsetila da se ambalaža pravilno odlaže trostrukim ispiranjem, bušenjem, zatim pakovanjem u džambo vreće, nakon čega se, po obaveštenju iz Sekretarijata, predaje ovlašćenim operaterima. Poljoprivrednici za to dobijaju potvrdu koja postaje deo dokumentacije u eAgraru.
Prema rečima Mladena Đurana, direktora Poljoprivredne stručne službe, interesovanje raste u odnosu na prethodnu godinu, ali je potrebno još edukacije i motivacije.
Jedan od učesnika, poljoprivrednik Orestije Rankov, podržao je inicijativu i ukazao na njen značaj iz ugla prakse.
Kako je naglašeno, ovakve akcije biće nastavljene i u narednom periodu, uz podršku nadležnih institucija i u saradnji sa poljoprivrednicima, radi odgovornog upravljanja otpadom i očuvanja životne sredine.
