Србија

Беч се суочава са највећим таласом грађанског незадовољства, преноси портал Српски угао. Хиљаде демонстраната изашло је на улице, а камиони који су блокирали кључне саобраћајнице додатно су појачали поруку, незадовољство актуелном владом више се не може игнорисати.

Коалиција састављена од “ÖVP” (црни), “SPÖ” (црвени) и “NEOS” (ружичасти) све теже налази упориште у јавности. Грађани је оптужују за занемаривање економских проблема, пад животног стандарда и игнорисање реалних потреба обичног човека.

У таквој атмосфери, Слободарска партија Аустрије (FPÖ), позната и као „плави“, бележи снажан раст подршке. На последњим изборима освојили су 28,8 одсто гласова, свој најбољи резултат до сада. Ипак, упркос легитимној подршци, “FPÖ” остаје ван власти, што додатно распаљује политичке тензије. Према последњим анкетама, тај тренд раста и даље траје, а све гласнији су захтеви за новим изборима или формирањем тзв. „плаво-црне“ коалиције.

Додатни разлог за забринутост, нарочито у српској јавности, јесу све учесталији политички ставови из редова актуелне аустријске власти који се перципирају као антисрпски. Међу њима се издвајају Андреас Шидер, означен као албански лобиста, затим Хелмут Брандштетер и министарка спољних послова Беате Меинл-Реисингер, који се отворено залажу за укидање Републике Српске, док паралелно континуиран оспоравају суверенит Србије.

Економску кризу грађани осећају свакодневно. Цене основних животних намирница и енергената вртоглаво расту. Најдрастичнији пример је повећање цена јавног превоза за поједине категорије пензионера чак 130 процената, што је додатно погодило најугроженије слојеве друштва.

Оно што се данас дешава у Аустрији није само политичка криза, већ је то дубока друштвена пукотина. Владајућа елита наставља да занемарује потребе већинске популације и упорно искључује “FPÖ” из власти, све више грађана излази на улице, тражећи глас и промену.

За Србију, дешавања у Аустрији имају посебан значај. Не само због великог броја наших људи који тамо живе, већ и због порука које из Беча последњих година често долазе на штету наших националних интереса и то најчешће од аустријске министарке дипломатије Беате Мајнл Рајзингер.

Извор: Српски угао

Удружење психијатара Србије саопштило је данас уочи 10. септембра – Светског дана превенције самоубиства, да је та појава једна од најозбиљнијих јавно-здравствених криза нашег времена.

„Више од 720.000 људи годишње, бројка која превазилази капацитет једног великог града, нестане због самоубиства. Још око 20 пута више је покушаја самоубиства. Ови подаци јасно показују да је самоубиство једна од најозбиљнијих јавно-здравствених криза нашег времена“, наведено је у саопштењу Удружења психијатара Србије.

 Наводе да је према званичним подацима Републичког завода за статистику, током 2024. године у Србији живот себи одузело 703 људи – 535 мушкараца и 168 жена, односно да дневно две особе изврше самоубиство.

Како се наводи, најугроженији су млади од 15 до 35 година, али и они старији од 75 година.

„Самоубиство не познаје границе, оно није проблем само богатих друштава, већ глобални феномен. Ипак, самоубиства се могу спречити. Кључ је у правовременом препознавању и лечењу менталних поремећаја, у смањењу стигме и отвореном разговору, као и у стварању сигурног и подржавајућег окружења за децу и младе“, наводи Удружење психијатара Србије.

Истичу да људи који размишљају о самоубиству често шаљу сигнале и да ти сигнали не смеју да се игноришу.

На Светски дан превенције самоубиства, 10. септембра, стручњаци подсећају да свако од нас може играти важну улогу у превенцији, пажљивим слушањем, искреним разговором и рушењем баријера стигме.

„Некада један разговор може да направи разлику између очаја и наде што је кључни корак у превенцији самоубиства“, наведено је у саопштењу.

Извор: Танјуг

Шест година живота у Луксембургу научиле су Анђелу Милутиновић из Ивањице дисциплини и тачности, али су је и подсетиле колико топлине и блискости носи свакодневица у Србији. После искуства у једној од најуређенијих европских земаља, одлучила је да се врати кући, тамо где осмех и спонтана реч значе више од правила и система, пише портал Српски угао.

Живот у Луксембургу, истиче Анђела, оставио је траг који ће носити целог живота. Анђела Милутиновић из Ивањице, студент завршне године Пољопривредног факултета, одлучила је да се опроба у угоститељству и да изблиза осети како изгледа живот у једној од најуређенијих земаља Европе.

„Радила сам у ресторану, окружена људима различитих националности и култура. Кроз тај посао научила сам колико дисциплина, тачност и посвећеност могу да обликују свакодневицу“, истиче Анђела. Данас се и даље бави угоститељством, али на свом терену у Србији, где се осећа као код куће међу својим људима.
Шест година боравка у Луксембургу показале су како изгледа систем у којем све функционише. „Јавни превоз је тачан у минут, улице су чисте, људи уредни и посвећени послу. Град одише сигурношћу и тишином, а друштво је организовано тако да свакоме пружи стабилност.“

Ипак, оно што се на почетку чинило као предност, касније је постало терет. „Та тишина временом ми је постала прегласна. Људи су коректни, али дистанцирани. Разговори се ретко прелију у блискост, а пријатељства се граде споро и уз опрез“, истиче Анђела. „Недостајала ми је она српска спонтаност, када незнанац у реду за хлеб прозбори шалу, када се комшија сети да пита како си, када се разговор води више срцем него правилима.“

За Ивањчанку Анђелу, поређење две земље јасно је: „Луксембург има ред, али Србија има топлину. Можда овде свакодневица уме да буде неуредна, а живот изазован, али наша срдачност и искреност дају посебну вредност.“
Својим речима, додаје да одлука није била тешка: „Зато сам се вратила. Мој дом је тамо где осећам да припадам, међу људима који живе отвореног срца, где се сваки осмех рачуна и где сваки дан носи смисао, у земљи која, упркос свим манама, има душу.“

Поглед редакције портала Српски угао

Искуства попут Анђелиног подсећају да је важно ценити оно што имамо. Ред и стабилност јесу вредни, али топлина дома и заједништво остају највеће богатство које Србија треба да чува и негује.

Пише: Стефан Богдановић

Извор: Српски угао

Поводом текста са насловом: „Аустријски политичари против Србије: На посебном семинару у Алпбаху планирали рушење државе Србије“ објављеног 28. августа, деманти нашој редакцији упутио је адвокат Срђан Хромиш. 

 „Европски форум Алпбах представља престижни догађај са осамдесетогодишњом традицијом који су аустријски студенти и чланови покрета отпора против нацизма започели 1945. године са идејом спречавања понављања страхота Другог светског рата и приближавања европских држава ради сарадње и мирног суживота. Од тада до данас, форум сваке године окупља хиљаде најумнијих људи из света политике, науке, бизниса и економије, а пре свега младих, који раде на унапређивању Европе и света.

Лично сам прошао ригорозну селекцију. Држава би требало да буде поносна што је у иностранству представљају млади људи који су факултетски образовани, говоре стране језике, успешни су у својим пословима и желе Србији напредак. Уместо тога, моје колеге и ја били смо жртве оркестриране и малициозне медијске кампање чији је циљ био да се наруше наш углед и част тако што ћемо бити представљени као „лажни студенти“ који се „обрачунавају са Србијом и припремају напад на њу“, стављајући нас у контекст организованих субверзивних активности са страним политичким представницима и борбе против сопствене државе.

Неистинито је да је било ко од стипендиста, па тако ни ја, говорио на панелу под називом „Пулс протеста: Протест као откуцај срца демократије“ на коме је говорио ректор Универзитета у Београду проф. др Владан Ђокић. Такође, неистинито је да сам ја говорио било где у име студената из Србије, као и да сам „адвокатски приправник у канцеларији која заступа Маринику Тепић“. Ја нисам студент и стога не могу да говорим у име студената, а радим као самостални адвокат у Новом Саду и немам никакве везе са Мариником Тепић, нити сам је ја икада заступао као адвокат или као адвокатски приправник.

На крају, Вјоса Османи није имала никакав контакт ни са ким из Србије, нити је присуствовала панелу који се бавио ситуацијом у Србији и протестима, а нарочито никога из Србије није у својству ментора „усмеравала и саветовала како да ради против своје државе“, нити би било ко од српских представника икада учествовао у таквом нечему.“

Адвокат

Срђан Хромиш