najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Na prvu od dve aprilske akcije dobrovoljnog davanja krvi došlo je 60 potencijalnih davalaca, njih 56 je i darivalo krv, od kojih je 13 žena.
I ovoga puta bilo je sugrađana koji su prvi put dali krv – njih petoro postali su novi davaoci.
Naredna akcija dobrovoljnog davalaštva u Nemanjinoj 4 biće održana u ponedeljak, 28. aprila.
Sleduje nam četiri dana praznika, te će i radno vreme prodavnica i javnih službi biti prilagođeno Uskrsu.
Maloprodajni objekti „Univereksporta“, „Ideje“, „Maksija“, „Lidla“, sutra, na Veliki petak biće otvorene do 18 sati. Subota i ponedeljak su redovni radni dani, dok se neće raditi u nedelju na Uskrs.
Tokom četiri dana praznika dežura ambulanta u Drugoj zdravstvenoj ambulanti koja će raditi od 7 do 19 časova, dok će lekari u Hitnoj službi dežurati 24 sata. Od petka, zaključno sa ponedeljkom u Dečijem i Školskom dispanzeru radno vreme biće od 9 do 17 sati.
U Javnom prevozu „Autoprevoz“ u petak, nedelju i ponedeljak autobusi će prevoziti putnike po rasporedu od nedelje. Polasci i dolasci autobusa u subotu su po redovnom voznom redu.
I u JP “Kikinda” za vreme uskršnjih praznika radiće se po izmenjenom rasporedu. Neradni dani su počev od petka 18, zaključno sa ponedeljkom 21. aprilom.
Parkiranje u zoniranim delovima grada neće se naplaćivati 18, 19. i 21. aprila.
Službe vodovoda i kanalizacije dežuraće tokom praznika 24 sata, a za sve informacije ili eventualne kvarove na usluzi je broj Pozivnog centra 062/88-44-888.
Gradska pijaca u Kikindi će u petak, subotu i ponedeljak raditi uobičajeno, dok će u nedelju, za dan Uskrsa biti zatvorena.
Radne jedinice „Pošte“ na teritoriji grada neće raditi na Veliki petak, dok će u subotu, od 8 do 14 sati, biti otvorena glavna Pošta. Neradni dan je i u ponedeljak, a od utorka sve radne jedinice rade uobičajeno radno vreme.
A.Đ.
Kikindski Džudo klub Partizan, od juče do sutra, organizuje trenažni kamp, 19. po redu, a danas je, u „Jezeru”, džudoke obišao gradski većnik za sport Aleksandar Aćimov.
– Mi smo ugostili preko 300 džudista iz 11 država i ono što će oni nama i građanima Kikinde pda predstave jeste usavršavanje u džudo borilačkoj veštini i nadam se da će se svi da osete gostoprimivo u našem gradu. Učesnici su smešteni u Domu učenika i grad Kikinda će da im pomogne da vide grad. Posebno treba da istaknemo da smo primili goste iz južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, iz Gnjilana, i da ćemo za njih da pripremimo jednu turističku turu da se osećaju dobro i da dođu i sledeći put. Sutra ćemo da ih ugostimo u crkvi, da vide kako to kod nas izgleda. Pošto su oni ambasadori, tamo dole, naše Srbije, treba da ih svestrano podržimo. Ovo je jedna velika sportska manifestacija i ovo ćemo da nastavimo kao jednu tradiciju sporta i mladosti – rekao je Aćimov.
Nadovezao se Svetislav Vukmirica, direktor kluba.
– Sve ovo što vidite je impozantno, radi se odlično i ovaj način rada daje mogućnosti da takmičari dostignu svoj maksimum. Svako dete koje dođe na tatami želi da bude što bolje. Jedna krilatica kaže da svaki dan budemo bolji od jučeršnjeg, to je cilj. Neko želi da bude prvak sveta, neko želi da živi zdravo i da nađe mesto u našem sportu. Nije lako da se radi dva puta dnevno po 20 borbi na dan i tako tri dana. To znači puno. Ovu manifestaciju ćemo da završimo turnirom u subotu, a očekujemo da dosta takmičara ostane i da dosta još dođe. To će da bude 40. turnir, a od 2009. to je i memorijal „Dragan Ciganović Ciga”.
Podela vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji i ove godine izazvala je veliko interesovanje Kikinđana, pre svega penzionera. U svim radnim jedinicama „Pošte“ na teritoriji Kikinde građani su mogli da konkurišu za vaučer od 8 sati, a red, ispred glavne „Pošte“ u ulici Generala Drapšina, bio je formiran još od pet sati. Vaučeri su podeljeni prvog dana za manje od sat i po vremena, a među sugrađanima koji su uspeli da ga dobiju je i penzionerka Dragica Čudan.
-Koristim vaučere i ovo je treća godina da ću na odmor uz pomoć subvencije. Ovo je ogromna pomoć i svaka čast našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji je pružio mogućnost svima nama, sa nižim ličnim primanjima, da možemo sebi da priuštimo odmor. Prethodna dva puta bila sam u Vrnjačkoj Banji, a ove godine odlučila sam se za Soko Banju – saznajemo od Dragice.
Za teritoriju našeg grada, kako nezvanično saznajemo, podeljeno je oko 400 od 30.000 vaučera koliko je opredeljeno za čitavu Srbiju. S obzirom na to da je pomenuta kvota nedovoljna za potrebe građana Srbije, „Moja Srbija“ je uputila zahtev Vladi Srbije da se odmah pusti u opticaj još 200.000 vaučera za odmor.
Podsetimo da vaučer može da se koristi isključivo u ugostiteljskim objektima izvan mesta prebivališta i izvan mesta studiranja korisnika, u trajanju od najmanje pet noćenja i njegov maksimalan iznos je 10.000 dinara.
Pravo na vaučer imaju penzioneri, osobe starije od 65 godina, računajući od dana u kome se podnosi prijava za dodelu vaučera, a koje ne ostvaruju pravo na penziju, nezaposleni i druge osobe sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, zaposleni sa primanjima koja ne prelaze iznos od 80.000 dinara mesečno, ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata sa primanjima koja ne prelaze iznos od 80.000 dinara mesečno, korisnici prava na naknadu na porodičnu invalidninu po palom borcu, nosioci aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji su se izjasnili da se bave isključivo poljoprivredom, upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i studenti.
A.Đ.
Mokrinčani spremno da dočekuju mnogobrojne goste koji će ih posetiti u nedelju, na Uskrs, kako bi prisustvovali jubilarnom, 35. Svetskom prvenstvu u tucanju farbanim vaskršnjim jajima. Potragu za najtvrđim jajetom, takmičari započinju već posle Božića. Pojedini, dok ne otkriju koje je to pobedničko jaje kroz ruke im prođe oko 30.000 jaja. Određuju se po zvuku, jer što je zvuk oštriji to je jaje bolje
Živica Terzić, glavni sudija nadmetanja, podseća da u nadmetanju mogu da učestvuju isključivo kokošija jaja.
-Tročlana komisija verifikuje da su takmičarska jaja kokošija, tako da potencijalne podvale ne mogu da prođu. Za sve ove godine bilo je i onih koji su pokušali da se takmiče sa morčijim jajima, jajima koja su ojačana auto gitom, lakom, tečnim metalom. Dosetili su se Mokrinčani da izvade sadržaj jaja i upumpaju pečatni vosak ili gips, ali bilo kakva vrsta prevare brzo se prepozna – tvrdi Živica Terzić. -Pobedničko jaje obavezno se preseče i jednu polovinu pojede prvak, a drugu sudija. To pravilo uvedeno je baš zbog raznih pokušaja da se veštački dođe do najjačeg jajeta.
Da mokrinsko takmičenje jeste svetsko, potvrđuje veliki broj takmičara koji dolaze iz raznih krajeva sveta, tačnije Mokrinčana koji za uskršnje praznike posete svoje rođake.
-I ove godine očekujemo oko 200 takmičara u obe kategorije, juniori i seniori. Potraga za tvrdim jajima je u završnoj fazi. Sve više je i takmičara iz Republike Srpske koji imaju slično nadmetanje. Dolaze nam gosti iz Ugljevika, Bijeljine, a prošle godine bilo ih je i iz Zenice. Tu su i naši ljudi koji žive u Kanadi i Nemačkoj. Protekle dve godine pobednik je bio Mokrinčan Dušan Radić koji živi i radi u mestu Halmstad u Švedskoj i očekujemo ga i ove godine. Pretpostavljam da će doći i možda postane prvi takmičar koji je tri godine uzastopce osvojio titulu prvaka – kaže Terzić.
Pored centralnog događaja, kada su sve oči uprte u binu na Varoškom trgu, Mokrinčani imaju bogat program koji prati Vaskršnje svečanosti. Prema rečima predsednika Saveta MZ Mokrin Gorana Ristića od Lazareve subote do Drugog dana Vaskrsa obeležava se najradosniji praznik.
Tako će na Veliki petak članice udruženja žena „Mokrin“ i KUD-a „Mokrin“ predstaviti farbanje kokošjih jaja kao nekada i običaje vezane za ovaj dan, a po tradiciji biće ofarban spomenik jajetu na ulazu u selo, a ove godine ta čast pripala je Milošu Srbljinu i članovima mokrinskog Kulturno umetničkog društva. Istog dana u 17 sati biće otvorena izložba likovnih radova na temu Uskrsa mališana iz vrtića „Neven“ i učenika OŠ „Vasa Stajić“, dok je u 20 časova u Galeriji Doma kulture otvaranje izložbe slika Tanje Nožice.
U subotu počinje prijava takmičara, a takođe u 20 sati, u Domu kulture je promocija knjige Radovana Subina.
Prijava takmičara moguća je i na sam Vaskrs, u nedelju, kada će u 9.30 najpre biti kvalifikaciona takmičenja juniora, a sat kasnije i seniora. Oni koji ostanu među 16 najboljih u obe kategorije nadmetanje nastavljaju u podne, da bi u 12.30 sati bilo i super finale i proglašenje pobednika. U ponedeljak u 19 časova u Domu kulture najavljen je i Uskršnji koncert KUD-a Mokrin.
A.Đ.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak – dan kada se sećamo Tajne večere, poslednje Hristove večere sa apostolima, na kojoj je ustanovio Svetu tajnu pričešća. Posebnost ove godine je u tome što se Uskrs proslavlja istovremeno u pravoslavnoj i katoličkoj tradiciji, pa je i Veliki četvrtak zajednički dan duboke duhovne pripreme za vernike oba obreda.
U pravoslavnoj crkvi, Veliki četvrtak se smatra najprikladnijim danom za pričešće. Veruje se da se na ovaj dan, kada je Hristos svojim učenicima oprao noge kao simbol smirenja i ljubavi, sve prašta iskrenom verniku koji se sa pokajanjem i molitvom obrati Bogu. Pričešće na Veliki četvrtak je vekovima duboko ukorenjeno u narodnoj pobožnosti, a mnogi vernici se pripremaju ispovešću i postom kako bi se tog dana sjedinili sa Hristom.
U manastirima se Veliki četvrtak obeležava posebnim bogosluženjima. Rana liturgija Svetog Vasilija Velikog služi se uz posebnu molitvenu sabranost. U nekim manastirima i većim hramovima očuvan je i obred pranja nogu, gde iguman simbolično pere noge dvanaestorici braće, po uzoru na Hrista. Taj čin svedoči o poniznosti, služenju i ljubavi prema bližnjima.
U večernjim časovima služi se jedno od najemotivnijih bogosluženja u toku godine – služba stradanja Hristovog, tokom koje se čita dvanaest jevanđeljskih odlomaka o Hristovom hapšenju, mukama i raspeću. Vernici tada ostaju u tišini i molitvi.
U pojedinim krajevima Srbije, domaćice ujutru na Veliki četvrtak farbaju prva uskršnja jaja, obično crvena, kao simbol Hristove prolivene krvi. Prvo obojeno jaje se zove „čuvarkuća“ i čuva se tokom cele godine, verujući da donosi zdravlje i zaštitu domu. Ovaj običaj, iako narodni, duboko je povezan sa liturgijskim smislom dana.
Katolici takođe obeležavaju Veliki četvrtak svečanim misama i obredima u znak sećanja na ustanovljenje Evharistije. U katoličkim crkvama vrši se obred pranja nogu i Sveta tajna Pričešća ima centralno mesto. Nakon večernje mise, oltar se ogoli, a Presveti Sakrament prenosi na posebno mesto, gde vernici ostaju u tihoj molitvi.
Bez obzira na obred ili tradiciju, Veliki četvrtak zajednički je dan poziva na ljubav, praštanje i duhovnu pripremu za najveći hrišćanski praznik – Uskrs. Za mnoge je upravo ovaj dan prilika da se povuku u tišinu, da razmisle o sebi i da u svetlosti vere koračaju ka Vaskrsenju.
Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski i gradonačelnik Mladen Bogdan potpisali su ugovor o sufinansiranju mera populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece. Lokalnoj samoupravi konkursom Ministarstva za brigu o porodici i demografiju odobreno je tri miliona dinara.
-Sredstva su namenjena za izgradnju novih dečjih igrališta u Banatskom Velikom Selu i Novim Kozarcima, što je i bilo u planovima ovih mesnih zajednica i ranije, a uz podršku Ministarstva i Grada Kikinde, imaće priliku da ih ostvare. Zahvaljujem se Ministarstvu na izdvojenim sredstvima i dosadašnjoj dobroj saradnji koju ćemo nastaviti. Na usluzi porodicama sa decom i stanovnicima ovih sela biće novi, moderni i kvalitetni sadržaji, sa svim propisanim standardima i uslovima – rekao je gradonačelnik Bogdan.
Ministarstvo je opredelilo sredstva za finansiranje i sufinansiranje projekata koji doprinose podsticanju rađanja, jačanju porodica i poboljšanju uslova za odrastanje dece. Ugovori su potpisani sa 73 lokalne samouprave, a ukupna vrednost dodeljenih sredstava iznosi 392 miliona dinara.
-Jačanje porodice i stvaranje boljih uslova za decu i mlade je zajednički zadatak svih nivoa vlasti. Kao Ministarstvo smo inicirali osnivanje saveta za porodicu i demografiju i za nešto više od mesec dana oni su osnovani u gotovo svim jedinicama lokalne samouprave. Verujem da je to značajan početak veće pažnje koju će gradovi i opštine poklanjati ovoj temi i što ste svi ozbiljno shvatili ovaj posao i želju da lokalne samouprave budu nosioci porodične i populacione politike u Srbiji – istakla je ministarka Đurđević Stamenkovski.
Danas je na rasporedu bila jedina prolećna radna sreda u srpskoligaškoj „Vojvodini”, a OFK Kikinda remizirala je s Naftagasom u Elemiru – 1:1.
U četvrtom minutu Budai je izveo korner, a najviši u skoku bio je Čutović i glavom sproveo loptu u mrežu za rano vodstvo naših. Nastavili su Kikinđani s dobrom igrom, stvorili nekoliko izglednih prilika, pogodili i stativu, ali promene nije bilo. Od sredine provog dela, „Naftaši” su prebacili težište igre bliže golu OFK Kikinde, međutim, osim jedne polušanse, opasnosti nije bilo po mrežu Babalja. Na suprotnoj strani Stanković je u pretposlednjem minutu poluvremena bio u stopostotnoj prilici, ali na odmor se otišlo rezultatom 0:1.
U nastavku, igralo se bez sadržaja. Učinilo se zato, sve do 70. minuta, da Elemirci ne mogu do izjednačenja, iako su imali više loptu u nogama. Tada je usledio prodor Popova i saplitanje od Čutovića, a s „bele tačke” Savanović je bio precizan, minut 72. Ubrzo je OFK Kikinda mogla do nove prednosti, nakon kornera Stojanov bio u prilici, ali je golman domaćina Galin spasio Elemirce. I Babalj se pred našim golom istakao posle ubačene, opasne lopte, a nije svejedno bilo Kikinđanima još i nakon kornera u 79. minutu. Lopta je, ipak, završila izvan okvira, a mreže su mirovale i do kraja susreta.
U subotu, od 16.30 sati, OFK Kikinda na Gradskom stadionu dočekaće tim Borca iz Šajkaša.
OFK KIKINDA: Babalj, Hromiš (Zagorac), Čutović, Molnar (Đorđević), Budai, Ivanović (Stojanov), Stanković (Vilovski), Vasović, Viola, Rafael (Mojsilović), Grković.
Rezultati 22. kola: Vrbas – Borac 0:1, Naftagas – OFK Kikinda 1:1, Železničar – Novi Sad 3:1, Omladinac – Hajduk 0:1, Kabel – Sloboda 2:0, Sloga – Podunavac 0:2, Radnički – Bečej 6:0, Vojvodina – Dinamo 0:1.
POREDAK: Hajduk 43, Sloboda 41, Sloga 39, Železničar 37, Naftagas 34, OFK Kikinda 34, Podunavac 34, Kabel 33, Omladinac 31, Dinamo 30, Radnički 29, Novi Sad 29, Vrbas 28, Vojvodina 21, Borac 17, Bečej 7.
U 23. kolu, u subotu i nedelju, igraće: Bečej – Sloga, Sloboda – Omladinac, Novi Sad – Naftagas, OFK Kikinda – Borac, Dinamo – Radnički, Vojvodina – Vrbas, Podunavac – Kabel, Hajduk – Železničar.
D. P.
VOJVOĐANSKI „ISTOK”
I na vojvođanskom „Istoku” odigrano je 22. kolo, Crvena zvezda, u Ruskom Selu, savladala je 5:1 (Kresoja, Popeskov, obojica po dvaput, Golijanin /k.u./) sastav Dolova, a Sloboda, u Novim Kozarcima, 5:2 (Francuski dvaput, Terzin, Misić, Popović /k.u./ – Đukić, Kočiš) tim nakovačkog Poleta dok je velikoselska Kozara poražena 2:0 u Idvoru od Poleta.
Kikinda je jedna od četiri lokalne samouprave koja je dobila autobuse od grada Beograda. Gradonačelniku Mladenu Bogdane ključeve je uručio gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
-Grad Beograd prvi put je u prilici da drugim lokalnim samouprava može da donira autobuse. Veliko mi je zadovoljstvo što će vozila otići u četiri grada i što možemo da pomognemo. Zahvaljujući reformi našeg javnog prevoza koju smo započeli pre dve godine. Kikindi, Novom Sadu, Bosilegradu i Staroj Pazovi poklonili smo prvih 40 autobusa koje više ne koristimo. Autobusi su u voznom stanju i u odličnom su stanju. Kikinda dobija pet autobusa, Stara Pazova sedam, Novi Sad 25 i Bosilegrad tri. Ukoliko u narednih godinu dana uspemo da sprovedemo javne nabavke koje su u toku, imaćemo više stotina autobusa spremnih da poklonimo i našim bratskim gradovima van Srbije u kojima živi naš narod. Za godinu dana, ako sve bude po planu, na gradskim ulicama u glavnom gradu neće saobraćati vozila starija od 2,5 do tri godine. Tako da ćemo biti spremni da doniramo vozila stara pet godina. I ostale lokalne samouprave mogu da računaju na nas – istakao je Aleksandar Šapić.
Pet zglobnih autobusa marke „solaris“ puno će značiti u prigradskom saobraćaju, rekao je gradonačelnik Bogdan koji je događaju prisustvovao zajedno sa Draganom Kneževićem, direktorom JP „Autoprevoz“.
-Važno nam je da poboljšamo uslove našim sugrađanima koji putuju sa sela u grad, ali i rad samog JP „Autoprevoz“. Vozila će pomoći da se osavremeni vozni park. Kikinda, uz Beograd i Novi Sad , jedina ima javno preduzeće za prevoz putnika. Kikindski „Autoprevoz“ dobro i stabilno posluje. Ova donacija će pomoći da putnici imaju komforniji prevoz, ali i da naše javno preduzeće bude još uspešnije. Siguran sam da će se saradnja sa gradom Beogradom nastaviti i u ostalim sferama na obostrano zadovoljstvo – precizirao je Mladen Bogdan.
A.Đ.
Obuka pod radnim nazivom „Prepoznavanje slučajeva trgovine ljudima i podrška žrtvama“ održava se danas u Gradskoj kući u Kikindi, u organizaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Podršku realizaciji pružaju Međunarodna organizacija za migracije i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Kikinda je, nakon Pirota i Prokuplja, treći, od 25 gradova u Srbiji u kojima se realizuje ovaj program. Obuka ima za cilj da se unaprede kapaciteti zaposlenih u socijalnoj zaštiti, zdravstvu, obrazovanju, policiji i drugim relevantnim sektorima, kako bi mogli da prepoznaju slučajeve trgovine ljudima i adekvatno reaguju.
Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan istakao je značaj ovakvih edukativnih događaja za profesionalce u socijalnoj zaštiti, kao i dobru saradnju lokalne samouprave sa partnerskim organizacijama.
– Sa organizacijom GIZ započećemo važan projekat koji se tiče zaštite žrtava nasilja, pre svega žena, ali i pripadnika ugroženih grupa i romske nacionalnosti. U planu je formiranje Savetovališta za žrtve, kao i radionice usmerene na osnaživanje i osposobljavanje za rad. Radićemo i na zaštiti dece u kontekstu porodičnog nasilja. Uvek ćemo podržavati ovakve teme jer su od velikog značaja. Stručnjaci ovde imaju priliku i da dobiju bodove za obnovu licence – rekao je Bogdan.
Obuci su prisustvovali predstavnici zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih ustanova, kao i predstavnici policije iz svih lokalnih samouprava Severnobanatskog okruga. U ime grada, prisutne je pozdravio i član Gradskog veća za socijalnu politiku, demografiju, osetljive grupe i ljudska prava, Željko Radu.
Srđan Barac, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, naglasio je da je trgovina ljudima i globalni i lokalni problem i da profesionalci koji rade na terenu igraju ključnu ulogu u procesu zaštite.
– Vi ste prvi koji u svom radu mogu da uoče žrtve ili osobe u visokom riziku od trgovine ljudima. Zato je važno da znate šta je vaš zadatak, kome da prijavite, kako da postupite, jer samo organizovan odgovor daje rezultate. Naše ministarstvo je uspelo da značajno unapredi položaj Centra za zaštitu žrtava, da proširi kapacitete Skloništa za žene, a obezbeđen je i prostor koji će biti adaptiran za smeštaj muškaraca – naveo je Barac.
On je dodao da je u prethodnoj godini formalno identifikovana 71 žrtva, što je najveći broj do sada, kao i da je više od 500 osoba dobilo neku vrstu podrške iz sistema socijalne zaštite. Šesnaest žrtava prošlo je kroz skloništa, a u toku je i uspostavljanje kapaciteta za smeštaj dece.
– Pored praktičnih mehanizama kao što su skrining sobe i bolja organizacija rada, uspeli smo da organizujemo više od hiljadu obuka. Uspostavili smo sistem brzog reagovanja, u roku od 24 sata, i kreirali pionirski Nacrt zakona o borbi protiv trgovine ljudima. Odabrali smo „socijalni model“, koji stavlja žrtvu u centar pažnje – naglasio je. – Sve ovo radimo da bismo omogućili žrtvama ne samo da prežive, već i da se reintegrišu u društvo. Važno je da vi, nakon ove obuke, pažljivije posmatrate okolinu – često ćete prepoznati da i oni koji nisu formalno žrtve trgovine, ipak imaju potrebu za zaštitom – poručio je Barac.
Robert Bu, vođa tima GIZ-ovog projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“, istakao je da je poseban fokus stavljen na žene i devojčice kao najugroženije kategorije.
– Ovo je samo jedna od aktivnosti koje sprovodimo u okviru projekta. Cilj je da unapredimo kapacitete i znanja kako bi se sprečili i ublažili rizici trgovine ljudima – zaključio je predstavnik GIZ-a.
Učesnici su tokom obuke dobili i praktične alate, uključujući i digitalnu aplikaciju za prepoznavanje rizičnih situacija u ovoj oblasti.
S. V. O.
