Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

354478099_834732237560393_221562842460904069_n

„Мамут Опен 3X3 Кикинда“ окупио екипе из целе Србије

Aleksandra Djuran јул 2, 2023

На отвореним теренима Спортског центра „Језеро“ у току је трећи турнир у олимпијском спорту 3х3 баскету који је почео у послеподневним сатима. За наслов победника трећег „Мамут Опен“ турнира ускоро се очекује надметање две најбоље екипе.

Спортско такмичење, „Мамут Опен 3х3 Кикинда“, чији је покровитељ Град Кикинда, а организатор Спортски центар „Језеро“, привукао је велики број екипа из целе Србије.

Обезбеђене су и вредне награде. У сениорској категорији, првопласирана екипа освојиће 100.000 динара као и место у финалу Србије. Другопласиранима следи 20.000 динара и опремa КСС, а трећепласирани ће се окитити бронзом и опремом КСС.

Такмичила су се и деца, будућност кошарке, баскета 3х3, и спорта уопште, у категорији У14, а за њих су такође спремне вредне награде. Пре финала гледаоци ће уживати у надметању у брзом шутирању „тројки“ као и такмичењу у закуцавању.

Овогодишњи „Мамут Опен“ је хуманитарног карактера. На самом догађају прикупљају се средства за нашег малог суграђанина Дамјана Петровa и Удружење грађана „ Деца са ахондроплазијом“. Осим донација гледалаца и средства од котизације за такмичење у брзом шутирању тројки и закуцавању биће усмерене у ту сврху.

Брза кола и олдтајмери испунили очекивања Кикинђана

Aleksandra Djuran јул 2, 2023

Огромно интересовање суграђана изазвао је други „Тјунинг шоу“, у организац ији аутомобилског спортског клуба „Кар брадрс“, на Градском тргу. Око 150 четвороточкаша учествовало је у такмичењу у стајлингу односно изгледу аутомобила и ДБ драгу односно јачини музике у аутомобилу која се мери у децибелима. Било је ту и двоточкаша, али и олдтајмера. Додељено је шездесетак награда међу којима је било 22 пехара. Међу онима који су освојили пехаре је и Стефан Петровић из Смедерева, власник „голфа 5“.

-Пехаре сам добио за најбољи гепек, стрит класу и два су фолију. Посећујем све сличне скупове јер волим дружење, сазнам пуно тога, упознам залуђенике за аутомобиле попут мене. У модифкацију аутомобила сам до сада уложио 11.500 евра. Имам понуду да га продам у Немачкој, али не размишљам о томе и тренутно ниједна понуда не може да ме одвоји од мог „голфа“– каже Петровић.

Велику пажњу изазвали су стари аутомобили. Олдтајмер клуб Бечеј- Нови Бечеј представио се са својом колекцијом. Ту су били „буба“, „волово“, „лада“, „опел кадет“, сви настали у прошлом веку. Два лепотана, један поред другог „мерцедес“ познатији као репоња из 1964. и „астон мартин“ из 1996. године, једини такав у Србији, власништво су породице Бакић из Кикинде.

-Мерцедес сам купио у Арадцу од господина који га је купио у Шведској. Код мене је већ тридесет година и лепо се возамо. Ови аутомобили су нестали, нема их нигде. Астон мартин је уникат има 6.000 кубика, 500 коња и јединствен је у нашој земљи – рекао нам је Радован Бакић.

Циљ је окупљање, дружење, али и промоција аутомобилизма. „Кар брадерс“ окупља 40 чланова из Кикинде, Зрењанина и Новог Бечеја.

-Ове године имали смо госте из наше земље, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Румуније – напоменуо је Срђан Поморишац, председник „Кар брдаерса“ – Посетиоци су имали прилику да се опродбају у играма спретности попут држања фелне и намотавања матице на навој од шрафа и за најбоље су биле обезбеђене награде. Наградили смо и четворогодишњаке који су нацртали најлепше необичне аутомобиле.

Локална самоуправа помогла је тјунинг шоу ком је присуствовао и члан Градског већа Драган Пецарски.

-Све похвале аутомобилском спорстском клубу „Кар брадерс“ на организацији оваквог скупа. Кикинђани су имали прилику да виде велик број аутомобила, а гости да се упознају са нашим градом – напоменуо је Пецарски.

Окупљени су имали прилику да присуствују и презентацији правила у саобраћају коју запослених у Саобраћајној полицији.Скуп љубитеља олдтајмера, аутомобила, музике и доброг дружења имао је хуманитарни карактер јер су прикупљана средства за Миклоша Mезеија из Зрењанина оболелог од церебралне парализе.

(ВИДЕО) Ослушкују потребе и помажу: Представници ГрО СНС посетили великоселске пензионере

Aleksandra Djuran јул 2, 2023

Месну организацију пензионера у Банатском Великом Селу посетили су представници Градског одбора Српске напредне странке на челу са председницом Станиславом Хрњак и потпредседником Николом Лукачем. Са најстаријим мештанима разговарано је о томе како живе, шта им је потребно, који су проблеми и како их решити.

-Константно разговарамо са грађанима, како у граду, тако и у селима. Месна организација пензионера у Банатском Великом Селу једна је од квалитетно организованих и има више од стотину активних чланова, што је важно за ову заједницу – истакла је Станислава Хрњак – Дуго година постоје и имају заједничке активности које доприносе бољем квалитету живота мештана трећег доба. Током јесени, када временске прилике дозволе, на објекту у ком су просторије биће урађена фасада, а захвљујући помоћи Града и Месне заједнице добиће и намештај. У ранијим разговорима са њима истакли су да им је потребан фрижидер за просторије удружења. Стога смо средствима странке и наших пријатеља купили фрижидер, а ову посету искористили смо за дружење са пензионерима, али и договор шта можемо у перспективи да им помогнемо.

Банатско Велико Село друштвено је уређено, мештани препознају потребе једни других и помажу се међусобно, напоменула је Хрњакова.

-Увек смо били блиски са људима који знају и да саслушају, али и да кажу примедбу. Ту смо да помогнемо када год је то потребно. Дужни смо и да им се захвалимо на подршци коју пружају Српској напредној странци – казала је Станислава Хрњак.

Председница Месне организације пензионера Славојка Поповић захвалила је на донацији, која им је, како напомиње била неопходна јер је постојећи фрижидер стар скоро две деценије.

-Посебно хвала Станислави Хрњак и Николи Лукачу који нам увек излазе у сусрет. Наше просторије свакодневно су место окупљања пензионера, али и осталих Великоселаца. Трудимо се да привучемо нове чланове, а циљ нам је да поново покренемо да се у нашем удружењу играју друштвене игре попут шаха, пикада, карата. Одлично сарађујемо са месном организацијом пензионера из Башаида и Бочара – сазнали смо од Славујке Поповић.

Месна заједница обезбедила је материјал за уређење фасаде, а радове ће заједничким снагама обавити мештани.

Подсетимо и то да ће у Банатском Великом Селу, али и Накову, Мокрину и Иђошу до краја године почети изградња мини постројења за пречишћавање пијаће воде, што ће значајно побољшати квалитет живота. Капитално улагање у четири месне заједнице, са 160 милиона динара подржала је Влада Војводине.

Меморијални стонотениски турнир Имру Кабоку у част

Aleksandra Djuran јул 1, 2023

Руско Село домаћин је првог Меморијалног стонотениског турнира „Руско Село-Меморијал Кабок Имре“. Турнир је приређен у част преминулог дугогодишњег председника МЗ Руско Село и члана Градског већа Имра Кабока који је један од оснивача стонотениског клуба „Чарнојевић“.

-Осим иницијативе за оснивање клуба, Имре Кабок помагао нам је све ове године. Посебно му је важан био рад са децом. Имамо четрдесетак деце, регистрованих играча, четири године били смо у првој лиги, а две играчице су и део репрезентације. Постижемо значајне и запажене резултате, а како много дугујемо Имру Кабоку одлучили смо се да организујемо турнир у његову част – рекао је Игор Радић, председник и тренер у Стонотениском клубу „Чарнојевић“.

Турнир, ком су присуствовали Кабокови супруга и син, отворио је градоначелник Никола Лукач.

-Имре Кабок био је мој пријатељ и сарадник. Увек се борио за своје село, помагао је свима, имао је визију како треба да функционишу месне заједнице, као и на који начин развијати пољопривреду у граду – казао је Лукач – Борио се за своје село и своје Рускоселце. Сигуран сам да ће овај турнир постати препознатљив у наредним годинама и имати још више учесника.

Првом Меморијалном турниру присуствовали су и Драган Пецарски, члан Градског већа и Шандор Талпаи, помоћник градоначелника.

-Имре Кабок пуно тога урадио је за Кикинду и Руско Село. Стонотенсери клуба „Чарнојевић“ имају завидне резултате иза којих стоји рад и труд. Огроман је успех, у малој средини, направити овакав клуб – напомену је Драган Пецарски.

На спортском такмичењу, у фискултурној сали ОШ „Глигорије Попов“, учествује стотинак такмичара свих узрасних категорија из Зрењанина, Ечке, Суботице и Новог Сада.

Косидба жита као некад окупила младе и старе косце

Aleksandra Djuran јул 1, 2023

Чувари традиције окупили су се и ове године у ручној косидби жита са жељом да негују вештину баратања косом, на начин како се раније скидала пшеница на родним војвођанским њивама. У организацији КУД-а “ Ади Ендре” и МЗ Сајан одржане су 26. Севернобанатске жетелачке свечаности. Учествовало је шест екипа, а циљ манифестације је да се очува традиција ручне косидбе хлебног зрна. До парцеле са житом косци су стигли у поворци.

Најстарији косац био је 86-годишњи Ференц Хереши из Сенте. Испричао нам је како је то некада било.

-Нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Жито је везивано у снопове које су вукли коњи на колима. Постојала је само машина која од класја одваја семе. За косце је најважнији био добар алат, коса, која је морала да буде оштра – истакао је Ференц Хереши

Са екипом из Сенте био је и најмлађи косац 13-годишњи Криштоф Сабо. Лајко Маћаш из Аде део је сајанских жетелачких свечаности од самог почетка. Оваква окупљања, каже, враћају га у прошлост , у лепша времена.

-У њиву сам први пут ушао са пет, шест година. Мој задатак био је да везујем снопове жита, носили смо воду косцима и били смо од користи. Пре него што је дошла механизација, косило се пола јутра на дан, толика је била норма – присећа се Лајко Маћаш.

Међу екипама су били жетеоци из: Мађарске, Црне Баре, Сенте , Аде. Домаћини из Сајана имали су две екипе које су се први пут опробале у ручном кошењу жита. Ричард Фекете (19) предводио је екипу средњошколаца.

-Моји родитељи учествовали су дуго година у овој манифестацији и као мали долазио сам са њима. Одувек сам желео да се опробам у кошењу жита као некада и заједно са три другара, такође средњошколаца, оформио сам екипу како би и ми дали допринос најстаријој манифестацији у селу – сазнајемо од Ричарда Фекете.

Тешко је замислити данас да се жетва обавља као пре много година.Некада се устајало у четири ујутро и кретало на жетву. Радило се док не падне мрак, а за време ручка било је одмора од сат времена. Да би косци имали снаге да читав дан раде, припремао се жетелачки фруштук који је и ове године био веома сличан оном када се хлебно зрно скидало са њива ручно.

Највећу подршку манифестацији пружа град Кикинда,а овом догађају присуствовале су чланице Градског Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Манифестација чува и негује традицију и обичаје. Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице – напоменула је Мелита Гомбар.

Млади се прикључују манифестацији и то је веома важно јер ће тако и даље да траје, напоменула Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“. Не изостаје ни подршка Месне заједнице чији је циљ да она буде још боља и масовнија, рекао је Золтан Тот, председник Савета МЗ Сајан.

Фестивал кратке приче 17. пут

Aleksandra Djuran јун 30, 2023

Писци кратких прича: Барбара Делаћ из Црне Горе, Тања Новак из Хрватске, Вера Хегедиш из Мађарске, Штефанија Михалаке из Румуније, Муанис Синановић из Словеније, Данило Лучић и Ненад Станковић из Србије учесници су 17. Међународног фестивала кратке приче „Кикинда шорт“. Своје приче представили су публици окупљеној у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“, а ове године лајт мотив је „КИ… КИНДА“.

-Фестивал је важно место да се упознамо са другим писцима, размењујемо искуства и остварујемо сарадњу – рекао је Данило Лучић – На овај начин упознајемо књижевност и ауторе из других земаља, јер врло мало знамо о писцима који живе у суседним земљама. Нарочито је овај фестивал важан јер промовише кратку причу која се, традиционално, налази на маргини и непрофитабилна је књижевна област.

Барбара Делаћ почела је најпре да пише поезију.

-Пишем оним жанром у зависности од теме која ме окупира. Писати кратке приче за мене је забавно. Кроз њих „брусим“ свој стил и „печем“ занат. Не бих се бавила кратком причом да ми такво писање није забавно и да не уживам у томе – додала је Барбара Делаћ.

Вера Папић, организатор, истиче да се Алмин Капалн из БиХ који је требало да учествује разболео, али је његову причу прочитао кикиндској публици обраћајући им се преко видео снимка. До сада је на фестивалу учествовало 248 аутора.

Аутори читају приче на свом језику, а превод на српском се пројектује на платну, тако да су посетиоци имали прилику да чују више различитих језика на једном месту. Већ сутра, своје приче представиће београдској публици.

Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе

Aleksandra Djuran јун 30, 2023

У Галерији „Нова“ Народног музеја отворена је изложба „Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе“ коју је реализовао ЈУ Музеј Републике Српске. Ово је уједно прва званична сарадња кикиндског и музеја Републике Српске из Бања Луке, а ауторка изложбе је музејски саветник Данијела Ђукановић.

-Змијање се налази надомак Бања Луке. Све жене из ове динарске области показивале су посебно умеће према везу. У зимским месецима могле су да се баве својим емоцијама и стањем свог духа из чега је и настао овако диван вез који је део идентитета људи са Змијања – рекла је Данијела Ђукановић.

Змијањски вез је прво нематеријално културно добро из Републике Српске, односно БИХ које је уписано на УНЕСКО-ву листу.

-Трудићемо се да Галерија „Нова“ буде домаћин репрезентативним изложбама попут ове – истакла је Лидија Милашиновић, директорица Народног музеја – Ова изложба прича нам причу како културно нематеријално наслеђе доспева на УНЕСКО листу. Изузетно нам је важно да успоставимо сарадњу са музејем из Бања Луке јер она до сада није постојала.

Изложба садржи оригиналне предмете са змијањским везом, али и предмете његове савремене примене кроз које се наставља традиција овог веза и одржање вештине. Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Хвала нашим гостима из Републике Српске што су нам приказали део њиховог богатог наслеђа. Желим им добродошлицу у Кикинду уз наду да се сарадња са нашим културним институцијама настави и у будућности – рекла је Валентина Мицковски.

Посетиоци изложбе, која је отворена до 30. августа, у прилици су да виде и кратак филм о упису Змијањског веза на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа.

На Градском тргу олдтајмери и други „Тјунинг шоу“

Aleksandra Djuran јун 30, 2023

Други „Тјунинг шоу“ у организацији аутомобилског спортског клуба „Кар брадрс“ биће одржан у недељу, 2. јула од 16 сати на Градском тргу. Очекује се долазак око 150 аутомобила, као и такмичење у стајлингу односно изгледу аутомобила и ДБ драгу тачније јачини музике у аутомобилу која се мери у децибелима.

-Ове године имаћемо госте из наше земље, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Румуније – сазнајемо од пи ара Ивана Блажина – Победници добијају пехаре и медаље, а наградићемо и посетиоце који буду најбољи у играма спретности држање фелне и намотавање матице на навој од шрафа. Награде ће бити додељене и четворогодишњацима који су нацртали најлепше „чудне“ аутомобиле.

Поред олдтајмера и других аутомобила, окупљени ће моћи да присуствују и презентацији правила у саобраћају коју ће приредити запослени у Саобраћајној полицији.

Скуп љубитеља олдтајмера, аутомобила, музике и доброг дружења имаће хуманитарни карактер прикупљаће се средства за Миклоша Mезеија оболелог од церебралне парализе.

Коло води момче, а за њим девојче

Aleksandra Djuran јун 30, 2023

КУД „Мокрин“ из Мокрина у недељу, 2. јула, организује први дечији фестивал фолклора „Коло води момче, а за њим девојче“.

Дефиле учесника је на Варошком тргу у 17.30 минута, а пола сата касније у Дому културе почиње концерт.

-Циљ првог дечијег фестивала фолклора је да се деца друже, упознају, стекну нова пријатељства и искуства – рекао је Радослав Прибиш из КУД-а „Мокрин“ – Фолклор чува традицију и обичаје, а на нама је да деци пренесемо ко смо и одакле потичемо. Уједно ово ће бити прилика да покажу шта су научили бавећи се фолклором.

Осим домаћина учествују културно-уметничка друштва „Банат“ из Новог Кнежевца, „Извор“ из Накова, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Александрово“ из Александрова, „Свети Сава“ из Чоке, „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева и „Петар Кочић“ из Нових Козараца.

Кикинда домаћин трећег турнира „Мамут Опен 3X3“

Aleksandra Djuran јун 30, 2023

У недељу, 2. јула на отвореним теренима Спортског центра „Језеро“ одржаће се трећи турнир у олимпијском спорту 3х3 баскету, где је репрезентација Србије Светски шампион.

За турнир, „Мамут Опен 3х3 Кикинда“, чији је покровитељ Град Кикинда, у организацији Спортског центра „Језеро“, влада велико интересовање екипа из целе Србије. Тачно време почетка турнира зависиће од броја пријављених екипа, а предвиђено је да почне у 12 часова. Полуфинале је планирано у 20 часова. Након тога ће кошаркашки мегдан поделити екипе које ће се надметати за наслов победника трећег „Мамут Опен“ турнира.

Најбоље екипе очекују вредне награде. У сениорској категорији, првопласирана екипа освојиће 100.000 динара као и место у финалу Србије. Другопласиранима следи 20.000 динара и опремa КСС, а трећепласирани ће се окитити бронзом и опремом КСС.

Такмичиће се и деца, будућност кошарке, баскета 3х3, и спорта уопште, у категорији У14, а њих такође очекују вредне награде. Организоваће се и надметање у брзом шутирању „тројки“ као и такмичење у закуцавању.

Овогодишњи „Мамут Опен“ је хуманитарног карактера. На самом догађају прикупљаће се средства за нашег малог суграђанина Дамјана Петровa и Удружење грађана „ Деца са ахондроплазијом“. Средства од котизације за такмичење у брзом шутирању тројки и закуцавању биће усмерене у ту сврху.