Јуче (петак) и данас (субота) Банатска Топола је место ходочашћа многобројних верника јер се прославља сеоска слава Велика Госпа. Римокатоличка црква Узнесења Блажене Девице Марије, у народу позната као Велика Госпа, подигнута 1899. године у центру села сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по јављањима Богородице на зиду цркве. За лик Богородице народ сматра да има моћи, да доноси болеснима оздрављење, несретнима срећу и да услишује искрене молитве.

Обележавање црквене славе од 19. века је дан раније, 14. августа. Вечерњој и свечаној бискупској Светој миси, као и процесији са кипом Мајке Божије присуствовали су свештеници зрењанинске бискупије и гости, а ове године био је и темишварски бискуп Јожеф Чаба Пал.

-Ми, људи, способни смо да волимо помало, можда тридесет, педесет посто. Бог не воли тако. Када каже да нас воли безгранично, онда нас заиста воли у потпуности, сто посто. И не воли људе и народе само уопштено, већ свакога од нас воли лично, појединачно – онако како је свакоме од нас потребно, па чак и више од тога. Он зна одакле долазим, зна ко сам, познаје мој живот, и упркос свему томе ме воли – рекао је бискуп Јожеф Чаба Пал.

Темишварског бискупа, примио је зрењанински бискуп Мирко Штефковић који је овом приликом истакао.

‒ Ово светилиште служи томе да застанемо и признамо: „Бог је изнад нас, а ми треба да прихватимо свој крст“. Као грешни људи, овде смо да се у светој исповести ослободимо својих грехова и да доживимо духовни мир, као и помирење.

Обичај је да око стотинак људи у колони иде уз пут чита песме и молитве. После Другог светског рата ходочашће је било забрањено. Како сведоче најстарији мештани, који су приче чули од својих укућана, војници или милиција на коњима су били ти који су терали окупљен народ.

Људи су бежали у њиве и сакривали се у кукурузе. Нико се није вратио кући, него су ишли даље све до цркве у Банатској Тополи.

Записано је да је давне 1854. године, у тадашњој школи, која се користила као богомоља, појавио лик Богородице која је услишавале молитве болесних и несрећних.

Изградња цркве почела је 1854. године када се први пут указала Богородица. Посао је трајао до 1871. године, а торањ је изграђен 1914. године.  Лик Богородице први пут се појавио 9. децембра 1854. године, а потом и осамдесетих година прошлог века.  Деца су у тадашњој школи приметила да се оросио зид у облику мајке са дететом, лик Богородице. Обрисали су зид, али се поново појавио лик. Марамицама којима су брисали зид поједини су стављали на болесне очи и оздравили су, каже предање. О томе се прочуло и ова црква постала је место ходочашћа. Најпре су она организована на Велику и Малу Госпојину.

Испред цркве је организован буч, који је одвајкада део сеоских слава. Тезге са храном, слаткишима, мешовитом робом, ручним радовима биле су постављене у већем делу главне улице. За буч је обичај да се породице обуку у најлепшу одећу и прошетају селом. Некада су се момци и девојке упознавали на сеоској светковини.

А.Ђ.