После трибине о борби против насиља, одржаној прошлог лета, у Центру за стручно усавршавање (ЦСУ) настављају са праксом организовања семинара на ову, нажалост, актуелну и све присутнију тему. Вечерас су, на тему “Препознајмо и смањимо насиље”, са васпитачима и просветним радницима разговарале психолог Бранка Граховац и психолог, специјалиста школске психологије, Биљана Лајовић.
– Циљ трибине је да отворимо дискусију о овој важној теми, да разговарамо о прописима, психолошкој теорији и пракси и да, у разговору са учесницима, дођемо до решења и одговора – рекла је Биљана Лајовић. – Много се полаже на интервенцију, на казне, на репресивне мере, пракса је показала да то свакако треба да постоји, али приоритет нам је превенција и управо је то оно што образовно-васпитне установе могу да пруже и да помогну прво деци, а онда и породицама. Знамо већ да су нам породице мало проблематичне у испуњавању своје васпитне улоге и да највећи део проблема потиче из лошег и недовољно доброг васпитања.
Искуства су различита, додала је. Када је породица спремна да сарађује са предшколском установом и са школом, шансе за спречавање насиља су много веће, али уколико се породица конфронтира, то није добро за децу.
– Сви васпитни утицаји треба да долазе из једног правца и, уколико нису обједињени и хомогени, деца врло лако пронађу лош пут кроз различите утицаје. То је један од озбиљних изазова са којима се срећемо и никако не смемо цео терет да ставимо на образовно-васпитне установе јер оне то не могу да ураде; не зато што неће или нису способне, него зато што је то задатак породице. Рачунам на то да ће деца са којом сада радимо, када постану родитељи, схватити шта треба да раде и тако ми, у ствари, градимо за будућност – истакла је Биљана Лајовић.
Насилна понашања данас су видљивија захваљујући медијима, што је добро, јер о томе мора да се разговара, оценила је Лајовићева.
– Проблем су друштвене мреже јер на погрешан начин публикују догађања која су дала шансу насилницима да шире своје насилно понашање. Истраживања не показују да насиља има значајно више, само је оно суровије. Увек из овог искључујем страхоте које су се десиле у мају прошле године, то је трагедија ван свега. Друштвене мреже су довеле до тога да се деца понашају негативно желећи да буду негативне звезде и то нам указује на потребу озбиљнијег рада са њима – и у школи и у стручним службама, а ја бих позвала и здравствени систем и систем социјалне заштите који морају да се укључе, као и полицију, која треба да реагује у складу са својим ингеренцијама.
Са почетком нове школске године остају нам стари проблеми, што је разлог за наставак организовања стручних скупова на ову тему, рекао је директор Центра за стручно усавршавање, Дејан Карановић.
– Сећамо се страдале деце и сматрамо да је веома важно да, кроз овај вид едукације, поново наставницима пружимо упутства јер се сви бавимо последицама, а не узроком који је најбитнија ствар да бисмо препознали и победили агресивност. Видимо да су васпитачи, учитељи и наставници заинтересовани за ову тему, велики број је пријављен за учешће на трибини и то нам даје подстицај да наставимо јер је најважније да се они који раде с децом на оваквим трибинама едукују и да пронађу решења за проблеме, да имамо безбедне школе, што нам је свима у интересу – нагласио је Карановић.
Теме које су обрађиване на овој трибини биле су у дијапазону од дефиниција насиља до начина његовог спречавања. Говорило се и почецима насиља у друштву, експериментима у психологији, улози ауторитета и друштва у иницирању насиља, о томе како се изборити са насиљем у себи, постоји ли алтруизам, шта радити када се насиље деси у васпитно-образовној установи и како се заштитити од њега, као и о поступању ових установа у кризним ситуацијама.
С. В. О.
Да ли и како играње агресивних видео-игрица (пуцачке мисије, пљачке…) утиче на дете предшколског и нижег основношколског узраста, на њихово расположење и комуникацију?
Који би били савети родитељима за исправно поступање, у дететову корист?
