May 7, 2026

Најновије

naslovna-razvodi

Kikinda rekorder u neslavnoj statistici: Čak dva od tri braka završe se razvodom

Aleksandra Djuran August 1, 2024

Bračni zaveti o doživotnom zajedničkom životu i deljenju dobra i zla, u praksi, u našoj sredini, ređe se obistinjuju. U neslavnoj statistici o učestalosti razvoda brakova, Kikinda je vodeći grad. To nedvosmisleno pokazuju nedavno objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku o zaključenim i razvedenim brakovima na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu. U našoj zemlji, prosečno se razvede svaki treći brak, dok je u Kikindi taj postotak znatno veći- čak dva od tri sklopljena braka završe ce razvodom.

To znači da Kikinđanke i Kikinđani doživljavaju bračni brodolom dva puta češće od prosečnog stanovnika naše zemlje.

Šampionska pozicija našeg grada kada je reč o razvodima nije nova, ukazuje specijalista kliničke psihologije i sudski veštak Đorđe Popović.

– Kikinda je hronično prvak Srbije u broju razvoda. U proseku, na 100 venčanja imali smo oko 50 razvoda. Vreme u kom živimo je bogom dano za odgajanje egocentrizma. Kapitalizam je sa sobom doneo individualizam, koji u slobodnom prevodu znači egocentrizam, a egocentrizam u slobodnom prevodu znači sebičnost, koja se, samo je pitanje vremena, pretvara u gramzivost, a ona u pohlepu, a pohlepa, kako je to govorio Đura Jakšić, u pakost i zlobu. Danas retko ko ima sposobnost da dostojanstveno, mirno i odgovorno deli život sa drugom osobom. Nove generacije nisu odgajane u altruističkom duhu, već upravo suprotno, za razliku od perioda do devedesetih godina, kada smo umeli da brinemo jedni o drugima, razumeli tuđu nevolju, a ne samo sopstvenu. Došlo je vreme u kojem je pojedinac sebi najvažniji na svetu. U takvoj klimi neznatne su šanse da se dugo održava i postoji kvalitetan brak- ocenjuje Popović.

Razvod nije samo jedna od najstresnijih situacija u životu. Često je to bolna trauma koji donosi mnogo više nevolja od slomljenog srca. Starateljstvo nad decom i podela imovine predstavljaju kamen spoticanja velike većine dojučerašnjih partnera.

– Kao sudski veštak već dvadesetak godina imam prilike da posmatram kako se ljudi razvode. Retko se dešava da se ljudi razvedu kao ljudi. Nažalost najčešće se razvode kao razbojnici koji imaju svašta da kažu jedno o drugom. Pošto poslušam obe strane i svu moguću obostranu artiljerijsku paljbu, pitam- ko vam je držao pištolj kad ste potpisivali sudbonosno da. Time hoću da kažem da je u redu razvesti se, ako supružnici više ne mogu zajedno, ali razilaženja u miru gotovo da nema. Moguće je da neki procenat ljudi može bez zlih reči da odu svako na svoju stranu, ali to se vrlo retko sreće. Najčešće su tu bes, gnev, agresija, mržnja…- priča naš sagovornik.

Više od polovine razvedenih su oni koji imaju decu, a među razvedenim brakovima s decom, najčešći su oni s jednim detetom.

Starateljstvo dobijaju majke, u 70 odsto slučajeva. Najbolnija su međusobna razračunavanja bivših supružnika preko dece.

– Imamo jedan slučaj razvoda braka koji je bio pre sedam godina, a supružnici se od tad sve vreme tuže ko će biti staratelj dece. To je otišlo na više sudske instance, uključene su brojne institucije. Dosta puta sam i čuo rečenicu od „glave porodice”- uzeću ti sve- stan, decu, ništa nećeš imati. U 90 ili više odsto slučajeva, žena je ta koja piše tužbu za razvod braka. Dozlogrdi im jer se muževi ponašaju kao visoki gosti u hotelu u kom su proteklih godina odsedali i nisu ništa naročito radili. Podsetiću na izreku koja mi se ne sviđa, ali je našla mesto kod nas: „Kuća ne stoji na zemlji, nego na ženi”. Ta izreka potiče iz vremena kog više nema, a voleo bih da se izmeni i da kuća ne stoji na ženi već na mužu i ženi ravnopravno, na dva stuba- kaže Popović.

Razlozi za okončanje braka su: nasilje, ljubomora, mešanje roditelja jedne ili druge strane u život bračnih parnera, preljuba, alkoholizam, nepremostive razlike u pogledu najvažnijih životnih pitanja, finansijski razlozi. Neretko se danas učestalost razvoda dovodi i u vezu sa emancipacijom žena i njihovom ekonomskom samostalnošću.

– Istraživanja su pokazala da dva faktora najčešće doprinose razlazu, a to su ljubomora i mešanje roditelja jedne ili druge strane u život bračnih partnera. Ljubomora kad uđe teško se leči, kvari odnos, ruši poverenje, kao bolest koja ima evoluciju. Još jedan fenomen je odavno uočen. Bračni odnos počinje da se klima u trenutku kad se rodi prvo dete – navodi Popović.

Brak iziskuje posvećenost, ljubav, razumevanje, poverenje, uvažavanje. Ali može li dugogodišnje partnerstvo da dovede do zasićenja u vezi? Naš sagovornik ukazuje i na ovaj fenomen.

-Ima jedno iskustvo sročeno u izreci: „Kad dugo žive zajedno, životinje se zavole, a ljudi zamrze”. Fenomen zasićenja se retko pominje, ponekad se govori o bračnoj monotoniji, ali to po meni nije adekvatan izraz, pre bih rekao zasićenje. Posmatrajte bračni par koji hoda ulicom- ćute ozbiljnih lica na kojima je vidljiv umor, za razliku od prizora kada vidite momka i devojku, koji su živahni, pričaju… Brak je ozbiljan, dugotrajan i težak posao, to bi bila moja definicija braka- kaže Popović.

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i to da posle Severnobanatskog okruga, po učestalosti razvoda prednjači Severnobački region. Dve opštine koje se, u našem okrugu, najviše ističu su Ada, gde su razvodi čak učestaliji od sudbonosnog da, i Senta u kojoj se na deset zaključenih brakova, bezmalo devet (8,7) okonča razvodom.

BRAKOVI NAJČEŠĆE PUCAJU U ČETVRDESETIM

Starosna dob pri stupanju u brak, ali i razvodu pomera se naviše. Prosečna starost muža pri razvodu braka u Srbiji je 45,2 godine, a žene 41,7 godina. Prosečna starost mladoženje pri stupanju u prvi brak u našoj zemlji je 31,8 godina, a neveste 29,1 godina. U Kikindi je nešto mlađi prosečan novopečeni bračni par. Kikinđani pri stupanju u prvi brak imaju u proseku 30,8 godina, a sugrađanke 27, 8 godina.

RAZLAZ POSLE KRATKOG, ALI I DUGOG BRAČNOG STAŽA

Put od medenog meseca do bračnog brodoloma nekada je veoma kratak. Razvode se mladi bračni parovi, posle svega nekoliko godina zajedničkog života, ali i oni sa višedecenijskim bračnim stažom. Prosečno trajanje razvedenog braka u Srbiji je 13,7 godina, a u Kikindi. 14,2 godine. Međutim, to ne znači da posle tolikih godina zajedničkog života nastupa najkritičniji period, već da je u pitanju srednja vrednost. Naime, najviše je razvedenih supružnika sa bračnim stažom do 9 godina, ali i onih koji su dobro i zlo delili duže od 25 godina.

Prosečno trajanje razvedenog braka se dosta razlikuje po gradovima, pokazuju podaci RZS. Primera radi, u Aleksandrovcu je svega 5,5 godina, a u Žitorađi 28,9 godina.

J. Crnogorac

Hor-mladih-(1)

Objavljen novi spot Hora mladih „Sveti Nikolaj Srpski“

Igor Crnogorac August 1, 2024

Hor mladih “Sveti Nikolaj Srpski” objavio je spot za pesmu „Blažena Djevo“. Autor teksta i melodije je Zoran Vučetić iz Vršca, dok je aranžman napisala članica Hora, Minja Petrov. Audio zapis snimljen je prošle godine, kaže Živanka Špirić koja rukovodi Horom.

– Spot smo snimali u manastirima Središte, Mesić i Hajdučica, kao i u Kikindi i objavili smo ga 24. jula, u navečerje praznika ikone Presvete Bogorodice Trojeručice, povodom slave manastira Središte i osvećenja manastirske crkve posvećene toj ikoni. – kaže Živanka Špirić.

Hor je osnovan 2005. godine. Ima 35 članova uzrasta od pet do 17 godina i radi pri hramovima Svetog Nikole u Kikindi i Uspenija Presvete Bogorodice u Ruskom Selu.

– Negujemo duhovne, etno i rodoljubive pesme. Pored toga, odgovaramo na Svetoj liturgiji i učestvujemo na duhovnim večerima koje se organizuju povodom crkvenih praznika, na književnim večerima, koncertima, smotrama, saborima, akademijama i priredbama – navodi Špirićeva.

Članovi Hora tri puta su nastupali na Dečijem pravoslavnom saboru na Cetinju, 2011, 2016. i 2018. godine. Prvi kompakt-disk, pod nazivom „Ovim pobeđuj“, snimili su 2013. Već naredne godine snimljen je i drugi – „Božanstvena Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog“. Tokom 2017. i 2021. godine objavljene su pesme o Božiću – „U susret Roždestvu“ i „Ne boj se, samo veruj“, CD na kome je i prva autorska pesma, „Žiča“. Tekst za pesmu napisala je Maja Kovačević iz Kraljeva, a muziku Minja Petrov.

Prošle godine Hor mladih “Sveti Nikolaj Srpski” dobio je Nagradu „Branko Radunković – Volja čini čuda“ od istoimene Male škole iz Vršca.

Najnoviji spot, za pesmu „Blažena Djevo“, možete gledati na ovom linku.

S. V. O.

(Foto: FB stranica Živanka Špirić)

kc

Program KC: Izložba slika, večeri duhovne poezije i likovne radionice

Igor Crnogorac July 31, 2024

U Kulturnom centru će u petak, 2. avgusta, od 19 sati, biti otvorena izložba slika pod nazivom „Ko sam ja“ umetnice iz Niša, Zorice Turkulj Vranješ.

Gošća će, sa kikindskim pesnicima, od 3. do 7. avgusta učestvovati na večerima duhovne poezije, koje će počinjati u 19 sati.

Takođe, sa decom će raditi u besplatnim likovnim radionicama 6. i 7. avgusta, u terminu od 11 do 12 sati. Prijavljivanje za učešće je na broj 060 042 73 01.

 

S. V. O.

Foto-Branislava-Brandic-Zivkovic

Tanja Markov Križan, glumica: Pozorište će izdržati sve testove modernog vremena

Aleksandra Djuran July 31, 2024

Danas kada koncentracija prosečnog gledaoca postaje sve upitnija usled sve prisutnijih kratkih video sadržaja na društvenim mrežama, postavlja se pitanje kako će se pozorište nositi sa svim tim izazovima. Glumica Tanja Markov Križan smatra da je prisustvo živog čoveka na sceni neprocenjivo iskustvo, tako da ako nešto ne treba dovoditi u pitanje, to je pozorište. Uverena je da će ono pretrpeti sve izazove koje nosi moderna era. „Kauboji”, „Buba u uhu”, „Mirgorod”, „Smrt čoveka na Balkanu”, „Izbiračica”, „Laža i paralaža”, „Pa se vidimo u snu”, samo su neki od naslova u kojima je igrala ova mlada umetnica. Kaže da joj je najznačajnije što je u matičnoj kući imala priliku da igra najrazličitije likove i što se Narodno pozorište Kikinda ne plaši da žanrovski istražuje. Posle porodiljskog odsustva, publika će imati priliku da je ponovo gleda od jeseni, kada je planiran njen povratak na scenu.

Vaša prva uloga bila je u sada već legendarnoj predstavi „Kauboji” Kokana Mladenovića, za čije se izvođenje uvek tražila karta više. Kakva Vas sećanja vežu za ovaj komad?

– Uvek će mi biti posebno draga moja prva profesionalna uloga, a još mi je draže što je to bilo baš u predstavi „Kauboji”. Bila sam tek završila Akademiju i odmah dobila priliku da igram u jednom velikom projektu. Sa „Kaubojima” smo obišli ceo region, osvajali nagrade, i gde god smo igrali nailazili na bezbroj otvorenih aplauza, smeh, suze, i ono što je najbitnije, na bezrezervnu ljubav publike prema jednoj predstavi. Tokom svakog izvođenja vladala je stvaralačka energija kod svakog učesnika, kako na sceni, tako i iza scene. Bila je pravi primer pozorišne magije i radosti igre. Uvek ću biti zahvalna Kokanu što mi je dao moju prvu ulogu.

Poslednja uloga pre odlaska na porodiljsko odsustvo bila je u predstavi „Pa se vidimo” u snu Nikole Zavišića. Ovom predstavom ste uspeli da snove prenesete na scenu. Koliko ste puta stigli da je odigrate?

– Svega nekoliko puta. „Pa se vidimo u snu” je predstava koju smo kreirali mi glumci zajedno sa rediteljem. Kada su se spojile Zavišina mašta i energija sa našim snovima, nastala je jedna pozorišna vožnja koju smo mi samo pratili i puštali da nas odvede gde god poželi. U procesu rada naše snove smo nadogradili i razigrali tako da moj san više nije samo moj nego svih nas, a ja sam neizostavni deo drugih snova. Svaki lik koji igram mi je na svoj način uzbudljiv. Sadržaj naših snova isprepletan je i sa Jungovim rečenicama i poezijom Fernanda Pesoe. Pošto sam je odigrala samo nekoliko puta, ovo je predstava koje sam možda i najželjnija, tako da jedva čekam da ponovo uskočim u naše snove.

Svedoci smo da su društvene mreže uspostavile narativ kratkih video-sadržaja. Da li mislite da će to uticati da prosečan gledalac, kada čuje da neka predstava traje preko dva sata, potencijalno odustane od posete pozorištu?

– Društvene mreže su svakako narušile koncentraciju i pažnja prosečnog gledaoca postaje sve kraća. Dobijamo hiljade informacija dnevno, mozak više ne zna šta je bitno, a šta nije. Gleda se bezbroj kratkih video-sadržaja, a to sigurno utiče na koncentraciju i tokom pozorišne predstave. Najviše me brinu mladi ljudi kojima je celo odrastanje obeleženo društvenim mrežama i kratkim video-sadržajima. Međutim, ono što je najbitnije jeste da živ čovek na sceni nema zamenu. Verujem da će čovečanstvo, kada shvati u kojoj meri su nas obuzeli uređaji i kada odluči da se konačno trgne iz svega toga, bežati u pozorište još više nego ranije. Ta magija ulaska u pozorišnu salu nema cenu i ne može biti zamenjena bilo kojim drugim sadržajem. Jedno je sigurno, pozorište će izdržati sve testove modernog vremena.

Većina ansambla je zaposlena u Kikindi, ali živi u Beogradu, da li je naporno putovati?

– Pošto to nisu svakodnevna putovanja nije toliko naporno. Putujem zajedno sa kolegama, nekada vozim ja, nekada neko drugi. Slušamo dobru muziku, stignemo da se dobro ispričamo, tako da ta dva sata prolete. Jedno vreme nas je najviše zabavljalo da igramo našu izmišljenu igru koju smo zvali Pesma suđenica. Tako da čak i kada naiđe period da jeste naporno, dosadno nije.

Čini se da se Kikinđani retko upuštaju u dramske vode, i da pre biraju neke druge fakultete. Delite li moje mišljenje?

– Istina je da se, iz nekog razloga, slabije odlučuju za dramske umetnosti, kao da srednjoškolci u Kikindi uopšte ne razmišljaju o smerovima kao što su režija, dramaturgija, kamera, produkcija. Jedan period sam imala priliku da, na poziv svog profesora Srđana Srdića, radim u Centru za talente na odseku Dramske umetnosti. Srednjoškolce je isključivo zanimala gluma, dok druge smerove nisu ni spominjali. A i za samu glumu se retko kad neko priprema. Dešavalo se da neko dođe kod nas u pozorište i raspituje se, ali kasnije čujemo da ipak nisu ni izašli na prijemni nego su upisali nešto drugo. Zašto je to tako, ne znam. Gotovo da mogu na prste jedne ruke da nabrojim mlade koji su upisali nešto od ovih smerova u poslednjih deset godina. Nadam se da će se stvari menjati. Želim darovitim i vrednim mladim ljudima koji bi se sutra posvećeno bavili ovim poslom i pronalaze u tome svoj smisao, da istraju u svojoj nameri. Kao i da ih posluži sreća na tom putu.

Takođe ste imali priliku da radite na festivalima kratkometražnog filma kao što su Bašta fest i Kustendorf, gde je takođe fokus na mladima. Šta je ono što ih čini posebnim?

– Bašta fest su pokrenule moje kolege sa klase i primer je mladalačkog entuzijazma koji je zamisao sproveo u delo. Takođe je dobar primer decentralizacije kulture. Filmovi se gledaju pod otvorenim nebom, što je poseban doživljaj. Volim kada mi leto počne ovim festivalom. Kustendorf u glavnom takmičarskom programu ima kratkometražne, a prikazuje i odlične dugometražne filmove. Pošto se sve odigrava na Mokroj gori ljudi su upućeni jedni na druge, tako da učesnici imaju priliku da razmenjuju iskustva i ideje sa svetski priznatim umetnicima, što je veoma dragoceno, posebno mladim autorima koji su na početku karijere. A sve je neposredno i prirodno, što je zapravo najdivnije od svega. Uvek se radujem ovom festivalu.

N. Savić

 

 

 

torontal-kamp

U udruženju „Torontal“: Etno kamp starih zanata okupio 95 učesnika

Aleksandra Djuran July 31, 2024

Kako bi održali tradiciju, ali i deci ulepšali leto, predstavnici udruženja „Torontal“ organizovali su 23. etno kamp starih zanata. Da je interesovanje svake godine sve veće govori i činjenica da je je kamp u Ruskom Selu okupio 95 učesnika. Došli su iz Nove Crnje, Žitišta, Kikinde, Novog Bečeja.

-Došli su nam učesnici iz čitave Vojvodine čije bake i deke s u okolnim naseljima, a tu su i oni čiji roditelji žive u inostranstvu i svoj dolazak planiraju  prema datumu održavanja etno kampa. Deca uče stare zanate poput veza, pustovanja, grnčariju, da rezbare u drvetu, prave nakit od perlica, tkanje i izrađuju figure od ljuske od kukuruzovine. Više od dve decenije trajanja kampa je izuzetno. Priznanje koje nam stiže od roditelja i dece nam je vodilja – kaže Šandor Talpai, predsednik udruženja „Torontal“.

Deca su imala priliku da se upoznaju sa grnčarskim zanatom, da nauče stare igre, kao i da peku medenjake.

-Raduje me što ove godine imamo dosta nove dece, učenika prvog i drugog razreda osnovnih škola. Praksa je pokazala da svi oni do osmog razreda svakog leta dolaze na kamp i sa nama su sigurno sedam, osam godina. Nudimo deci da se druže i upoznaju, ali i da steknu nova znanja – napominje naš sagovornik.

Kamp je počeo 29. jula i traje do sutra, 2. avgusta. Poslednje večeri u 17 časova biće priređen zanimljiv program i deca će pokazati šta znaju. Pevaće, recitovaće, sviraće, glumiće.

-U nedelju, 4. avgusta organizovaćemo izložbu radova nastalih na kampu. Pozivam sve da dođu i vide šta su to dečije ruke napravile za ovo kratko vreme – precizirao je Šandor Talpai.

Kamp su podržali lokalna samouprava, Mađarski nacionalni savet, Pokrajinski sekretarijati za kulturu i informisanje i obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine, MZ Rusko Selo.

A.Đ.

 

zreb

Žreb za Srpsku i Vojvođansku ligu: OFK Kikinda na startu čeka Perležane

Dejan Panić July 31, 2024

Žrebom u Novom Sadu, određeni su takmičarski brojevi u Srpskoj ligi „Vojvodina” odnosno Vojvođanskoj ligi „Istok”, a u srpskoligaškom rangu, u prvom kolu OFK Kikinda, 17. avgusta od 17 sati, na Gradskom stadionu dočekaće Vojvodinu iz Perleza.
Preostali parovi: Omladinac – Vrbas, Železničar – Kabel, Naftagas – Sloga, Borac – Radnički, RFK Novi Sad – Dinamo, Hajduk – Bečej, Sloboda – Podunavac.
Istoga vikenda započeće nadmetanje i na vojvođanskom „Istoku”, a četiri naša kluba igraće u tom stepenu.
Parovi: Jedinstvo (V) – Budućnost, Sloboda – Mladost, Proleter – C. zvezda, Napredak – Polet (I), BAK – Begej, Polet (N) – Rusanda, Borac – Kozara, Jedinstvo (BK) – Dolovo.
Kompletne rasporede pomenutih liga donosimo u sutrašnjem broju „Komune”. 
D. P.

Djaci-generacije-(2)-obr

Nagradni izlet za đake generacije

Igor Crnogorac July 31, 2024

Đaci generacije kikindskih srednjih škola upravo su se vratili iz Soluna, sa nagradnog putovanja koje su dobili zbog postignutih izuzetnih rezultata. Nagrada je realizovana zahvaljujući Dragani Maksimović, nekada učenici Gimnazije, sada preduzetnici iz Dubaija, Gradskoj upravi i nekolicini preduzetnika iz našeg grada.

Sa najboljima: Janom Strajnić iz Gimnazije, Markom Pekarevićem iz Ekonomsko-trgovinske škole, Tanjom Isakov iz SSŠ „Miloš Crnjanski“ i Slobodanom Antićem iz Tehničke škole, putovala je profesorica psihologije Miljana Kitanović koja je Maksimovićevoj bila razredni starešina.

– Boravili smo četiri dana u Solunu i za to vreme išli smo na izlete do Meteora, plaže u blizini Soluna, do Srpskog groblja na Zejtinliku i u Arheološki muzej. Obilazili smo spomenike i upoznavali grad. Učenici su bili zadovoljni i vratili smo se sa pozitivnim utiscima – kaže profesorica Kitanović i napominje da posebnu zahvalnost duguju Tihomiru Farkašu, novoimenovanom članu Gradskog veća za obrazovanje i gradonačelniku Nikoli Lukaču, koji su pomogli da se ova ekskurzija realizuje.

S. V. O.

Tera-prijem-(2)

Završava se 43. Simpozijum „Tera“ – prijem za umetnike u Gradskoj kući

Igor Crnogorac July 30, 2024

Internacionalni simpozijum skulptura u terakoti, 43. put ispraća svoje učesnike – šestoro umetnika završava svoje skulpture velikog formata i boravak u našem gradu. Tradicionalno, za njih je priređen prijem u Gradskoj kući u kojoj su razgovarali sa gradonačelnikom, Nikolom Lukačem i članom Gradskog veća za obrazovanje, Tihomirom Farkašem.

– Grad je ponovo bio na svetskoj mapi kulture i umetnosti – rekao je Lukač. – „Tera“ svoju reputaciju gradi decenijama i drago mi je da umetnici iz čitavog sveta pronalaze inspiraciju u, za mene najlepšem gradu na svetu. Siguran sam da Simpozijum zavređuje da se svake godine podiže na sve viši nivo. Hvala umetnicima, počastvovani smo delima koje su stvorili, a zahvalnost dugujemo i svim zaposlenima u „Teri“. Mislim da ćemo još mnogo toga zajedno uraditi u narednom periodu.

Anamarija Šerban iz Arada, umetnica i profesor na Fakultetu u Temišvaru navela je da će kući poneti neverovatno i divno iskustvo.

– Ovo je izuzetno mesto za stvaranje monumentalnih skulptura u glini. „Tera“ za mene ima značaj moderne utopije, slobodnog govora umetnosti u materijalu, što čini svet boljim – rekla je Anamarija Šerban.

Sa radom u terakoti Srđan Arsić, umetnik iz Zemuna, upoznao se ranije, u okviru projekta „Teratorija“.

– Prezadovoljan sam, prostor je najbolji u kom sam imao priliku da radim,  saradnici su izuzetni – kaže Arsić. – Ovo je jedinstvena prilika u regionu da radimo u terakoti koja nam otvara mogućnost da se izrazimo u materijalu u kojem do sada nismo radili, što je, opet, dosta uticalo na moju ideju. Ovaj rad nadovezuje na ono što sam već stvarao na istom mestu.

Vesna Perunović potiče, kako navodi, sa jugoslovenskih prostora, a  interdisciplinarnom praksom bavi se u Kanadi u kojoj živi već 36 godina.

– Imam veliko iskustvo boravka u različitim rezidencijama u svetu i moram da kažem da je ovaj studijski boravak ponudio najviše od svih u kojima sam do sada radila: fantastičan ambijent, razmenu iskustava, životnih i umetničkih, što je veoma značajno za našu praksu. Veliko hvala svima u „Teri“ i Gradu koji podržava ovaj fantastičan projekat, unikatan u svetu. Za sve nas je ovo bilo novo i donelo nam puno entuzijazma i slobode. Ideja da ću ostaviti skulpturu koja će trajati u vremenu i prostoru, za mene je neprocenjiva. Takođe, „Terin“ muzej je impresivna institucija, na svetskoj skali – ispričala je Vesna Perunović.

Direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“, Aleksandar Lipovan ocenio je da je Simpozijum bio uspešan.

– Produkcija je jako dobra i umetnici su zadovoljni, što nam je najvažnije, kao i činjenica da i dalje trajemo i da gradimo neku vrstu tradicije u našem gradu, u oblasti savremene umetničke prakse – ukazao je Lipovan.

Na ovogodišnjem Simpozijumu, pored navedenih, stvarali su i umetnici: Stiven Mos iz Pariza, Milorad Mića Stajčić iz Beograda i Božica Rađenović koja živi i radi u Kanadi. Njihova dela moći ćemo da vidimo na izložbi na Trgu, na otvaranju 44. izdanja ove umetničke rezidencije, u julu naredne godine.

S. V. O.

vodice-ognjena-marija-(6)

Tradicionalno za Ognjenu Mariju: Po lekovitu vodu kod crkvice na Vodicama

Aleksandra Djuran July 30, 2024

Svetom liturgijom, rezanjem kolača, osveštanjem bosiljka i vode, kod crkvice na Vodicama , Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležili su stradanje Svete Marine ili Ognjene Marije, kako je još naš narod zove. Na Vodicama je 1865.godine podignuta crkvica posvećena svetiteljki Marini, a svake godine na ovom mestu okupi se veliki broj posetilaca iz Kikinde i okolnih mesta. Kumovi slave bili su Klaudija Šulc i Slobodan Vujović.

-Kumstvo smo prihvatili jer verujemo da je ovo mesto sveto. Od srca smo se prihvatili ovog zadatka i drago nam je što se ovoliko ljudi svake godine okuplja da proslavi Ognjenu Mariju – rekla je Klaudija Šulc.

Za Ognjenu Mariju svake godine na Vodice dolaze i sugrađanke koje slave imendan. Mnoge od njih umese kolač koji se osvešta, a nakon liturgije podele ga posetiocima

-Verujem da je voda koja izvire na ovom mestu lekovita. Svaki put kad dođem osećam blagodet, a sigurna sam da je to slučaj sa svima koji posećuju Vodice. Ime mi je Marija i dok god mogu dolaziću ovde na svoj imendan – otkrila nam je sugrađanka.

Kako je, po predanju voda koja postoji na ovom mestu lekovita, strpljivo se čekalo u redu kako bi se odnela kući i svakodnevno po malo pila. Prema legendi, izvor lekovite vode otkrio je slučajno pastir koji se tu umio, a imao je rane po telu i nogama. Nakon što je i prenoćio na ovom mestu, rane su nestale, a narod je počeo ovde da pronalazi lek za kožu i oči. Monahinja Mandolina ispričala nam je još jedno predanje koje se vezuje za crkvicu.

-Prema priči koju ja znam, nedaleko odavde devojčica je čuvala ovce i prikazala joj se Majka Božija. Ona joj je rekla da kaže narodu da dođe i okupi se oko izvora vode. Devojčica se malo nećkala pošto nije želela da ostavi ovce jer se bojala da ih neće zateći, ali Majka Božija uverila ju je da će ih zateći tamo gde ih je i ostavila. Tako je i bilo. Kada se devojčica vratila sa meštanima, ovce su bile na istom mestu gde ih je i ostavila. Svaka crkva je sveta, ali ova je posebna i treba svi da je čuvamo – rekla je sestra Mandolina.

Protojerej Boban Petrović, starešina hrama Svetih Kozme i Damjana okupljenima je čestitao praznik i napomenuo važnost ovog svetog mesta. Voda koju imamo ovde je zdrava i lekovita što nam je podario Bog, naveo je on.

-Posebno sam srećan jer smo ove godine imali posebnu službu. Iako je radni dan, narod je došao na Svetu liturgiju i da uzme vodu. Sa druge strane imali smo sveštenika, više nego što je uobičajeno. Odazvali su nam se sveštenici i sveštenomonasi, Kikinđani, koji su na službi u drugim parohijama, otac Mihajlo i njegov brat otac Stefan iz manastira Tumane i đakon Predrag iz niške eparhije. Tu su bili i sveštenici novobečejskog i novokneževačkog namesništva tako da je služba bila posebno svečana – istakao je protojerej Boban Petrović.

Mesto na kom se nalazi crkvica na Vodicama treba da dobije izgled kakav zaslužuje.

–Prenosimo tradiciju ovog mesta mlađima, ali se moramo potruditi da im ostavimo objekat u što boljem stanju. U planu nam je izgradimo letnjikovac s obzirom na to da je ovo mesto popularno izletište. Neophodno je i sanirati samu crkvu. Pre nekoliko godina uradili smo pilot projekat kako bi videli koliki je nivo podzemnih voda pošto je crkva izgrađena na izvoru. Vlaga se prenela na zidove i najpre moramo da isušimo zidove i rešimo se vlage, a nakon toga  i da se uradi freskopisanje. Crkva je mala, ne zahteva velike troškove i  na nama je da je uredimo -rekao je otac Boban Petrović.

U crkvenom kalendaru Sveta mučenica Marina jedan je od najpoštovanijih ženskih praznika.Veruje se da je grmljavina na Ognjenu Mariju loš znak. To može da znači da je pred nama teška i sušna godina, a stariji tvrde da grmljavina ukazuje na bolest i siromaštvo. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gori nebo i zemlja“, ne rade nikakvi poslovi, kako u kući, tako i u polju. Takođe se veruje da se na Ognjenu Mariju ne valja kupati u „velikim vodama“, jer su brojni slučajevi utapanja baš na ovaj dan.

A.Đ.