Дејан Ивановић (31), након што је прошао обуку у свим млађим селекцијама, није добио прилику за деби у сениорском тиму ОФК Кикинде па је кренуо у потрагу за фудбалском срећом по селима северног Баната, кикиндског ЖАК-а, потом био и на југу, у Вршцу и панчевачком Динаму, да би се тек 2020. вратио на кикиндски Градски стадион и онда, у два наврата, бивао један од најбитнијих појединаца приликом пласмана ОФК Кикинде у српсколигашку „Војводину”. Носио је као заменик и траку око руке, а од летос је и капитен „црвено-белих”.
– Када сам завршио стаж у млађим селекцијама ОФК Кикинде, Српска лига била је изузетна, а ја премлад па нисам добио прилику ни на кашичицу, макар с клупе у финишу мечева, али и клуб је ускоро потпуно потонуо, замало да испадне и у најнижи међуопштински ранг, тако да сам ја заправо у то време и по оближњим сеоским клубовима играо у много вишим степенима, а с Козаром и у Српској лиги, Вршац и Динамо такође су били у том рангу – присећа се Ивановић
Уследио је ипак нови, додуше још увек полагани, успон ОФК Кикинде.– Требало је да прође деценија па да клуб поново крене ка вишим ранговима и у организационом и у играчком погледу. Здрава прича је направљена, позван сам пре пет година и све се поклопило како треба, Иако смо након првог уласка у Српску лигу одмах испали, сада након другог повратка, 2023. године, ОФК Кикинда је један од најстабилнијих клубова у трећем рангу, не само у Војводини.
Сигуран је Ивановић да се приближава и сезона када ће се у Кикинди играти савезни ранг.– Близу смо, иако нема притиска ни ове нити ће га бити наредне сезоне, а велики је промет играча и често крећемо све од почетка. Међутим, има и то својих дражи, сваког прелазног рока долазе нови клинци за које се ја везујем и то ми је мотив да им помогнем. И ове зиме ми је тешко пало када су отишли сви они млади момци, десеторица њих, који су ми били пре свега добри пријатељи, причали смо не само о фудбалу већ и о животу, а нека им је срећно, поготово тројици у савезном рангу.
Мењао је Ивановић и позиције у тиму.– Себе као најкориснијег видим у самом шпицу напада, центарфор сам. Но, претходне сезоне тренер Шпоња дошао је на занимљиву идеју и померио ме на десног бека-крило. На неколико контролних утакмица добро сам одиграо и ту сам и остао за његовог мандата, а играо сам понекад чак и потпуно дефанзивно по десној страни и тада смо повезали пет или шест утакмица без примљеног гола. Тренутно сам полушпиц код новог тренера Ђокића, добро ми је и у тој улози, имам његову подршку, саветује ме око позиционирања и око задатака које очекује од мене, а ко зна на којој ћу позицији завршити каријеру – закључује с осмехом Ивановић, увек позитвне енергије што и не чуди, јер весељак је по природи.
Д. П.
БРАТ ЂОРЂЕ
Брат Ђорђе Ивановић много је познатији, почев од игара у Спартаку, Партизану, иностранству, Чукаричком.
– Велики је професионалац. Он живи за фудбал и не зна за другачији живот. Иако млађи, његови ми савети помажу како у игри тако и ван терена, премда је то код нас узајамно. Често пита за ОФК Кикинду, из чије пионирске селекције се отиснуо у свет, интересује се како смо играли, како тренирамо, које су нам амбиције…МОКРИНСКИ КНЕЗ
Био је Дејан и мокрински кнез.
– У једном тренутку покушао сам да се бавим и локалном политиком, чак сам био и изабран и за председника савета Месне заједнице Мокрин, у који сам с родитељима доселио када су ми биле три године. Међутим, то је посао који захтева огромну одговорност и много времена којег ја више нисам имао поред фудбала, музичких наступа и рада, као професор физичког, у кикиндској Предшколској установи.
МУЗИЧАР
Музиком се давно пре политике бавио, док је био у нижим ранговима наступао и по весељима с хармоником и уз микрофон, најчешће суботом након утакмице.
– Планирам да играм у ОФК Кикинди докле год будем користан, а када окачим копачке о клин, потпуно ћу се посветити музици и ту јурити другу половину „радног стажа”, наравно уз своју професију у Предшколској установи.
На последњем дружењу, на крају јесени у ресторану „Ловац”, замало je украo славу музичарима задуженим за забаву.– За добар провод био је задужен мој добар пријатељ и колега Били, који ми је у једном делу без поговора уступио микрофон да мало и ја забавим саиграче, управу и пријатеље клуба. Уживам у томе, као и у фудбалу – вели Дејан који је, наравно, свој зарађени „бакшиш” те вечери проследио пријатељима музичарима.
Повео је наш српсколигаш, аутоголом „Романтичара”, а до одмора „плаво-бели” стигли су до преокрета.
У наставку, 3:1 за ОФК Београд, а потом и други пут домаћини су затресли своју мрежу, испоставило се био је то и коначан исход.
Наредни ривал Кикинђана, на гостовању у суботу, биће адорјанска Тиса.
ОФК КИКИНДА: Тасић, Хромиш, Гајић, Чутовић, Грковић, Мојсиловић, Виола, Станковић, Молнар, Ивановић, Стојанов. Играли су још: Бабаљ, Мирков, Пјошта, Васовић, Ђорђевић, Зечевић, Пајтин, Виловски, Белош, Шкеро. 
Након нешто више од три седмице рада и друге провере, у којој је ОФК Кикинда ремизирала с Телеоптиком у Земуну, спортски директор севернобанатског српсколигаша Марко Вукобрат напомиње да је много тога јасније.
Осврће се Вукобрат и на прва два контролна теста.
Одличан улазак у утакмицу имали су великокикиндски „Лавови” предвођени расположеним шутером Данилом Мијатовићем, који је у првих неколико минута везао три „трице”. Након првe четвртине, наша екипа имала је 29 поена вишка, а потом је разлику, уз благи пораст, одржавала током целог сусрета. Поред Мијатовића, који је уз 21 поен остварио и 10 скокова, лепо вече имао је и нови у тиму, искусни плејмејкер Александар Влаховић са 17 поена и 12 асистенција. Истакли су се и Жигон са 16 поена, Глоговац са 12 поена и Шаренац са 11 поена, а тимској победи допринели су и Симјановски и Оличков са по девет, Голе са шест, Буцало с три и Маљковић с два поена. Тренер Мирко Буцало каже да је ова утакмица, и пред велике разлике, била неочекивао тешка за његов тим.
Најпре је у Нишу, мушка секција Кикинђана у саставу: Ђукић, Рајић, Бањаш, била боља од Медијане – 4:3, а јунак победе био је млађани Андреј Бањаш (16), који је славио у одлучујућој седмој партији. Данас пак Галадска је поражена у Зрењанину, резултатом 4:2 од Стенеса. Екипа из нашег града не помера се на лествици, девета је у лиги 12 клубова, математички још увек може до останка, али све је мање бодова у оптицају и у пракси требаће им велико спортско чудо до жељене луке спаса.
Женска екипа Галадске: Терзић, Глишин, Љубичић, првог дана викенда изгубила је 4:1 у Хоргошу од истоименог састава, а данас је поклекла и на домаћем терену, Тиквара из Бачке Паланке била је максимална – 4:0. Кикинђанке су шест на лествици, имају два тријумфа више од првих пратиља на седмом месту, а ако Галадска и на крају буде на садашњој поменутој позицији, остаће у лиги.
Додајмо, најмлађи Партизани били су на турниру „Оками опен” у Новом Саду, Матеја Џакула био је први у одговарајућој тежинској категорији, а бронзе су узели Ноа Балаж и Синиша Попесков.
Д. П.
