Kulturno-umetničko društvo „Mokrin“ održaće u ponedeljak, 8. januara, Božićni koncert.
Ovo će biti prilika da se predstave sve sekcije društva, ali i da meštanima i gostima čestitaju Božić uz pesmu i igru.
U Domu kulture koncert počinje u 19 sati.
Aleksandra Djuran
U Pravoslavnoj crkvi Svetog Nikole, služena je Božićna liturgija kojoj je prisustvovao veliki broj vernika. Lomljena je česnica koja je darivana okupljenima, a koja je napravljena je u pekari „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju.
Sveštenik Miroslav Bubalo istakao je da Božić nije samo tradicionalni praznik, iako tradiciju treba negovati i čuvati.
-Božić je egzistencijalni praznik, rođenje sina Božijeg kao čoveka menja odnose između Boga i čoveka. To je poruka koju želim da uputim za Božić koji je veliki pomak za čovečanstvo i to pomak unapred – rekao je Miroslav Bubalo.
U božićnom hlebu, česnici, bilo je tri srebrenjaka i zlatnik, a prema narodnom verovanju onaj ko ih pronađe biće srećan čitave godine. Sugrađanka Rada Kostić (61) jedna je od njih.
-Prvi put sam izvukla zlatnik u česnici i presrećna sam. Nadam se da će on pomoći da čitave naredne godine budemo srećni i ja i moja porodica – kazala je Rada Kostić.
Jedan od srebrenjaka je pripao Kikinđanki Snežani Linjački (70).
-Na najveći hrišćanski praznik dobila sam srebrenjak i ne mogu vam opisati kakva je radost u mojoj duši. Dolazim redovno u crkvu i ovo je najveći dar – dodala je Snežana Linjački.
Srebrenjak je pripao i devetogodišnjoj Mariji Radosavljević iz Kikinde.
-Srebrni novčić sam izvukla prvi put. Čuvaću ga kao uspomenu i drago mi je što je pripao baš meni – otkrila nam je Marija.
Božićnoj liturgiji prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač, narodni poslanik Milenko Jovanov, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, članica Gradskog veća Melita Gombar. Pozdravom Mir Božiji, Hristos se rodi, prvi čovek grada, uputio je čestitke za najradosniji hrišćanski praznik.
-Srca svih nas su ispunjena kada vidimo veliki broj sugrađana i dece u crkvi na Božić, koji je jedan od najvećih praznika. Svima želim puno zdravlja, porodične sreće, radosti i veselja. Na svima nama je da pomažemo jedini drugima, čuvamo jedni druge, decu učimo tradiciji i da zajednički, u miru i blagostanju, Kikinda bude još bolje mesto za život – istakao je Lukač.
Božićna liturgija služena je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana, a deljena je i česnica. I na ovom svetom mestu bilo je dosta vernika.
Pravoslavni vernici danas slave najradosniji hrišćanski praznik Božić, rođenje Isusa Hrista. Božić, zajedno sa Vaskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika i praznuje se kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg.
SPC i vernici, Božić slave tri dana. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti Stefan.
Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja.Vernici se tradicionalno pozdravljaju sa Mir Božji, Hristos se rodi – Vaistinu se rodi.
Božić je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva – očinstva i materinstva.
Kod Srba taj praznik je ukrašen najlepšim verskim običajima i obredima, koji imaju jedan osnovni smisao i cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Božić je uvek mrsni dan, kojem je prethodio četrdesetodnevni božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela. U Srbiji je na svečanoj božićnoj trpezi najvažnija je česnica, pogača u koju se stavlja zlatni ili srebrni novčić, a ona se za ručkom lomi isključivo rukama. Ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini.
Najradosniji hrišćanski praznik 7. januara, pored Srpske pravoslavne crkve, proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji poštuju julijanski kalendar.
Već sa prvim mrakom deca u povorkama kreću da korinđaju. Šaljivim pesmicama domaćinima žele srećno Badnje veče, dobro zdravlje i rodnu godinu. I ove godine, treću zaredom, Gradska kuća otvorila je svoja vrata za više stotina mališana koji su rado korinđali gradonačelniku Nikoli Lukaču i njegovim saradnicima koji su ih zauzvrat darovali voćem i slatkišima.
Među njima je bio Novak Jerković iz Beograda.
-Kod nas nema korinđanja i ovaj običaj mi se jako sviđa. Volim da idem od kuće do kuće i korinđam. Naučio sam dve pesmice, a ono što je najbolje je što dobijam puno slatkiša – rekao nam je Novak.
Gradonačelnik Lukač istakao je da je čuvanje kulture i običaja, svih nas koji živimo na ovim prostorima, naš zadatak.
-Korinđanje je opstalo jedino na severu Banata i važno je da ga prenesemo na sve generacije koje dolaze. Deca su ta koja na najlepši način čestitaju Badnje veče i Božić, a mi ih nagradimo jabukama, orasima, ali i slatkišima. Drago mi je što smo uspeli u tome da dodatno približimo tradiciju ne samo deci iz Kikinde i okoline, nego i gostima koji su došli za Božić koji je najradosniji hrišćanski praznik – kazao je prvi čovek grada.
Pesmice koje deca recituju su šaljive i kratke. Ne postoji dete u Kikindi i okolini koje ne zna bar dve recitacije i rado korinđa. Neke od recitacija koje se govore stare su više od sto godina,Prenose se sa generacije na generaciju, a neke se i menjaju shodno savremenom dobu.
Ispred pravoslavne crkve u centru grada na badnjak su doneli konjanici uz zaprege i fijakere obavezno okićeni hrastovim grančicama. Milorad Reljin, konjar iz Kikinde, zajedno sa bratom i desetoro unučića ispoštovao je tradiciju i na Gradski trg doneo badnjak.
-Unučići su Milorad, dva Ivana, Nikola Nemanja, Matija, Bata, Elena, Mia i Brana. Najstarije unuče ove godine puni 18, a najmlađa među njima je Mia stara svega tri godine. Po badnjak odlazimo porodično, sa konjima i kolima provozamo svu našu decu i učimo ih da održe tradiciju. Svi oni su naši naslednici i čitavog života sećaće se ovih trenutaka – rekao je Reljin.
Prvi put po badnjak sa svojim konjem išla je i petnaestogodišnja Lina Veličkov.
-Krenuli smo oko podneva, i kupili konjare. Badnjak smo doneli u crkvu i na trg kako bi ga podelili sugrađanima . I konj Fifa je uživala i sigurno ćemo se i naredne godine pridružiti ovom običaju – saznali smo od Line.
U porti pravoslavne crkve Svetog Nikole u prisustvu sugrađana i sveštenika badnjak je osvećen i upaljen.
Kum badnjaka bio je Aleksandar Sivčev, po zanimanju vozač.
-Za mene i moju porodicu ovo je velika čast. Godinama učestvujemo u donošenju badnjaka i verujem da će meni i mojoj porodici ovo doneti zdravlja, berićetnu i uspešnu godinu – naveo je Sivčev.
Paljenju badnjaka prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač, narodni poslanik Milenko Jovanov, predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, član Gradskog veća Dragan Pecarski.
U porti crkve zatekli smo i proslavljenu kikindsku plivačicu Maricu Stražmešter. Ona živi i radi u Čikagu kao trener plivača.
-Ne propuštam Božić u rodnom gradu, a u poslednje tri godine trudim se da živim u skladu sa verom, koliko mogu. Božić je najveći hrišćanski praznik i obeležava se u krugu porodice. Naši običaji su prelepi i drago mi je što ih toliko sugrađana podržava – kazala je Marica Stražmešter.
U crkvi su građani odlazili po badnjake koje su odneli svojim kućama, a ove godine pripremljeno ih je oko dve hiljade. U isto vreme osvećenje i paljenje badnjaka organizovano je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana.
Unošenje badnjaka u kuću na Badnji dan tradicija je koja se poštuje. Gradonačelnik Nikola Lukač sa članovima Gradskog veća Sašom Tanackovim i Draganom Pecarskim, predstavnicima Kikndskog konjičkog kluba i sportistima: Duškom Petrovim, strelcem, članovima džudo kluba „Partizan“ i MRK „Kikinda Grindeks“, uneo je badnjak u Gradsku kuću.
Badnjak je sveto drvo kod Slovena i njegovim unošenjem čuva se tradicija, ali i nagoveštava berićetna godina.
U 15 sati ispred crkve u centru je paljenje badnjaka, a od 16 časova Gradsku kuću, ali i domove, ispuniće korinđaši koji će veselim pesmicima poželeti srećan Božić.
Domaćice su ove godine posebnu pažnju posvetile pripremi badnjaka i žita. Na kikindskoj pijaci ponuda je bogata, a cene se kreću od 100 do 250 dinara.
-Mesec dana pripremala sam žito za prodaju. Potrudila sam se da pakovanje bude što lepše. Proteklih godina popularni su takozvani božićni ježevi koji treba najpre da se naprave, a potom se poseje žito koje je, tako reći, nuzproizvod. Dekoracije koje sam izradila mogu da ostanu i posluže za druge namene. Zainteresovanost je odlična – istakla je Ljubinka Gavrilović.
Žito se unosi u kuću kao simbol novog života i roditeljstva. Pored žita u kuću se unosi i badnjak koji simboliše Hrista i njegov ulazak u svet.
-Pored hrastovih grančica badnjak obavezno treba da sadrži žito, orah, pšenicu, bosiljak i kukuruz. Badnjak je drvo koje su pastiri doneli i založili u hladnoj pećini kada se Isus Hrist rodio. Na Badnje veče treba da se pokrcka orah i ukoliko je jezgro zdravo i jedro biće radosna godina. Žito simbolizuje novi život, bosiljak je simbol zdravlja i zaštite od zla, a kukuruz zdravih životinja u domaćinstvu. Mesecima pripremam aranžmane s obzirom na to da se žito prikuplja tokom žetve. Ikebane su posebno interesantne, a za džakiće u koje je badnjak upakovan utrošila sam nekoliko sati – rekla nam je Radmila Jon.
Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar obeležavaju Badnji dan, koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, a ujedno i dan koji predstavlja veliku sreću jer porodica na Badnje veče okupljena za posnom trpezom dočekuje dan rođenja Hristovog.
Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka. Kada ga domaćin donese prisloni ga na kućni zid i tek ih sa prvim mrakom unosi u kuću i stavljaju na ognjište. Nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena.
Po Badnjak odlazi domaćin sa decom, a kada odabere drvo okrene se ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene u molitvi Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak tako što ga zaseca sekirom ukoso i to sa istočne strane.
Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca, a ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem.
Tokom seče, vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju, odnosno ne sme se zaustaviti na nekom drvetu, a kada se donese kući, uspravi se pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, uoči Božića, kada se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću. Badnjak kao simbol predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Isus Hrist rodio, a nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Takođe, druga simbolika Badnjaka je u tome, što njegovim paljenjem pred rođenje Hristovo vernici potvrđuju odricanje od staroslovenskog paganskog boga Badnje čiji je kip bio deljan od drveta. Tako su primivši hrišćanstvo, uoči dana kada se novi Bog rodio, Srbi svog starog Badnju bacili u vatru.
Smisao Badnjaka je i u tome što se ukućani oko badnjaka zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem.
Uz pečenicu i Badnjak, unosi se i slama koja se posipa po celoj kući.
Kada se unesu pečenica, Badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje“, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Obično se priprema pasulj prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.
Jedan od običaja je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje trenutak rođenja Hristovog. Prema verovanjima i na Badnji dan ništa ne treba iznositi iz kuće.
Na Badnji dan u pravoslavnim hramovima se služi liturgija, kao i večernja služba sa paljenjem badnjaka.
Članovi Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ održali su Božićni koncert u Hramu Svetih Kozme i Damjana i sugrađanima na ovaj način čestitali najradosniji praznik. Nastupili su ženska i muška pevačka grupa, kao i članovi hora „Kornelije Stanković“.
-Drugi put svim građanima poklanjamo najlepše božićne i koledarske pesme našeg naroda, a program smo obogatili i sa nekoliko duhovnih numera. I prošle godinu koncertnu sezonu počeli smo u ovom hramu što je bila i svojevrsna generalna proba za pevačko takmičenje u Poljskoj odakle smo doneli vrednu nagradu. Nadam se da će nam i ova godina biti uspešna kao prošla tokom koje smo osvojili mnoštvo nagrada, učestvovali na velikom broju festivala i u najboljem svetlu predstavljali našu zemlju, naš grad i naše društvo – istakao je umetnički rukovodilac Igor Popov.
Starešina hrama protojerej Boban Petrović obraćajući se prisutnima rekao je da mu koncert pričinjava veliku radost.
-„Gusle“ su deo mog života čitavih dve decenije. Kada sam došao u Kikindu i dobio blagoslov da pokrenem izgradnju hrama, oni su me podržali. Svaki koncert, donatorsku večeru i praznik koji smo obeležavali uvek su bili tu. Time su doprineli da se izgradi ovaj hram – naveo je protojerej Boban Petrović.
Koncertu je prisustvovala i članica Gradskog veća Valentina Mickovski koja je sugrađanima čestitala najradosniji hrišćanski praznik Božić.
-Hram Svetih Kozme i Damjana od velikog je verskog i kulturnog značaja za grad i Kikinđane. Ovakav koncert pravi je način da se sugrađani okupe i uživaju u pesmama koje su „Gusle“ sačuvale od zaborava – kazala je Valentina Mickovski.
Povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića u crkvi Svetog Nikole u Kikindi sutra, 6. januara u 9 sati biće služena Sveta Liturgija u 14.30 je Večernje bogosluženje, a u 15 sati je doček i paljenje badnjaka. U ponoć će biti služeno Ponoćno jutrenje, a u 9 sati, 7. januara, Sveta Liturgija. Istog dana u 17 sati je Bdenije.
Na drugi dan Božića, kada se obeležava Sabor presvete Bogorodice, u 9 časova je Sveta Liturgija i u 17 sati je Bdenije. Treći dan Božića, 9. januara, kada se proslavlja Sveti Arhiđakon Stefan u 9 sati služiće se Sveta Liturgija, a u 16 časova Bdenije.