Цене пољопривредног земљишта у Војводини бележе раст. Квалитет земље, величина и положај парцеле- само су неки од параметара који утичу на цену. И даље су најскупље оранице на територији Јужнобачког округа.
Пољопривредно земљиште на територији Града Кикинде у 2022. години продавано је по ценама од 1.250 евра по хектару па до 21.000 евра, колико је плаћен најскупљи хектар. Просечна цена износила је 8.800 евра.
Приближно толико новца у просеку, требало је издвојити и за хектар земље у Житишту (8.500евра), Ковину (8.700 евра) и Шиду (8.800 евра).
Највише цене забележене су на подручју oпштина Стара Пазова, Нови Сад, Бачка Паланка, Бечеј, Жабаљ, Кула, Оџаци, Рума, Суботица, Ковачица. Тако се у Старој Пазови цена кретала у просеку 15.600 евра- од 3.750 евра, колико је по хектару плаћено најјефтиније пољопривредно замљиште па до чак 39.500 евра за хектар.
Просечна цена ораница у Бачкој Паланци износила је 13.500 евра, у Бечеју 13.650 евра, у Кули 12.000 евра, Сомбору 9.600 евра, а у Кањижи 7.150 евра за хектар.
У оближњем Зрењанину, парцеле су продаване до нешто нижим ценама него у Кикинди- од 1.000 до 17.000 евра по хектару односно у просеку за 7.650 евра.
Према подацима РГЗ, у односу на 2020. годину, цена пољопривредног земљишта у Севернобанатском округу порасла је у просеку за 15 одсто.
Најскупље у Каћу
У 2022. години најскупљи квадрат пољопривредног земљишта плаћен је у Каћу по цени од 40 евра за m2 за парцелу површине 52 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у прошлој години прометовано је у општини Чока по цени од 2,36 милиона евра за 163 хектара, показују подаци Републичког геодетског завода.
