Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Kamp folklora u Sajanu okupio pedesetak učesnika

Aleksandra Djuran avgust 3, 2023

Kamp folklora, organizovan u Sajanu, okupio je pedesetoro dece i mladih iz Sajana, Kikinde, Ade, Padeja, Gunaroša, Mađarske i Nemačke. Tokom trodnevnog druženja, deca uzrasta od četiri i mladi do 20 godina, imali su priliku da učestvuju u muzičkim, pevačkim i igračkim radionicama, ali i da se oprobaju u izradi rukotvorina.

– Naš prvenstveni cilj bio je da učesnike kampa upoznamo sa mađarskim narodnim igrama iz različitih krajeva. Želja nam je da što više dece i mladih zavoli folklor, ali i da upoznaju običaje i tradiciju. Ovo je najbolji način i da se domaćini i gosti upoznaju, druže i kvalitetno provedu vreme – istakao je Robert Tapai, jedan od pokretača kampa.

Za mlađu decu organizovane su igrarije. Naučili su kako su se nekada igrali njihovi roditelji, ali i bake i dede. Stariji su učili tradicionalne igre središnjeg dela Mađarske, Transilvanije i predela južno od jezera Balaton.

Kamp su organizovali KUD „Adi Endre“, Udruženje prosvetnih radnika Banata „Pastor Vera“ i Društvo za negovanje tradicije i ekologije „Delibab“. Podršku događaju dali su Grad Kikinda, Mesna zajednica Sajan, Pokrajinska Vlada, kao i fondacije „Betlen Gabor“ i „Čori Šandor“ iz Mađarske.

Prosvetne radnice u penziji i dalje podučavaju

Aleksandra Djuran avgust 3, 2023

Dve penzionerke, Snežana Budimir i Snežana Milićev, penzionerske dane provode smišljajući i izrađujući didaktičke knjige. Snežana Budimir je profesorica srpskog jezika u penziji, a Snežana Milićev radni vek provela je kao vaspitačica. Njihov kreativni kutak nazvale su „Ninolina“, a kako su najveći deo života provele podučavajući decu, rešile su da svoje znanje pretoče u interaktivne, odnosno „tihe knjige“.

– Sve knjige izrađujemo od prirodnih materijala i svaka je unikatna. Svaki deo knjige i sve što se u njoj nalazi ručno je sašiven. Imamo knjige za određeni uzrast od jedne do pet godina. Cilj je da mališani razvijaju maštu, da se igraju, da razvijaju finu motoriku, da uče o bojama, oblicima, matematiku – kaže Snežana Milićev.

Njena imenjakinja napominje da su knjige prvenstveno zabavne i prilagođene deci.

– Pored toga što su knjige osmišljene da obrazuju mališane, trudili smo se i da podstiču decu da budu kreativna i da sama dođu do određenih zaključaka. Ima puno interaktivnih knjiga, ali ne i u ovakvom obliku. Pojedine stranice u knjigama je lakše, a pojedine teže rešiti – saznajemo od Snežane Budimir.

Deca mogu da nauče puno toga iz ovih interesantnih knjiga, poput toga kako se postvlja sto, kako se jede, šta može da se skuva u loncu, tu su i životinje i sve ono što ih okružuje.

– Podučavamo i kako se veže pertla na patici, kako se zakopčava dugme, da igraju iks oks i puno toga korisnog i edukativnog, ali i lepog jer se trudimo da sve izradimo od veselih boja koje privlače decu. Ova knjiga može da se koristi svakog dana i da se otkrije nešto novo, što joj daje dodatnu vrednost – istakla je Milićeva.

Za izradu knjige treba vremena. Svaki deo se pravi posebno i svaki se ručno izrađuje. Cena im je 3.500 dinara. Interaktivne knjige naše sagovornice prodaju preko društvenih mreža i kažu da ima zainteresovanih.

Isključenje vode za utorak

Aleksandra Djuran avgust 1, 2023

Zbog rekonstrukcije vodovodne mreže, u sredu, 2. avgusta, od 8 do 17 sati vode neće imati potrošači u Dositejevoj ulici u Kikindi, od prodajnog objekta „Kuvar Milan” do raskrsnice sa Semlačkom.Iz JP „Kikinda“ najavljuju da postoji mogućnost da će bez vode ostati i potrošači u ulici Branka Radičevića, od Dositejeve do Vojvode Putnika (stara pijaca) i potrošači na trgu od ugla Dositejeve prema „Jetelu“..

Neophodno je da stanovnici ovog dela grada obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe. Za sve dodatne informacije obratite se pozivnom centru na broj 422-760.

Etno kamp ispunio očekivanja učesnika

Aleksandra Djuran jul 31, 2023

Etnokamp u organizaciji Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ završen je u nedelju. Kikinda je 22. put bila domaćin studentima muzičkih akademija i srednjoškolcima muzičkih škola iz Beograda, Novog Sada, Banja Luke, Subotice, Sombora i Visoke škole iz Kikinde. U istraživačkoj stanici folkloristike boravilo je 25 učesnika. Stanislava Đorđević studentkinja je treće godine Akademije umetnosti u Banja Luci na smeru etnomuzikologija.

-Prvi put sam na etno kampu i utisci su odlični. Puno smo naučili, pre svega, nove igre, kao i više o oblasti Pomorišja za koju nisam znala da postoji. Sjajno je što postoji ovakav kamp koji nam omogućava da i praktično primenimo ono što učimo – istakla je Stanislava Đorđević.

Teodora Milić iz Banatskog Karađorđeva završila je srednju muzičku školu, smer gitara i upisala je etnomuzikologiju na novosadskoj Akademiji.

-Iako je bilo pomalo naporno, iskustvo koje sam stekla je veoma važno. Prvi put sam bila na terenu i videla kako to izgleda – napomenula je Teodora Milić.

Dejana Kovačević iz Subotice, završila je treći razred Gimnazije i parlelno pohađa muzičku školu.

-Znanja koja sam stekla su korisna i ona će mi pomoći da se opredelim za dalje školovanje. Ljude koje sam upoznala pamtiću uvek. FENOK je doprineo da prvi put čujem pojedine tradicionalne instrumente – saznali smo od Dejana Kovačević.

Dr Dragica Panić sa muzičke akademije iz Banja Luka, mentor je etno kampa od samog početka, a ove godine komentor je bio umetnički rukovodilac „Gusala“ Igor Popov.

-Temelji koje smo postavili pokazali su se odlični i kamp je nadrastao je sam sebe. Pored očuvanja tradicije, naš cilj bio je povezivanje studenata i akademija u čemu smo uspeli i sada se uključuju i druge zemlje. Pohvalila bih sve zaposlene u „Guslama“ koji već 22 godine predano rade, a uspeli su i u nameri da se malo kolo uvrsti na Uneskovu nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, što je ogroman korak u napretku samog društva. Otvoren je i smer vaspitač za tradicionalne igre, što je na samom početku izgledalo nestvarno. – precizirala je dr Panić – S obzirom da se pibližavamo jubilejima nadam se da će svi uspesi i rezultati biti objedinjeni u monografiji. Ne postoji osoba koja je bila ovde, a da je otišla nezadovoljna, da nije proširila vidike i ponela puno znanja.

Dr Kristina Plaljanin Simić, docent novosadske Akademije umetnosti i prpfesor VŠSSOV u Kikindi napominje da etno kamp ima kontinuitet koji prepoznaju kako studenti, tako i predvači.

-Posetili smo Torak odnosno Begejce u Rumuniji gde su nas ugostili članovi „Lire“, jednog od najstarijih kulturno-umetničkih društava ovog podnevlja. Upoznali smo se sa pevačkom tradicijom, koju čine pesme dojne. Zaigrali smo i igre ardeljanu, vrtitu, a čuli smo i cimbalo. Ovo iskustvo je važno, jer su pojedini studenti prvi put bili na terenu i istraživali u pravom smislu te reči – rekla je Kristina Pljanin Simić.

Muzičke, pevačke i igračke radionice, predvanja eminentnih stručnjaka, univerztetskih profesora iz zemlje i inostranstva iz oblasti etnomuzikologije i etnokoreologije i etnologije, promocije knjige upotpunile su ovogodišnji etno kamp.

Zbog alkohola u krvi četiri osobe zadržane u policiji

Aleksandra Djuran jul 31, 2023

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode, od kojih su u jednoj su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Ukupna nastala materijalna šteta procenjena je na 155.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog nepropisnih radnji vozilom.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, podneti su zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv 34 učesnika u saobraćaju i izdata su 252 prekršajna naloga.

Zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci iz saobraćaja su isključena 22 vozača, od kojih su četiri osobe zadržane u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu. Otkrivena su i 72 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 87 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 108 ostalih prekršaja.

(Video) Ognjena Marija okupila sugrađane na Vodicama

Aleksandra Djuran jul 30, 2023

Svetom liturgijom, rezanjem kolača, osveštanjem bosiljka i vode, kod crkvice na Vodicama, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležili su stradanje Svete Marine ili Ognjene Marije, kako je još naš narod zove.

Kikinđani se svake godine u velikom broju okupe na Vodicama, gde je 1865.godine podignuta crkvica posvećena svetiteljki. Osim naših sugrađana bilo je posetilaca iz čitave okoline. Voda je kažu zdrava za piće i umivanje, leči oboljenja na koži i očima, a naročito je dobra za decu.

-Čula sam za ovo mesto i prvi put sam ovde. Iznenađena sam koliko je naroda i to mladih i drago mi je što sam ovde. Umila sam se i pila vodu, a poneću i kući. Ukoliko ovoliko ljudi veruje da je lekovita, sigurno je tako – rekla nam je Željka Pešut.

Prema legendi, izvor lekovite vode otkrio je slučajno pastir koji se tu umio, a imao je rane po telu i nogama. Nakon što je i prenoćio na ovom mestu, rane su nestale, a narod je počeo ovde da pronalazi lek za kožu i oči. Protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana okupljenima je poručio da ne odu sa svetog mesta, a da ne uzmu vodu.

-Čuvajmo, braćo i sestre, naše svetinje i naše običaje. Ova voda je sveta onoliko koliko vi verujete da je sveta, a ovo mesto je sveto onoliko koliko ste vi sveti. Nemojmo biti sebični i ne činimo grehe na ovaj sveti dan – poručio je protejer Boban Petrović.

Ovogodišnji kumovi bile su dve porodice Zavišin iz Kikinde i Vesna Rajkov sa porodicom iz Novog Miloševa.

-Kumstvo sam prihvatila jer je to veliki dar za mene i moju porodicu i svaki čovek treba da doživi ovo bar jednom u životu. Verujem da je ovo mesto sveto i da je voda lekovita. Živim u Cirihu i svake godine trudim se da dođem i da prisustvujem Liturgiji za Ognjenu Mariju – istakla je Vesna Rajkov.

Naredne godine kumovi će biti Klaudija Šulc i Slobodan Vujović.

-Na ovom mestu osećam se najlepše. To je razlog što smo prihvatili kumstvo i za nas je ovo velika čast – napomenula je Klaudija Šulc.

Sveta Marina rođena je u Antiohiji, a postradala je tragično jer je želela da ostane u svojoj hrišćanskoj veri i nije želela da se uda za mnogobožca koji je bio carski namesnik. Kompleks na Vodicama najviše poseta u danu beleži upravo na Ognjenu Mariju. Crkva Svete Marine otvorena je svakog dana za sve koji žele da se umiju, natoče vodu ili jednostavno se odmore.

Kulturno dobro

Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu 1980. godine proglasio je ceo kompleks Vodice za spomenik kulture i stavio pod svoju zaštitu. Za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja proglašen je 1991. Konak se sastoji od crkvice, konaka i kuće čuvara.

358274986_299052242605832_6611069621979296729_n

Višeboj u Banatskom Velikom Selu čuva čojstvo i junaštvo

Aleksandra Djuran jul 29, 2023

U centru Banatskog Velikog Sela, kod Zavičajne kuće, organizovan je 13. „Krajiški višeboj“ koji je okupio šest takmičarskih ekipa iz Srbije, među kojima su bili i takmičari iz Uba, tri ekipe iz Banatskog Velikog Sela i po jedna iz Nakova i Novih Kozaraca.

Aleksandar Popović (28) iz Valjeva profesionalno se bavi obaranjem ruku, što je bila njegova disciplina. Član je ekipe „Gorski vukovi“ iz Uba i rado se odaziva višebojima.

-Obaranje ruku treniram od 14 godine i do sada sam pet puta bio šampion Srbije, već tri godine sam treći u svetu u kategoriji od 75 do 85 kilograma i član sam reprezentacije Srbije. – otkrio nam je Popović – Za obaranje ruku najvažnije su tetive na rukama i odgovarajući treninzi. Dva puta nedeljno imam sparinge na stolu, a tu su i vežbe snage i izdržljivosti.

Stevan Veljko (23) iz Novih Kozaraca takmičio se u tri discipline: hodanje po brvnu, skoku u vis iz mesta i penjanje uz stožinu.

-Svaka disciplina je teška na svoj način, ali je za penjanje uz stožinu potrebno najviše umešnosti. Kod hodanja po deblu važna je ravnoteža i brzina, kod skoka u vis potrebne su jake noge, a za stožinu je presudna snaga. Svake godine učestvujem i ovo je način da odamo počast našim starima i krajevima odakle su došli – istakao je Stevan Veljko.

Dugogodišnji takmičar Vladimir Bulatović (31) ove godine bio je u ulozi sudije u disciplini obaranje ruku.

-Ruke su se obarale na profesionalnom stolu koji se koristi na državnom prvenstvu i pošto znam pravila pozvan sam da budem sudija. Deset godina bio sam učesnik u više disciplina: nadvlačenju konopca, obaranju ruku i drugim. Za sve disciplne potrebni su snaga i umeće, a posebno je važno mladima skrenuti pažnju na to koliko je potrebno baviti se sportom i biti u prirodi, a upravo je to jedan od ciljeva višeboja – poručio je Bulatović.

Borislav Stoisavljević, predsednik udruženja „Krajiški višeboj“ iz Banatskog Velikog Sela dodao je da su se ekipe takmičile u deset disciplina.

-Cilj je negovanje običaja, tradicije i kulture srpskog naroda. – napomenuo je Stoisavljević – Višeboj je otvorila trka u džaku za decu, nakon čega su se i odrasli takmičili u istoj disciplini, nastavljeno je sa hodanjem po brvnu, skokom u dalj i vis iz mesta, kuke, obaranje ruku, privlačenje klička, penjanje uz stožinu da bi se završilo nadvlačenjem konopca.

Događaju su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač, koji je otvorio manifestaciju, i njegovi saradnci Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.

– Ovakvi događaji važni jer sela ožive. Na jednom mestu okupe se sve generacije, a kako se Dan Banatskog Velikog Sela proslavlja u dobrom raspoloženju, tu su i gosti iz okolnih sela. Ovo je jedan od načina da oživimo tradiciju i očuvamo viteške discipline vezane za krajeve iz kojih su došli naši preci, da se novim generacijama dočara kakvo je bilo čojstvo i junaštvo – kazala je Dijana Jakšić Kiurski.

Pored toga što su najbolji dobili pehare i medalje, ovo je bila prilika i da se zaslužnim meštanima dodele zahvalnice.

358174969_1447747986001924_4030355874573451593_n

Ljupki Miškov iz Aleksandrova pehar za najlepši krajiški kolač

Aleksandra Djuran jul 29, 2023

Pobednica manifestacije „Najlepši krajiški kolač“, koju je povodom Dana sela organizovalo udruženje žena „Orhideja“ iz Banatskog Velikog Sela, je Ljupka Miškov, predsednica udruženja „Livađanke“ iz Aleksandrova. U takmičenju za najlepši kolač od višanja učestvovalo je 19 udruženja žena iz čitave Vojvodine koje su na štandovima u centru sela prikazale šta sve izrađuju u okviru svojih udruženja.

-Volim da pravim kolače i nije prvi put da pobeđujem na gastronomskim takmičenjima. Kolač od višanja pravim kao što se to nekada radilo. Višnje prvo skuvam jer su tada najlepše i dodam griz ili mrvice hleba, a moj kolač je sa merama na šoljice. Često ga pravim jer ga deca obožavaju – saznali smo od Ljupke Miškov.

Drugo mesto pripalo je građanskom udruženju „Bašaid“, a treće udruženju žena „Kozarčanke“ iz Novih Kozaraca. Novka Pavlović, predesednica „Orhideje“ istakla je da je manifestacija organizovana drugi put.

-Kolač od višanja su naše bake i mame rado spremale i nama, deci, on je bio najslađi i najlepši koji smo ikada probali. To je jednostavan, običan i najlepši kolač. Naš cilj je da očuvamo tradiciju i da je prenesemo na mlađe generacije– rekla je Novka Pavlović.

Manifestaciju je otvorio gradonačelnik Nikola Lukač koji je pozdravio sve prisutne, a Velikoselcima je čestitao Dane sela.

– Svi meštani zajedno sa mesnom zajednicom i udruženjima građana potrudili su se da za Dane sela organizuju niz događaja koji su okupili veliki broj posetilaca. Udruženje žena „Orhideja“ čuva običaje, tradiciju i kulturu naroda i predaka odakle smo potekli. Žene su nosioci društva i stub porodice i na nama je da ih poštujemo, cenimo i volimo– napomenuo je Lukač.

Udruženje žena „Krajišnik“ iz Krajišnika rado dolazi i sarađuje sa Banatskim Velikim Selom.

-Kod naših zemljaka dolazimo kad god možemo. Naše vredne članice pripremile su i tradicionalni bosanski kolač od višanja, a doneli smo i liker, sirup i sok od drenjina, marmeladu i slatko. Tu su i naši ručni radovi od vune: čarape, prsluci, kape i sve što su nekada naše majke i bake radile i samo tako uspećemo da sačuvamo našu tradiciju od zaborava – kazala je Mirjana Umićević, predsednica udruženja „Krajišnik.

Pozivu Velikoselčanki, između ostalih, odazvale su se članice udruženja iz Krajišnika, Aleksandrova, Česterega, Srpske Crnje, okolnih sela.

358180986_1964387233917503_5527094181720702839_n (1)

Kikindi 9,8 miliona dinara za bolju bezbednost saobraćaja

Aleksandra Djuran jul 29, 2023

Grad Kikinda je među 11 lokalnih samouprava koje su dobile sredstva za program podrške u primeni inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja. Reč je o savremenim kamerama koje će biti postavljene u gradu, a koje prepoznaju registarske tablice, tablama za merenje brzine, svetlosnoj signalizaciji, sistemima za merenje vozila u kretanju i sličnom.

Ugovore je u Kuli uručio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, a za program podrške namenjeno je 100 miliona dinara kako bi se bezbednost građana podigla na viši nivo. U ime grada događaju je prisustvovao član Gradskog veća Nebojša Jovanov.

Za unapređenje bezbednosti saobraćaja našem gradu pripalo je 9,8 miliona dinara što će obezbediti veću bezbednost građana, a pre svega dece u saobraćaju.

„Balkansko – mediteransko veče“ u okviru FENOK-a

Aleksandra Djuran jul 29, 2023

U okviru 22. Međunarodnog festivala narodnih orkestara večeras (subota) od 20.30 sati na programu je „Balkansko- mediteransko veče“. Nastupa sopran Zorica Belić uz tamburaški sastav koji predvodi profesor dr Ljubinko Lazić, a koncert u dvorištu Kurije je besplatan.

Podsetimo i to da je ovogodišnji FENOK otvoren u utorak, 25. jula, kada su na sceni nastupili folklorni ansambli „Vila“ iz Novog Sada i domaćini „Gusle“. Publika je imala priliku da uživa i u narodnoj muzici Bugara u izvođenju orkestra „Đurđevdan“ sa solistkinjom Petjom Panevom Mitovom koja je jedna od najvećih zvezda tradicionalne pesme u Bugarskoj.

Drugi dan bio je posvećen koncertu tradicionalne muzike. Nastupile su pevačke grupe Etnokampa, „Gusala“, „Vreteno“ iz Aleksandrova i Banatskog Karađorđeva, KUD-a „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela. Veče su upotpunili gajdaš Vanja Ilijev iz Zrenjanina, diplar Milan Vašalić, kao i vokalni ansambl „Ojnani“ iz Poljske koji je prvi put učestvovao na kikindskoj manifestaciji.

Narodni orkestar pod vođstvom Ahmeta Tekina Kumaša iz Istanbula otvorio je treće veče festivala. Orkestar iz Turske postoji 35 godina, a sugrađani su imali priliku da čuju tradicionalne instrumente ove zemlje balamu, kaval, kabok kemane, bendir, kao i solistu Ajtača Epika. U okviru festivala nastupili su i solisti Iđlalj Jldrm i Fat Čalškan. Kako su istakli gosti, tradicionalna muzika je puna duše i srca i odraz je turske kulture, istorije i bogate tradicije.

Isto veče temišvarski Akademski orkestar pod vođstvom profesora profesora Emila Lučana Roške doneo je u naš grad izvornu muziku Rumunije. Članovi orkestra su sa profesori i studenti Zapadnog univerziteta u Temišvaru, a deo su i Asocijacije za banatsku kulturu. Profesor Lavinijus Nikolajević ovom prilikom istakao je da rado dolaze na etno kamp i FENOK, te da je saradnja sa „Gusalama“ prošle godine učvršćena potpisivanjem sporazuma o saradnji. Rumunski solisti David Popović koji svira tulnik, dr Adrijan Bala, violina, dr Lavinijus Nikolajević , kavali frula, kao i vokali Aleksandra Aks, Klaudio Popa i vokalna pevačka grupa oduševili su Kikinđane.

Tradicionalnu muziku naše zemlje izveli su Veliki narodni orkestar „Gusala“ i Etno akademski orkestar pod vođstvom master etnomuzikologa Stefana Mančića iz Beograda koji od 2016. godine sarađuje sa nacionalnim ansamblom Kosova i Metohije „Venac“ , kao i sa srpskim društvima iz Slovenije i Nemačke.

Poslednje veče je sutra (nedelja) kada će publika imati priliku da uživa u pop i rok muzici u izvođenju benda „Vord ap“.

FENOK su podržali Grad Kikinda i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.