Lepa Varoš Arhive | Stranica 4 od 6

Ulice u Kikindi imali su Car Lazar, Staljin, brigadir Ristić…

Jelena Trifunović februar 26, 2023

Verovali ili ne, i drug Josif Visarionovič Džugašvili Staljin imao je svoju ulicu u Kikindi. Naravno, ime velikog vođe sovjetske politike nije mogla poneti bilo koja ulica. Po voljenom i hvaljenom, a potom omraženom lideru Komunističke partije Sovjetskog Saveza zvala se sadašnja Svetosavska ulica. Ali na kratko. Posle čuvenog Titovog istorijskog „ne“ Sovjetima, ovdašnji vlastodržci su brže-bolje ulicu preimenovali u 7. jula. Inače, do 1918. godine, jedna od glavnih ulica u gradu zvala se upravo tako – Glavna. Potom je preimenovana u Jelisavetinu, da bi u periodu između dva rata nosila ime vođe prvog srpskog ustanka i rodonačelnika dinastije Karađorđevića- Karađorđeva.

Brojne nazive promenila je i ulica Braće Tatića. Zvala se Staropoštanska, pa Ruzveltova, potom ulica Nikole Pašića, pa Edvarda Kardelja.

Svoju ulicu u Kikindi imao je i čuveni brigadir Ristić. Nekadašnja Ratarska ulica, bila je nazvana po čuvenom komandantu „Gvozdenog puka“. Reč je o današnjoj ulici Cara Dušana.

Po srednjevekovnom srpskom vladaru, knezu Lazaru Hrebeljanoviću, poznatijem u narodu kao Car Lazar između dva svetska rata zvala se današnja ulica Ive Lole Ribara. Do 1918. nosila je naziv Grobljanska.
Takođe u periodu od 1919. do početka drugog svetskog rata, svoju ulicu imao je i legendarni srpski vitez iz srednjeg veka, jedan od najistaknutijih epskih junaka Miloš Obilić. Ulica je kasnije ponela ime po Generalu Nađu, učesniku Španskog građanskog rata i narodnom heroju, ali ga je ubrzo „smenio“ poznati pisac Stevan Sremac, po kom se ona i danas zove.

Ulicu u Kikindi imao je i poslednji veliki vladar srpskog srednjeg veka, despot Đurađ Branković. Posle oslobođenja u Drugom svetskom ratu, srpskog despota „smenio“ je narodni heroj Toza Marković.

Po prvom i poslednjem vojvodi Srpskog vojvodstva i prvom Srbinu koji je od Napoleona dobio Orden legije časti Stevanu Šupljikcu nazvana je 1919. godine, dotadašnja Žomboljska ulica. Danas je to ulica Braće Sredojev.

Nastaviće se

Kikindske ulice kroz vreme: Gde je bila Knez Mihailova, ulica Bana Jelačića, Vilsonova…

Jelena Trifunović februar 5, 2023

Prva beleženja naziva ulica u Kikindi nalazimo u mapama grada iz druge polovine 19. veka. Ubeleženi su nazivi tri ulice -Nagy utcza (Veliki sokak), Mokrini utcza (Mokrinska ulica) i Vasa utcza (Vašarska). Imenovanje većine ulica usledilo je 1898. godine, nakon što je Kikinda dobila status grada sa uređenim senatom.

Menjanje naziva ulica zavisilo je od istorijskih okolnosti, ideoloških prilika, političkih promena. Pojedini nazivi su opstajali prkoseći turbulentnim događajima, dok su drugi bespovratno odlazili u prošlost, neretko i bez opravdanih razloga.

Svima nam je prva asocijacija na pomen Knez Mihailove ulice Beograd i popularno šetalište nezaobilazno na turističkoj mapi glavnog grada. Manje je poznato da je i Kikinda imala ulicu nazvanu po knezu Mihajlu Obrenoviću. To je današnja ulica Miloša Velikog, koja se prvobitno, sve do 1918. godine zvala Vašarska. Od 1919. do 1941. nosila je ime Kneza Mihaila, da bi posle Drugog svetskog rata bila preimenovana. Prvo je ponela ime 6. oktobra, a potom je nazvana u čast narodnog heroja i jednog od tvoraca ideje radničkog samoupravljanja- Borisa Kidriča. Devedesetih godina prošlog veka, kada mnogi nazivi, ideološki nepodobni, odlaze u prošlost, Kidriča „smenjuje“ Miloš Veliki.

Naš grad je imao i ulicu Bana Jelačića. Njen prvi naziv bio je Rodina. Ime generala, grofa i hrvatskog bana, jedne od najistaknutijih ličnosti hrvatske istorije, ova ulica ponela je 1919. godine, da bi u socijalističkoj Jugoslaviji prvo bila nazvana po Aleksandru Rankoviću, a potom po jednom od viđenijih skojevaca i revolucionaru Nikoli Francuskom. To ime nosi i danas.

Nazive je menjala i najlepša ulica- Generala Drapšina. Do Prvog svetskog rata zvala se Staropoštanska i Srpska. Između dva rata nosila je ime američkog predsednika, dobitnika Nobelove nagrade za mir- Vilsonova, da bi posle Drugog svetskog rata ponela ime narodnog heroja i učesnika španskog građanskog rata rodom iz Turije, generala Petra Drapšina.

Nastaviće se

Hazena, omiljeni ženski sport u Velikoj Kikindi

Jelena Trifunović februar 1, 2023

Prva sportska igra kojom su se bavile i žene u Velikoj Kikindi pojavila se 1923. godine. Hazena je je bila slična rukometu, a njena preteča bila je igra još iz starog Rima odakle su je Cezarove legije prenele na sever.

Hazena je naročiti procvat doživela kod slovenskih naroda. Posle Prvog svetskog rata, to je bio omiljeni ženski sport. U Kikindi je hazena nastala među prvima u Vojvodini. Prvu hazena ekipu u našem gradu formirao je sportski klub „Kosovo“, iako je nastao dosta kasnije od starijeg kikindskog kluba „Srbija“. Janoš Oroš je bio predsednik sekcije, a Jožef Rigelmajer trener.

U početku je bilo veoma teško održati dovoljan broj sportistkinja u klubu jer su roditelji nerado dozvoljavali deci da se „razgolićuju“ u sportskim dresovima. Još veći problem je nastajao kada je trebalo povesti devojke na neku utakmicu van Kikinde. Bilo je neophodno mnogo truda i višednevno ubeđivanje da bi se dobio pristanak roditelja za putovanje.

Publika je u početku slabije prihvatala novu igru koja se isprva prikazivala kao predigra fudbalskih utakmica. Tek kasnije, kada je hazena uzela maha u celoj zemlji i u našem gradu ukazala joj se velika pažnja. Godine 1924. u hazena sekciji sportskog kluba „Kosovo“ treniralo je 18 devojaka uzrasta 16 i 17 godina. Treninzi su se obično održavali na poljanama van grada, a utakmice su se igrale na igralištu „Kosova“ ili „Srbije“. Utakmice su ubrzo prerasle u prave sportske atrakcije sa 1.000 i više gledalaca. Hazenašice „Kosova“ uvrstile su se u najbolje u Vojvodini.

Najzanimljiviju utakmicu 1926. godine odigrale su hazenašice Kosova u Zrenjaninu. Posle veoma oštre i ogorčene borbe, domaći Obilić je dobio ovu utakmicu rezultatom 6:4. Zrenjaninski sportski izveštač, povodom ove utakmice, piše: „Još nikad nisam video utakmicu koja bi se mogla označiti sa manje fer nego što je bila ova. Uzburkane strasti kikindskih sportistkinja nisu se stišale ni onda kada su Obilićeve igračice izudarane i sa bezbrojnim modricama na licu, leđima, rukama, ostavljale teren, burno pozdravljene od sportske publike koja je iskreno pljeskala toj ženskoj četi punoj požrtvovanja«.

Kvalitet hazene krajem 1928. godine počeo je primetno da opada. Nerazumevanje odgovarajućih ljudi u samom društvu i sve manje interesovanje devojaka za ovu sportsku igru dovelo je do prekida u radu sekcije, kako u sportskom društvu Kosovo, tako i u gradu uopšte.

Lepa varoš: Kad je u Veliku Kikindu stigao bicikl

Jelena Trifunović januar 17, 2023

Prvi bicikl na ulicama Velike Kikinde pojavio se 1894. godine. Kada je video koliko je biciklizam postao popularan u Evropi i Americi, trgovac i majstor mehaničar Krištof Kremer je došao na izuzetnu ideju. U novinama Nagy Kikinda 1897. godine objavio je oglas i pozvao, posebno dame, ali i gospodu, da ih nauči, „za najviše dva sata“ kako se vozi bicikl.

U svojoj kući u Telegrafskoj ulici broj 117 (danas Dositejeva 24) prvog aprila je otvorio velodrom, gde je „nenametljivo i praktično davao lekcije“ iz vožnje. Takođe imao je i radionicu za popravku bicikala.

(Izvor: Vladislav Vujin „Kažiprstom“)

(VIDEO) Ovako je nekad bilo: Kikinda pod snegom i u debelom minusu

Jelena Trifunović januar 13, 2023

Zbog blagih zima i vremenskih prilika više nalik jeseni, koje nas prate već godinama unazad, gotovo da smo i zaboravili kako izgleda Kikinda pod snegom. Zahvaljujući kolegama iz dopisništva Radio televizije Srbije u Kikindi, u prilici smo da se toga podsetimo. Pre tačno 20 godina, 13. januara 2003. godine, kako je zabeležio snimatelj Drago Janković, naš grad bio je okovan snegom. Toga jutra izmereno je čak 24 stepena ispod nule.

Da su zime znale još više da pokažu zube, svedoči podatak da je 23. januara 1963. godine, u našem gradu bilo još hladnije- čak 29,8 stepeni u minusu.

Koliko su živeli stanovnici Velikokikindskog distrikta i da li je uspevala vakcinacija dece

Igor Crnogorac januar 3, 2023

Iz popisa stanovništva može se zaključiti da su stanovnici Velikokikindskog distrikta (1774-1876) bili u velikoj meri dugovečni, ukoliko bi uspeli da prežive period detinjstva. Porođaj je uvek bio rizičan, a bolesti koje su pogađale malu decu odnosile su veliki broj života.

Sredinom 19. veka senator Hariton Jovanović oštro je kažnjavao one roditelje koji nisu dovodili svoju decu na vakcinisanje. U nekoliko navrata, na teritoriji Distrikta, bilo je velikih epidemija kolere i skorbuta koje su, u manjoj meri, pokosile stanovništvo jer su, uglavnom, jako brzo lokalizovane i istrebljene.

Slučajevi bavljenja nadrilekarstvom nisu zaobišli ni Distrikt, pa je u izvorima ostalo zabeleženo nekoliko slučajeva, poput kažnjavanja Romkinje Ane Markov iz Mokrina 1781, jer se bavila nadrilekarstvom i bacala vradžbine.

(Izvor: Tijana Rupčić, „Velikokikindski privilegovani distrikt“, foto: Narodni muzej Kikinda)

Sportski vremeplov: „Velika Srbija“ u Velikoj Kikindi

Jelena Trifunović januar 3, 2023

Veliki sportski i nacionalni događaj u Velikoj Kikindi odigrao se 1913. godine kada je gostovao Sportski klub „Velika Srbija“. SK „Velika Srbija“ nastao je baš te godine u Beogradu od otcepljenog dela rukovodstva čuvenog BSK-a.

U to vreme, velikokikindski fudbalski klub NAK koji se finansirao od članarina i dotacija uglednih građana, zapao je u dugove koji su iznosili 8.000 kruna. Na sednici uprave, odlučeno je da učitelj Slavko Radović i sekretar kluba Jefta Stojanović odu u Beograd i pozovu, tada čuveni tim „Velika Srbija“. Nakon uspelih pregovora, utakmica je odigrana 20. avgusta.

Doček Beograđana bio je veličanstven. Celo gradsko predstavništvo na čelu sa granačelnikom Lukom Majinskim izašlo je na stanicu da dočeka srpske sportiste. Kuće u gradu bile su okićene ćilimima i cvećem, a muzika je svirala marševe. Sa nezapamćenim žarom i oduševljenjem, svesni značaja ove utakmice, Kikinđani su uspeli da savladaju daleko bolje protivnike. Velikokikindski klub NAK pobedio je rezultatom 3:1.

Poseta u Velikoj Kikindi bila je rekordna. Prihod ogroman za ono vreme- 15.000 kruna, čime se klub spasao od gotovo sigurnog kraha. Uveče u hotelu „Nacional“ priređena je velika zabava.

Ovdašnji Srbi su „svojoj braći iz preka“ na svakom koraku ispoljavali oduševljenje, pa se sportska manifestacija na kraju pretvorila u manifestaciju narodne ideje o slobodi i ujedinjenju. Mađarske vlasti nerado su gledale na takvo ispoljavanje nacionalizma i pokrenule su istragu protiv srpskog dela uprave, ali je Luka Majinski uspeo da osujeti kažnjavanje.

Te godine u Kikindu dolazi Franja Bošnjak, odličan fudbaler koji donosi za Kikindu neviđene trikove na utakmicama.

Po izbijanju Prvog svetskog rata, rad u klubu je zamro, a ratni rovovi i poprišta zamenili su sportske terene .

Slavimo Dan grada: Od blatnjavog naselja do grada sa rasvetom, uređenom pijacom, drvoredima, omnibusom…

Jelena Trifunović decembar 28, 2022

U periodu kada je proglašena za grad sa samostalnim senatom i magistratom 1892. godine, Velika Kikinda imala je oko 23.000 stanovnika. Sa širokim i blatnjavim ulicama, više je ličila na neuređeno selo, nego na grad.

U centru, pokraj pijace, između Kurije i varoške kafane, često se zadržavala velika bara sa ustajalom vodom, a s jeseni i proleća, blato je bilo duboko do kolena. Trotoara i uređenih prelaza na ulicama gotovo da nije ni bilo čak ni u centru. Da bi se prešla ulica, u kišnim danima, prostirala se kukuruzovina ili slama.

Inicijativom opštinskog načelnika, kasnije prvog gradonačelnika Velike Kikinde Riste Telečkog, 1891. godine podignut je zajam u visini od 100.000 forinti, zahvaljujući kom su kaldrmisane glavne ulice, iskopani novi arterski bunari, dograđena opštinska kuća. Iste godine 1891, počela je izgradnja nove jednospratne gradske kuće, koja je završena 1894. godine.

Zanimljiv podatak je da se prvi bicikl na ulicama Kikinde pojavio 1894. godine, kao novo prevozno sredstvo posebno pogodno za ravničarske krajeve. Saobraćajni propisi, međutim, nisu postojali sve do 1896.

Prvi gradonačelnik Kristifor Rista Telečki (1844-1914) bio je advokat, ali je kao političar često bio na važnim funkcijama. Takođe, bio je jedan od osnivača Narodne privredne banke, poslanik na Ugarskom saboru, osnovao je Crveni krst u Kikindi, bio predsednik crkvene opštine.

Velike komunalne probleme rešavao je njegov naslednik na toj funkciji Živko Bogdan, advokat i doktor prava. Gradonačelnik Velike Kikinde bio je od 1895. do 1910. godine, kada je Kikinda i poprimila glavna obeležja uređenog grada. Godine 1896. izgrađeno je 23.420 m2 kaldrme, uređena je pijaca, zasađeni drvoredi lipa u glavnoj ulici, pošumljeno vašarište, velika pažnja je posvećena kišnoj kanalizaciji i gradnji prelaza, jendeka, trotoara. Iste godine industrijalac Bon je sproveo struju u svojoj gostioni, ali je bio obavezan od strane vlasti da postavi dve sijalice i na pijaci.

Na ulicama Kikinde 1896. godine pojavio se omnibus. Uvedena je prva linija javne rasvete od trga do parnog mlina. Izbušeno je osam arterskih bunara po frtaljima. Većina ulica dobila je nazive 1898, a godinu dana kasnije sagrađena je Suvača na uglu Nemanjine i Moravske.

Na prelazu iz XIX u XX vek grade se mnogi objekti građanske i stilske arhitekture koji danas čine prepoznatljivo graditeljsko nasleđe. Kikinda sve više liči na grad, a početkom XX veka ubraja se među najbogatije gradove Banata. Njena imovina procenjena je na 5,8 miliona kruna.

Zanimljive detalje iz biografije dva velikokikindska gradonačelnika beleži istoričar Vladislav Vujin u knjizi „Kaži prstom- Velika Kikinda kroz novinske oglase i reklame“.

Horovođa „Gusala” komponovao marš u čast gradonačelnika

Tolingerov naslednik na mestu horovođe „Gusala“, Čeh Hranislav Hartl komponovao je za klavir „Marš Riste Telečkog“ u čast velikokikindskog gradonačelnika koji je u julu 1896. godine od cara Franje Josifa odlikovan mađarskim krunisanim zlatnim krstom. Orden je Risti Telečkom uručio zamenik župana Torontalske županije dr Lajoš Delimanić, a posle ceremonije upriličen je banket.
Inače, kako je zabeležila tadašnja štampa, partitura je mogla da se kupi u školskoj zgradi, a prihod je bio namenjen sirotinjskom fondu.

Živko od Iđoša

Jedan od najistaknutijih gradonačelnika u istoriji Kikinde Živko Bogdan rođen je u Iđošu 1853. godine. Kao poslanik Ugarskog sabora 1912.godine, od cara Franje Josifa dobio je plemstvo i porodični grb. Postao je Bogdan de Tiszahegyes Zsivko to jest Živko Bogdan od Iđoša. Titulu je posle njegove smti nosio njegov sin Ivan, mađarski diplomata. Živko Bogdan je umro 1913. u Budimpešti. Sahranjen je na Melinom groblju.

Prvi lekar na ovim prostorima nije bio po volji Kikinđanima i – morao je da ode

Igor Crnogorac decembar 24, 2022

U Velikokikindskom distriktu i uopšte na ovim prostorima, prvi lekar bio je hirurg Krištof Veber koji se nije dugo zadržao. Žitelji su se žalili na njega jer nije znao nijedan drugi jezik osim nemačkog i da zbog toga bolesnici nisu mogli da dobiju pravilna uputstva o korišćenju leka. Posle njega, u Distrikt stiže, takođe hirurg, Tobijas Hajn. Ostalo je zabeleženo da je to bilo početkom 1776. godine.

Međutim i sa ovim lekarom bilo je problema – on se, u više navrata sukobljavao sa kraljevskim komesarom Halom, mada nije ostalo zabeleženo šta je bio povod sukoba. Krajem iste, 1776. godine, doktor Hajn se žalio da ima problema sa zvaničnicima Magistrata Distrikta jer mu ne dozvoljavaju da radi autopsije, nazivajući to nadrilekarstvom.

Uz to, nije mu bilo obezbeđeno dovoljno hirurških instrumenata, a nepostojanje bolnice u Distriktu dodatno mu je otežavalo posao. Magistrat je na ovu optužbu odgovorio da su autopsije nepotrebne sem ako ne izbije epidemija neke bolesti, a da novca za bolnicu nema.

Pitanje izgradnje bolnice počelo je da se rešava pola veka posle zahteva doktora Hajna, godine 1830, kada je osnovan fond za njenu izgradnju. Zabeleženo je da su meštani Tobe, braća baroni Henrik i Eudoxe Billot, poklonili tadašnjih 6.000 forinti za lečenje siromašnih porodica. Kao znak zahvalnosti za ovaj plemeniti čin, i danas, u holu Infektivnog odeljenja, postoji mermerna ploča s njihovim imenima.

Po nekim izvorima, izgradnja prvog dela kikindske bolnice započeta je devet godina po osnivanju fonda. Drugi deo bolnice počeo je da se gradi 50 godina kasnije, 1889. godine, a kao godina zvaničnog osnivanja bolnice u Kikindi beleži se 1891.

Zdravstvena zaštita dece organizuje se 1929. godine, osnivanjem posebnog dispanzera za decu.

(Izvor: Tijana Rupčić, „Velikokikindski privilegovani distrikt“, foto: Narodni muzej Kikinda.)

Da li znate gde se nalazio prvi bioskop u Kikindi?

Jelena Trifunović decembar 18, 2022

Prvi bioskop pod nazivom „Uranija“ u Kikindi je otvoren 1911. godine. Nalazio se u velikoj dvorani Hotela „Ejler“ u zgradi Mihaila Bona. Vlasnici su bili braća Ilija i Petar Lisul, istaknuta zemljoradnička porodica, koji su u oštroj konkurenciji sa još nekoliko zainteresovanih, uspeli da dobiju dozvolu od Gradskog veća. U istom objektu radio je i posle Drugog svetskog rata, sve do devedesetih godina prošlog veka pod nazivom „Radnički“.

Prvi film za koji je poznato da je prikazan bio je ruski „Ana Karenjina“, prva ekranizacija poznatog romana Lava Tolstoja. Sledećeg vikenda prikazan je francuski film „Kain i Avelj“, a uskoro i austrougarski „1848, borba za slobodu“ -prvo sa mađarskim, a u narednoj projekciji sa srpskim titlom. Bioskop „Uranija“ radio je sve vreme tokom Prvog svetskog rata, beleži istoričar Srđan Sivčev u knjizi „Bioskopski život u Velikoj Kikindi 1905-1941″.

Samo godinu dana nakon otvaranja bioskopa „Uranija“ sa radom je počeo i drugi bioskop u Kikindi. Zvao se „Olimpija“. Zgrada u kojoj je otvoren 1912. godine u ulici Kralja Aleksandra (današnjoj Kralja Petra Prvog) građena je namenski, za potrebe bioskopa. Zgradu je projektovao poznati arhitekta Milan Tabaković.

Prvi prikazani filmovi u „Olimpiji“ bili su francuske proizvodnje: dokumentarni „Rudnici uglja u Lensu“ i kratke serijske komedije „Romeov rival“ i „Pali i Rajzen“. Prvoj projekciji prisustvovao je krem kikindskog društva: advokati, profesori, sudije, imućni poljoprivrednici. Štampa je zabeležila da je publika bila zadovoljna, a slike „izuzetno čiste, jasne i odličnog kvaliteta“.

Posle svega nekoliko godina, bioskop „Olimpija“ je promenio vlasničku strukturu, a investitori su bili udovica Đorđa Petrovića i Stevan (Ištvan) Petrović sa ženom Justinom. U ruke Artura Hesa, vlasnika fabrike nameštaja, zgrada prelazi 1935. godine, da bi posle Drugog svetskog rata 1946. godine bila konfiskovana. U njoj je, sve do 2005. godine radio bioskop „Zvezda“.

Лепа Варош