Србија

Друштвене мреже преплављене снимцима поскупљења Carnex-ових производа!

Иако је Влада Србије донела уредбе о ограничењу маржи и смањењу цена да би заштитила грађане од дивљања тржишта, уредбе изгледа не важе са све подједнако – закључак је грађана који коментаришу снимке из трговина, који су преплавили друштвене мреже.

На друштвеним мрежама последњих дана појавили су се снимци незадовољних потрошача, грађана широм Србије, праћени мноштвом коментара осуде и неверице – како је могуће да неко буде толико бахат и безобразан да, упркос свим уредбама Владе Србије о смањењу маржи и заштити потрошача, и даље „дере кожу с леђа“ грађанима својим ценама?!

Људи отворено показују шокантне примере из супермаркета: Carnex гулаш за 600 динара, што значи да породица са двоје деце и двоје одраслих само за један ручак мора да издвоји 2.400 динара – без хлеба, без ичега другог. Када се то помножи на месечном нивоу, долази се до цифре од невероватних 74.000 динара – само да би једна породица јела Царнеxов гулаш! Паштете, виршле и кобасице које су некада биле део свакодневне трпезе обичног човека сада се продају по ценама које превазилазе премиум производе, док је квалитет, како сами потрошачи пишу, одавно пао испод просека.

Carnex, који је у власништву МК Гроуп, према ономе што видимо на снимцима, а како тврди потрошач који је и направио један од снимака, бахато игнорише уредбе и уместо да спусте – они подижу цене! Управо то је изазвало бес народа и лавину коментара на друштвеним мрежама: Док једни осуђују бахатост индустрије меса, други пак верују да је тајкунима све дозвољено, јер, како пишу, ако је могао да купи три шећеране за три евра, што не би могао и да диже цене када их сви остали спуштају?!

Снимци из маркета: „Carnex више није за обичног човека!“

„Ево нас у Лидлу, дошли смо да проверимо како је Царнеx од просечног бренда за обичног човека дошао до премиум бренда са ненормалним ценама, а не квалитетом.
Рецимо, Царнеx стишњена шунка од 350 грама је 368 динара. Значи, што даље, каже да је она преко 1000 динара по цени по килограму. Па, то није ни мало повољно. Царнеx виршле су 179,99, док је домаћа кобасица Царнеx, она стара роштиљска, знате, коју смо сви користили – 300 грама, 272 динара и 49 пара. То значи да је она, па, скоро 1000 динара по килограму. Имамо паштету са шунком Царнеx, која је за 75 грама, значи она мања паштета је 77,99, док је Царнеx јетрена паштета 78,49. Пасуљ са сланином Царнеx, који је 400 грама, он кошта 317 динара. То би било све из Лидла, поздрављамо вас. Такође, јуримо и Суноко производе, који су у власништву истом као и Царнеx, да проверимо да ли су исто стравично подигли цене!“

Од поноса Врбаса до оруђа за пљачку

Царнеx је основан 1958. године у Врбасу. Био је гигант месне индустрије, симбол домаће хране, производ који се извозио у Енглеску, Италију и широм Европе. Генерације су одрасле на Царнеx паштетама и готовим јелима.

Како смо дошли до овога данас?

Прича о Carnex је заправо прича о томе како су тајкуни опљачкали Србију после 5. октобра. Није тајна да је Зоран Живковић јавно признао како је Демократска странка рушила тадашњу власт уз помоћ домаћих моћника – Миодрага Костића, Филипа Цептера и осталих…

Костићу, који је уједно био и пословни директор Демократске странке је тада омогућено да путем спорне приватизације за срамотна три евра, те 2002. године купи чак три шећеране – Бач, Ковачицу и Пећинце – за три евра! Три евра за три фабрике! Посао који је и тада био контроверзан, јер је било јасно да се стратешки ресурси Србије дају у бесцење политички подобним тајкунима. То је био почетак његове империје. Уз помоћ државних пара и на рачун опљачкане Србије, Костић је касније дошао и до Carnexa.

Костић је покушао да се брани изјавама да је то био „лош потез“. Али бројке демантују: данас се у тим шећеранама преради 1,7 милиона тона шећерне репе и произведе чак 260.000 тона шећера годишње. Суноко, фирма коју је формирао, постала је највећи домаћи произвођач и извозник шећера.

Ова приватизација нашла се и на листи 24 спорне приватизације. Костића су позвали на информативни разговор у Радну групу МУП-а задужену за спорне приватизације. Питања су се тицала да ли су испоштовани договорени инвестициони програми и да ли је извоз шећера у ЕУ био регуларан. Као и обично – ништа се није десило.

Енормна загађења – прљава тајна месне и шећерне индустрије

Али, није само „драње коже с леђа“ народа оно што прати ове индустрије. И Царнеx и шећеране из Костићевог царства остављају иза себе енормна загађења. Отпадне воде, непрерађени нуспроизводи, непријатни мириси, тешки метали и хемикалије – све то завршава у земљишту, рекама и ваздуху који удишу грађани. Људи у Војводини годинама се жале да не могу да отворе прозоре, да вода није за пиће, да земља више не рађа као некада. То су теме којима ћемо се ми, као редакција, тек бавити у наредним текстовима, јер иза лажног сјаја империје крију се и прљаве последице које уништавају животну средину и здравље људи.

Овако изгледа Шећерана у Пећинцима:

После шећерана, уследиле су нове аквизиције. МК Гроуп шири царство, купује домаће пољопривредне фирме, а 2016. године преузима и ПИК Бечеј – једну од највећих пољопривредних компанија у Србији.

Круна експанзије била је куповина Carnexa 2011. године. Некадашњи симбол домаће месне индустрије прешао је у руке „краља шећера“ Миодрага Костића, власника МК Гроуп. Званично – „повратак у домаће руке“. У стварности – плен једног тајкуна који је империју изградио на политичким везама и јефтиним приватизацијама.

Загађења која производи Carnex:

Пословање у бројкама – милијарде од паштета и гулаша
Док се народ пита како да плати гулаш 600 динара и паштету од 80, Царнеx у 2024. години бележи укупне приходе од чак 10.785.868.000 динара!

Дакле – скоро 11 милијарди динара промета од производа за које потрошачи тврде да су изгубили квалитет и постали луксуз. Уместо да покаже одговорност и смањи цене, компанија наставља да их диже у небеса, не обазирући се ни на уредбе Владе ни на очај грађана.

То је права слика пословне филозофије МК Гроуп – профит изнад свега, народ на последњем месту.

Carnex као огледало тајкунске Србије

Закључак потрошача, оно што читамо на друштвеним мрежама је, да Царнеx више није оно што је био. Од бренда који је био синоним домаћег квалитета, постао је маска за извлачење пара. Јер другог оправдања, кажу, нема. Или им је тако допуштено, или су просто тако навикли и верују да су изнад свих.

Извор: 24 седам

Војна парада одржана у Београду, највећа у новијој историји Србије, окупила је десет хиљада припадника Војске Србије и на хиљаде грађана дуж трасе. Приказана је снага, ред и технолошки искорак. Ипак, за део прозападних медија блиских тзв. грађанској сцени – главна вест није била војска, већ – асфалт, пише портал српски угао.

Према званичним подацима, током проласка тешке механизације оштећено је 108 метара површинског слоја коловоза. Реч је о деоници на којој је асфалт и раније био попустио. Парада није изазвала штету, већ само убрзала унапред планиране радове. Санација ће коштати 11.780 евра – без ванредних трошкова.

Док су јединице Војске Србије дефиловале демонстрирајући обученост, дисциплину и савремено наоружање пред милионским аудиторијумом, Н1 и Нова су задржале поглед прикован на тло. Гусеничари су према њиховој логици, напали београдски асфалт.

У недостатку озбиљне замерке у помоћ су позване тривије.

Посебно су се потрудили да простор посвете групи од педесетак демонстраната који су покушали да насилно уђу на место одржавања дефилеа. Третирани су као вест дана, док су хиљаде грађана, мирно и достојанствено, поздрављале своју војску. За једне изгредници, а за друге насловна страна.

Поглед редакције портала Српски угао

Војна парада није оштетила град. Напротив, показала је државу која функционише. Војска је стала пред народ, а народ уз војску. Коментари оних којима смета и 108 метара старог асфалта нису критика – то је дијагноза. И не тиче се коловоза, већ њиховог погледа на Србију.

Извор: Српски угао

И док је Трамп у Америци прогласио Антифу терористичком организацијом, код нас се исти сценарио спроводи кроз блокаде и медијску подршку тајкунских гласила – хаос, насиље и покушај рушења система без избора, пише 24седам.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп пресекао је и донео одлуку која је уздрмала левичарске структуре широм света – Антифа је званично проглашена терористичком организацијом. Одлука долази у тренутку када се све више разоткрива права природа овог покрета: иза паравана „борбе против фашизма“ крије се екстремно левичарска идеологија насиља, хаоса и покушаја рушења система.

Они који се данас називају „антифашистима“ и „анархистима“ заправо делују као јуришни одреди за производњу хаоса и дестабилизацију држава. Уместо да се боре против неонацизма или расизма, Антифа своје деловање темељи на анархији, екстремном левом радикализму и рушењу политичког естаблишмента. Њихова идеологија није демократска, нити је заиста антифашистичка – напротив, многи аналитичари сматрају да Антифа управо репродукује оно против чега се наводно бори: ауторитаризам и репресију, преноси 24седам.

Методе насиља и уличног терора

Припадници Антифе широм света наступају под маскама и црним униформама, често заједно са такозваним „Блек блоком“. Њихова тактика обухвата уличне сукобе, нападе на политичке противнике, уништавање имовине и изазивање нереда. У Америци су учествовали у насилним протестима после избора Доналда Трампа 2016. године, у сукобима у Берклију 2017, као и током немира у Портланду и другим градовима.

Сведоци смо да Антифа користи насиље као устаљени метод деловања, а њихова парола „борба против фашизма“ заправо се претвара у бруталну репресију према свакоме ко мисли другачије. Закључак таквог деловања је да „антифашисти постају прави фашисти“ – јер себи дају право да одређују ко сме, а ко не сме да се окупља и изражава мишљење.

Антифа против Србије

Пропаганда Антифе усмерена је и ка Србији. Годинама се наш народ оптужује за опсаду Сарајева, злочине у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, а истовремено се отворено подржавају сепаратистичке тежње у тзв. Санџаку. Њихове ознаке и слогани већ су виђени и на београдским улицама, током недавних протеста и блокада.

Професори и јавне личности, попут Чедомира Антића, јасно су упозоравали да факултете и „студентске блокаде“ не држи народ, већ мала група анархиста и екстремних левичара. Потврда је стигла када су камере забележиле графит црвеним спрејом: „АНТИФА БЕОГРАД“. То је јасан доказ да иза блокада стоји увезана идеологија насиља и деструкције.

Иста матрица – Америка и Србија

Ако упоредимо дешавања у Сједињеним Државама и Србији, уочава се иста матрица: насиље, хаос, блокаде, покушај рушења система мимо воље народа и изборног процеса. Разлика је само у томе што у Србији блокадери уживају огромну подршку тајкунских медија, па се њихово деловање упакује као „борба за слободу“ и „отпор корупцији“. У стварности, реч је о покушају насилног доласка на власт – без избора, без легитимитета.

Антифа као глобални пројекат

Многи истраживачи сматрају да је Антифа део ширег глобалистичког пројекта – покрета који се лажно представља као „антисистемски“, док у пракси служи за неутрализацију истинског отпора и антисистемских идеја. Професор Мајкл Чосудовски пише да су овакви покрети „финансирани и строго контролисани од стране корпоративних елита“, како би се бунт усмерио у правцу који не угрожава глобални неолиберални поредак.

Додатно, постоје бројна сведочења да Антифа добија подршку из моћних невладиних и финансијских структура, често повезаних са Џорџом Сорошем и његовим фондацијама. Њихов циљ није слобода, већ рушење традиционалног друштва и стварање простора за нове облике политичке и друштвене контроле.

Антифа је данас симбол „фашизма антифашиста“. У име наводне борбе против неонацизма и расизма, овај покрет шири насиље, ауторитаризам и хаос. Доналд Трамп је препознао ову опасност и јасно је именовао – Антифа је терористичка организација.

Србија мора да буде свесна да исти сценарио покушава да се спроведе и на нашим улицама. Блокаде, насиље и медијска манипулација део су исте матрице која под маском „активизма“ покушава да сруши државу и увезе улични хаос. Као што је Америка рекла „доста“, и наша земља мора јасно и недвосмислено да заштити свој народ и институције од ове опасне идеологије.

Извор: 24 седам

Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, на једној згради у Линцу разапета је велика српска тробојка, наводи портал „Српски угао“. Застава је привукла пажњу пролазника и подсетила на бројну српску заједницу у овом граду, где живи више од 20.000 наших људи.

Празник српског јединства установљен је 2020. године и обележава се 15. септембра, у знак сећања на пробој Солунског фронта и идеју заједништва. У Србији, Републици Српској и широм дијаспоре, овај дан постао је прилика да се нагласи значај саборности и очувања идентитета.

У Бечу, ове године је одржана централна прослава за аустријске Србе. Окупљени су у Халлманн Дому, под покровитељством Владе Србије и Амбасаде Србије уз подршку Владе Републике Српске, Савеза Срба у Аустрији и компаније МТЕЛ.

Том приликом амбасадор Марко Благојевић истакао је да застава није само обележје, већ и завет предака и одговорност потомака.
Ове свечаности нису прошле без напада.

Како наводи овај портал, политичар Борко Стефановић на друштвеним мрежама, покушао је да оспори важност обележавања празника у Бечу, што је изазвало огорчење међу нашим људима. У Линцу је истакнута огромна тробојка, можда баш као одговор и порука да народ брани свој празник и право да га слави.

У Србији, као и у Републици Српској, данас се обележава Дан српског јединства, слободе и националне заставе у знак сећања на 15. септембар 1918. године, када је српска војска пробила Солунски фронт, што је довело до распада савеза Централних сила и окончања Првог светског рата.

Као вид посебног поштовања према херојским прецима који су потукли непријатеље 1918. и изборили се за величанствену победу Срба у Првом светском рату, Влада Србије је 11. септембра 2020. донела одлуку да се надаље дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, обележава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Истоветну одлуку донела је и Влада Републике Српске.

Распад фронтова Централних сила, што је изазвано српским пробојем Солунског фронта, довео је до окончања Првог светског рата, најразорнијег који је свет до тада видео, односно капитулације прво Бугарске и Турске, потом Аустроугарске и Немачке.

Победа у Првом светском рату, пробој Солунског фронта, окончање Светског рата и обликовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, један је највећих успеха у целокупној историји Срба.

Ове године, Дан српског јединства, слободе и националне заставе, односно годишњица херојског пробоја Солунског фронта, обележава се и великом војном парадом „Снага јединства“ 20. септембра у Београду.

Бити српски пица мајстор у земљи где је тај специјалитет настао није било нимало лако. Ипак, за добру пиззу далеко се чује, тако је Микица Живковић више од деценије освајао непца Италијана, а данас тајну праве италијанске кухиње дели са својим суграђанима у Смедереву, преноси портал Српски угао.

Микица је 2000. године отишао у Италију, као и многи наши људи, тражећи бољи живот који је тада у Србији био тешко достижан. „Почео сам у грађевини, као већина нас кад одемо тамо, док нисам научио језик и упознао људе“, присећа се. Убрзо му се придружила супруга Марина, са којом је засновао породицу и добио две ћерке и сина. Управо тада долази тренутак преокрета. Марина је почела да ради у пицерији, а искуства која је стицала делила је са Микицом. Тако се родила њихова заједничка љубав према гастрономији, и убрзо су отворили сопствени ресторан.

„Наша пицерија била је у бањском градићу са пет природних извора и стално је било гостију из целе Италије. Имали смо 500 места и ресторан је радио пуним капацитетом. Посао је толико растао да смо морали да запослимо још седморо радника. Клијената је било и лети и зими, готово да нисмо знали шта је одмор.“

Ипак, успех није свима био по вољи. „Кад сам купио бољи ауто, комшије су одмах почеле: ‘Одакле њему паре? Сигурно не ради поштено.’ Нису могли да прихвате да један Србин успе у угоститељству“, присећа се Микица.

А онда је пандемија све променила. Ограничења и затварања уништили су посао, криминал је букнуо, а Живковићи су почели да размишљају о повратку у Србију.

„Кап која је прелила чашу и била је пљачка. Штета од 15.000 евра никад ми није надокнађена. Најтеже ми је било кад су ћерке плакале и дрхтале од стреса док су карабињери хладно записивали изјаве и рекли: ‘Шта ћеш, то су ти сународници урадили.’„Бес, немоћ и туга која су ме тада обузели тешко се могу описати“, присећа се Микица, и истиче да је управо тај догађај показао да је повратак у Србију била исправна одлука.

Данас Микица и Марина већ пет година успешно воде пицерију „Bella Ciao“ у Смедереву, а многи Смедеревци и гости из иностранства тврде да у Подунавском округу нема боље пице.

Прича Живковића показује да упорност, посвећеност и страст могу да превазиђу све препреке. Њихов повратак у Србију и успех у свом послу доказ су да овде може да се створи добар и поштен бизнис, али и да се поносно негују корени и традиција. Такви примери инспиришу све који желе да своје снове остваре у својој земљи.

Извор: Српски угао