Кикиндски Мамути поразом 39:0, на гостовању у Доњој Трнави од крагујевачких Дивљих вепрова, окончали су сезону у Првој лиги Србије. Било је то полуфинале доигравања, а клуб из нашег града претходно је у лигашком делу уписао свих шест пораза и тако завршио на последњем месту лиге која је ове такмичарске године у систему такмичења имала још три клуба.
Д. П.
Dejan Panić
Градоначелник Кикинде Младен Богдан био је вечерас на тренингу женске одбојкашке кадетске селекције Србије, која се у нашем граду припрема за предстојеће Светско првенство у Србији и Хрватској (Врњачка Бања, Трстеник, Осијек, од 7. до 20. јула), а истовремено поздравио је и учеснике кампа некадашње одбојкашице Јелене Николић, започетог у недељу у СЦ „Језеро”.
– Спремали смо се неколико месеци за овај камп у Кикинди и све је много боље од очекиваног. Деца су задовољна, Кикинда је диван град, нисам могла боље место да изаберем, задовољни смо и условима, смештајем и храном, такође и како се Кикинђани према нама односе. Имамо око 40 деце, врадна су, слушају и ту ћемо да будемо до почетка јула, а помаже нам и базен да се расхладимо. Желела бих да им Кикинда остане у лепом сећању, а и да у овом кампу науче неке нове одбојкашке вештине. А радује ме и да је ту кадетска репрезентација Србије што показује да су и у ОСС препознали да у Кикинди постоје одлични услови – рекла је Николић.
Градски већник за спорт Александар Аћимов надовезао се:
– Кикинда је поново потврдила да је високо котирана на спортској мапи Војводине и Србије и оно што увек наглашамо је да се у Кикинду не долази успут, у Кикинду се долази са намером и ми као град ћемо да се увек потрудимо да будемо добри домаћини. Када је у питању спорт и ово лето је успешно започело са многобројним камповима. Сада је ту камп наше прослављене одбојкашице Јелене Николић, а такође и припреме репрезентације коју очекује Светско првенство. Оно што може да се види на овим тренинзима јесу ентузијазам, спортски дух који их краси, наравно тренери врхунски који раде са њима и надам се да ако овако буду радили да успех неће да изостане. Могу да пренесем њихове утиске да се у Кикинди осећају лепо и пријатно и да им је доступно све од спортских садржаја.
Д. П.
Шестим поразом у сезони, у исто толико мечева, Мамути су окончали лигашки део сезоне. На кикиндском Вашаришту, резултатом 20:50, савладали су их крагујевачки Дивљи вепрови, а против ове екипе Кикинђани ће у гостима играти и у полуфиналном доигравању Прве лиге Србије која броји четири клуба.
Д. П.
На крају сезоне ФК Борац организовао је турнир за најмлађе фудбалере, играло се попреко великог терена, угостили су Иђошани мале Новомилошевчане, Башаице, Рускоселце и Мокринчане, а резултат је био у другом плану.
Није се позлатило ове сезоне међуопштинском лигашу Борцу из Иђоша па је изостао прижељкивани пласман у Подручну лигу. Иђошани су пружали добре партије јесенас, а пролеће су одиграли у стилу топло-хладно. Иако су кључ вишег ранга дуго држали у руци, био је довољан један кикс код куће и прво место почело је измицати. На крају је имењак из Александрова први прошао кроз циљ, а Борцу је преостало да се кроз доигравање докопа петог ранга, међутим Лехел из Мужље био је у двомечу успешнији. Није ни то поколебало Иђошане па у складу с именом клуба поручују да им догодине пласман неће измаћи.
– Друга је сезона како смо се такмичили након обнове првог тима, а пре годину дана нова управа формирана је од петорице активних играча. У сарадњи с Месном заједницом и градом Кикиндом, управа је играчима омогућила да имају добар терен, а ове године план је био да уђемо у плејоф. Имали смо велике пехове и много одсутних играча и на крају план је остварен, а велика жеља, да будемо у вишем рангу, није. Играли су нам Иђошани који су били у Мокрину, Падеју, Руском и Великом Селу и тренутно нема фудбалера сениора из нашег села а да игра у неком другом клубу, сви су у Борцу – каже председник управе Борца Марко Челекетић – У следећој сезони план ће бити да пређемо у виши степен, а наш највећи успех је што имамо 40 дечака, 35 из Иђоша и пет из Сајана и планирамо да од јесени у званично такмичење укључимо две млађе категорије, да и они осете драж борби за бодове. Надамо се да ће град помоћи да створимо услове и покажемо да мало место може да има љубави према спорту и дружењу
Председница МЗ Иђош Иванка Грујић надовезује се:
– Момци су су борили, били јединствени и без обзира што ове сезоне нису успели да се пласирају у виши ранг, селу су дали радост и оживели га. И старо и младо чекало је недељу кад је клуб домаћин да оде на утакмицу и видело се велико узајамно поштовање. Борац је дао наду да млади могу да се покрену и драго нам је да опет клуб живи и да ће живети.
А да их срећа прати у наредној сезони, уприличили су Иђошани, у стилу добрих домаћина, заједничку вечеру за чланове и пријатеље клуба и провеселили се као да су већ овога пролећа успели у својој намери.
Д. П.
Крај фудбалске сезоне, па још турбулетне какву је имала ОФК Кикинда, увек је прилика за сумирање учињеног. Свакако смо планирали разговор са спортским директором Марком Вукобратом, али отишли смо и неколико коракa даље па се он осврнуо и на своје присуство у клубу од 2016. године, уз краћи прекид, до сада.
– Престанком ангажмана у клубу, народног посланика из нашег града Миленка Јованова, завршен је један период у битисању ОФК Кикинде и почиње нови. Зато је, без обзира на мој евентуални будући статус, нужно подвући црту и најсажетије побројати шта је све учињено – каже Вукобрат.
Вратио се 2016. тадашњи голман из Накова на Градски стадион да заврши каријеру.
– ОФК Кикинда је тада била пред гашењем и клуб је спасио Лука Радујко, а убрзо потом Драган Фелбаб преузео је челну функцију. Био сам голман и секретар и никог осим играча, Фелбаба и мене није било у клубу. Владимир Китановић постављен је за тренера, а недуго потом Јованов, осведочени навијач ОФК Кикинде, полако па све више и више укључио се у рад клуба и тада је кренуо успон посрнуле институције.
Ускоро је ОФК Кикинда из Војвођанске прешла у Српску лигу.
– Играчки погон, 90 одсто, чинили су играчи из Кикинде, али ни то није био мамац за публику. После два кола у Српској лиги 2021. напустио сам клуб, а вратио се као спортски директор након испадања у Војвођанску, на крају пролећа 2022. Циљ је био да се вратимо, али без императива, публике је опет било за пребројати, иако смо били доминатни и на крају се и експресно вратили у Српску лигу. Потом, у тој нашој повратничкој сезони, мој избор био је тренерски дебитант у том рангу Владимир Шпоња. Све је изненадио, вредан и гладан успеха на крају је стигао и до места селектора аматерске репрезентације Војводине, а ОФК Кикинду, коју су сви видели као главног кандидата за испадање, лансирао на пето место што је био наш најбољи пласман после испадања из Друге лиге, 2000. године. Тим су опет чинили махом домаћи играчи уз младе фудбалере из других средина, а Шпоња је потврдио да је био прави избор и то за дужи период но добио је прволигашку понуду од митровачког Радничког и отишао.
Шпоњу је на клупи наследио Здравко Тривковић.
– Он је био још један тренер дебитант у трећем рангу, а последњих неколико јесењих кола екипу је предводио помоћник му Китановић и освојили су заједно 26 бодова. У паузи је стигао Душан Ђокић који је био суочен с великим бројем одлазака и требало му је пронаћи, па још у зимском периоду, достојне замене. Током минулог пролећа имали смо серију ремија, на све стране било је невероватних резултата ривала и онда смо на крају били суочени с чињеницом да из лиге испада чак седам клубова. Опет су нас сви отписали, али смо у фуриозном финишу уписали три победе, а у последња четири кола узели 10 бодова и у вишеструко сложеној ситуацији заслужено опстали.
Спортски директор истиче да је током минуле три сезоне пратио најбоље играче са шире територије града Кикинде.
– Доводили смо оне који су се истицали у војвођанском рангу, а неки чак нису ни хтели да дођу, јер Српска лига захтева много већа одрицања и редовне тренинге. Допуњавали смо први тим нашим омладицима и кадетима и на крају оно што нисмо пронашли на северу Баната морали смо попунити играчима који су били квалитетом на ивици играња између друге и ове наше треће лиге. Ни то није било лако наћи, Београд и Нови Сад нису тим момцима близу као места наших ривала у лиги, а нисмо ни финансијски могли парирати готово икоме. Међутим, пресуђивао је тада позитиван наратив о нашем клубу да оно што обећамо то и испунимо и моја познанства с људима који су те играче усмерили ка нама. Бранко Лазаревић највише ми је помогао, држи у малом прсту могућности младих фудбалера из највећих клубова, потом и: Андреј Мркела, Александар Јевтић, Ђорђе Ивеља, Бојан Шаранов, Владимир Буач, Бојан Дубајић, Дарко Гашић и Здравко Рауковић. Злонамерне критике упућиване су нам да „због тога што имамо тим странаца” није било публике, а истина је да смо од свих српсколигаша највише играча из свог места имали управо ми.
Финансијски моменат, није му био пресудан, напомиње Вукобрат.
– Примања су ми била нижа од човека који одржава терене, а и од већине играча, а обављао сам и послове који немају додирних тачака с обавезама спортског директора, што ми није тешко падало. Такође, с клупским финансијама нисам имао додира, а оно иза чега сам стајао била су кадрирања играча и тренера, али истовремено ја сам тренерима давао одрешене руке када су састављали тим и често до пред сам почетак меча нисам ни знао првих 11. Зато је цела ова прича била здрава и поштена. ОФК Кикинда је на тај начин вратила поштовање фудбалских структура. Управа је појачана приватницима, који су давали свој новац, а имали смо маркетинг, захваљујући Јелени Пантелић, бољи и од многих суперлигашких клубова. Јованов је највише помогао у разним облицима, трошио личне кредите и то нити један политичар пре њега ни изблиза није покушао, а поготово урадио.
Спомиње спортски директор и тренерски кадар.
– У стручном штабу били су домаћи тренери: Бранислав Стојановић, Драган Ћирић, голманска легенда, Вања Поповић помагао је бесплатно, а Китановић је двапут био мој избор за првог тренера. Визија ми је била да буде директор, кординатор млађих селекција и сматрам да је штета што то нисимо довршили до краја, а наравно да има квалитет и за шефа струке првог тима. Од наших „домаћих” играча у последње три сезоне играли су: Божић, Јарић, Мирков, Ивановић, Зељковић, Спахић, Ђукић, Барбул, Жилић, Бајић, Рељић, Миркоњ, Виловски, Цвијановић, Кецман, Ћирић, Адамовић, Молнар, Попесков, Белош, Пајтин, Зечевић, Шкеро, Стојанов, Ковачевић, Хајду, Путник, браћа Француски…
Шта ће бити с ОФК Кикиндом, показаће наредне седмице, времена је мало, али спортски директор истиче да су најактивнији чланови управе показали занимање да преузму вођење клуба.
– Жолт Гачка, Петер Вишњеи и Горан Гаврић треба да донесу нимало лаку одлуку, лично се надам најбољој варијанти за ОФК Кикинду, а злонамерних коментара покварених и негативних људи увек ће бити. Сигурно је да је и с моје стране било погрешних потеза, али све време радио сам у најбољој и поштеној намери и цела моја прича није правдање већ обавеза сваког човека који је обављао функцију да се на овакав начин обрати јавности – закључује Вукобрат
Д. П.
ОМЛАДИНСКА ШКОЛА
Вукобрат говори и омладинској школи.
– Циљ ми је био да се омасови омладинска школа, која је била у катастрофалном стању, а постављени су и млади тренери с људским квалитетима. Плод свега је шест селекција с преко 120 фудбалера и једино немамо децу млађег основношколског узраста. Млађе селекције врхунски су опремљене захваљујући Јованову који је сваке године лобирао на разним конкурсима. У исто време, недостатак терена представљао нам је проблем, а немамо ни игралише с вештачком травом. Ни једно наше дете није могло прећи у већи клуб а да се тај клуб није званично обратио ОФК Кикинди. Само од тих одлазака, наш клуб приходовао је преко милион динара, у новцу или опреми, а то је раније било незамисливо. Нашој деци омогућили смо и квалитетене провере са Звездом, Партизаном, ОФК Београдом… Чланарина за децу била је најнижа у граду, а нису је плаћали момци са села, треће дете, деца самохраних мајки и деца из социјално угрожених породица.
На Летњем првенству Војводине за млађе пионире, пионире и кадете, у Футогу, Велика Кикинда освојила је 15 медаља (4-6-5).
Злато: штафета 4х50м мешовито (Лука Бубуљ, Огњен Терек, Александар Соколаи, Урош Милићевић), 50м слободно и 50 м леђно Лена Стојановић, 50м делфин Александра Протић.
Сребро: 50м слободно и 100м прсно Соколаи, 100м делфин Терек, 50м прсно Стојановић, 100м делфин Лена Бикић, штафета 4х50м мешовито (Јована Савић, Бикић, Јована Сабо, Јелена Стојков).
Бронза: 100м слободно Милићевић, 100м леђно Бубуљ, 50м прсно Јован Сабо, штафета 4х50м слободно (Кристоф Киш, Михајло Убавић, Огњен Перић, Иван Бочарац), 50м прсно Протић.
У екипном поретку, кадети су били седми, пионири трећи, а млађи пионири пети.
– Наша екипа наступила је са само 28 такмичара и након два месеца тренирања на сувом, повременог пливања викендом у Бечеју или Сенти, а после одличног успеха ове вредне деце, остаје жал и питање: каква је будућност кикиндског пливања након лета – напомињу у ПК Велика Кикинда.
Д. П.
Након завршних баража на војвођанским теренима, одиграних јуче и данас, коначно су за сезону 2025/26. познати састави Српске лиге „Војводина”, Војвођанске лиге „Исток”, Подручне лиге „Зрењанин” и Међуопштинске лиге „Кикинда-Житиште”, а увек постоји могућност и да се неки од клубова или више њих угасе, фузионишу с другим или одустану од надметања у рангу у којем се налазе и одлуче за наступ у неком од нижих степена. Кренимо редом, држећи се табела из сада већ минуле сезоне.
СФЛ „Војводина”: Раднички (Сремска Митровица), Словен (Рума), Инђија, Слобода (Доњи Товарник), Хајдук (Дивош), Железничар (Инђија), Врбас, Омладинац (Нови Бановци), Нафтагас (Елемир), Слога (Чонопља), ОФК Кикинда, Младост (Омољица), Бачка (Бачка Паланка), Јединство (Стара Пазова), Младост (Бачки Јарак), Ветерник.
ВФЛ „Исток”: Динамо (Панчево), Раднички (Зрењанин), Војводина (Перлез), Бегеј (Житиште), Борац (Старчево), Јединство (Банатско Карађорђево), Козара (Банатско Велико Село), Долово, Полет (Идвор), Јединство (Влајковац), Будућност (Српска Црња), Слобода (Нови Козарци), Црвена звезда (Руско Село), Глогоњ, Граднулица (Зрењанин), Задругар (Лазарево).
ПФЛ „Зрењанин”: Полет (Наково), Напредак (Честерег), Русанда (Меленци), 2.октобар (Кумане), ЖФК Банат (Зрењанин), МСК (Михајлово), Младост (Банатски Деспотовац), Јединство (Нови Бечеј), Омладинац (Равни Тополовац), Билећанин (Сечањ), Банат (Чента), Војводина (Башаид), Напредак (Банатска Топола), Борац (Александрово), Нафтагас (Бока), Лехел (Мужља).
МФЛ „Кикинда-Житиште”: ЖАК (Кикинда), Делија (Мокрин), Црвена звезда (Војвода Степа), Борац (Иђош), Бега (Нови Итебеј), Рохам (Нова Црња), Војводина (Ново Милошево), Јединство (Бочар), Пролетер (Међа), 1.октобар (Српски Итебеј), Тереквеш (Хетин), Подгрмеч (Житиште).
Д. П.
Кикинђанка Маша Вереш Матијевић (18), у мајици нишког Кикбокс клуба Гард 018, остварује запажене резултате.
На Светском купу у Будимпешти, у дисциплини лоукик, јуниорки до 65кг, освојила је златну медаљу, а мало пре тога постала је у Нишу, где иначе живи и похађа средњу школу, и јуниорска првакиња државе у поменутој тежинској категорији, али у дисциплини К1.
Пети пораз, у исто толико утамица Прве лиге, доживели су кикиндски Мамути. У Крагујевцу, резултатом 42:0, савладали су их Дивљи вепрови с којима ће играти и у недељу на стадиону ЖАК-а у последњем лигашком колу, а у случају пораза, састаће се потом и у полуфиналу доигравања државног првенства које броји четири клуба.
Д. П.