Juče (petak) i danas (subota) Banatska Topola je mesto hodočašća mnogobrojnih vernika jer se proslavlja seoska slava Velika Gospa. Rimokatolička crkva Uznesenja Blažene Device Marije, u narodu poznata kao Velika Gospa, podignuta 1899. godine u centru sela smatra se najvećim svetim mestom u Banatu s obzirom na to da je poznata po javljanjima Bogorodice na zidu crkve. Za lik Bogorodice narod smatra da ima moći, da donosi bolesnima ozdravljenje, nesretnima sreću i da uslišuje iskrene molitve.

Obeležavanje crkvene slave od 19. veka je dan ranije, 14. avgusta. Večernjoj i svečanoj biskupskoj Svetoj misi, kao i procesiji sa kipom Majke Božije prisustvovali su sveštenici zrenjaninske biskupije i gosti, a ove godine bio je i temišvarski biskup Jožef Čaba Pal.

-Mi, ljudi, sposobni smo da volimo pomalo, možda trideset, pedeset posto. Bog ne voli tako. Kada kaže da nas voli bezgranično, onda nas zaista voli u potpunosti, sto posto. I ne voli ljude i narode samo uopšteno, već svakoga od nas voli lično, pojedinačno – onako kako je svakome od nas potrebno, pa čak i više od toga. On zna odakle dolazim, zna ko sam, poznaje moj život, i uprkos svemu tome me voli – rekao je biskup Jožef Čaba Pal.

Temišvarskog biskupa, primio je zrenjaninski biskup Mirko Štefković koji je ovom prilikom istakao.

‒ Ovo svetilište služi tome da zastanemo i priznamo: „Bog je iznad nas, a mi treba da prihvatimo svoj krst“. Kao grešni ljudi, ovde smo da se u svetoj ispovesti oslobodimo svojih grehova i da doživimo duhovni mir, kao i pomirenje.

Običaj je da oko stotinak ljudi u koloni ide uz put čita pesme i molitve. Posle Drugog svetskog rata hodočašće je bilo zabranjeno. Kako svedoče najstariji meštani, koji su priče čuli od svojih ukućana, vojnici ili milicija na konjima su bili ti koji su terali okupljen narod.

Ljudi su bežali u njive i sakrivali se u kukuruze. Niko se nije vratio kući, nego su išli dalje sve do crkve u Banatskoj Topoli.

Zapisano je da je davne 1854. godine, u tadašnjoj školi, koja se koristila kao bogomolja, pojavio lik Bogorodice koja je uslišavale molitve bolesnih i nesrećnih.

Izgradnja crkve počela je 1854. godine kada se prvi put ukazala Bogorodica. Posao je trajao do 1871. godine, a toranj je izgrađen 1914. godine.  Lik Bogorodice prvi put se pojavio 9. decembra 1854. godine, a potom i osamdesetih godina prošlog veka.  Deca su u tadašnjoj školi primetila da se orosio zid u obliku majke sa detetom, lik Bogorodice. Obrisali su zid, ali se ponovo pojavio lik. Maramicama kojima su brisali zid pojedini su stavljali na bolesne oči i ozdravili su, kaže predanje. O tome se pročulo i ova crkva postala je mesto hodočašća. Najpre su ona organizovana na Veliku i Malu Gospojinu.

Ispred crkve je organizovan buč, koji je odvajkada deo seoskih slava. Tezge sa hranom, slatkišima, mešovitom robom, ručnim radovima bile su postavljene u većem delu glavne ulice. Za buč je običaj da se porodice obuku u najlepšu odeću i prošetaju selom. Nekada su se momci i devojke upoznavali na seoskoj svetkovini.

A.Đ.