јануар 26, 2026

Jelena Trifunović

nevreme-rusko-selo-(2)

„Упозорење на ризик од олује са кишом, градом и снажним налетима ветра. Препорука је да пратите информације надлежних органа. Више на upozorenje.mup.gov.rs“, пише у поменутој СМС поруци коју су од јутрос примили грађани.

Како се наводи на поменутом веб-сајту,  у наредном периоду постоји ризик од јаке олује с кишом, грмљавином, крупним градом и снажним налетима ветра на територији Војводине, западне и централне Србије и града Београда.

-Опасност по безбедност људи и животиња. Олуја може наићи изненада. Препоручујемо да будете опрезни и да заштитите возила и имовину- наводи се на сајту.

image-2025-07-06-140631502

Јавно предузеће „Путеви Србије“ реаговало је данас на поједине објаве на друштвеним мрежама да је нова деоница ауто-пута до Пожеге затворена до даљег, и тим поводом обавестило је јавност да наведене информације нису тачне и да је интернет презентација тог предузећа једини прави и валидан извор информација о стању на државним путевима.

Поред интернет презентације предузећа на линку https://www.putevi-srbije.rs/index.php/sr/stanje-na-dr%C5%BEavnim-putev…, као једини прави и валидан извор информација о стању на државним путевима ЈП „Путеви Србије“ наводи и званични налог на друштвеним мрежама јавно_предузеце_путеви_србије, као и мобилну апликацију.

moca-i-sibul

Сава Савин није само великан кикиндске позоришне сцене, него и предани хроничар свега значајног што се деценијама дешавало у овдашњем театру, исказавши завидан дар за дневничке забелешке, које је преточио у драгоцено укоричено штиво

Да је био само глумац оставио би, не само у кикиндским оквирима, него и знатно шире, неизбрисив уметнички траг. Сава Савин се исказао и у списатељској улози. Аутор је похвале вредног, хроничарског дела сатканог од сопственог рукописа, пошто је деценијама педантно пратио позоришни живот свога града почев од средине претходног века, па све до двехиљадите.

Савин у књизи, на чијим је корицама симболички, уместо словног назива,  цифра „50“, (уз то и без имена аутора) пером и фотографијом предочава полувековно битисање Народног позоришта. На унутрашњој страни корица је у кратким цртама „лична карта“ Позоришта. Цитирамо: „Основано 14. јуна 1950. Прва представа је одржана 2. децембра 1950. Током 50 сезона припремљено је: 252 премијере и приказано укупно 3.650 представа, на којима је било 838.156 гледалаца. Учествовало је на 38 позоришних фестивала, извело 262 представе и добило 432 награде“.

Следи кратка ауторова посвета, са надимком уместо потписа: „Књигу посвећујем онима који су ми омогућили да са њима проведем 45 безбрижних, веселих, радосних и распеваних година. Хвала им! С.С. Моца“. За ову поруку, четврт века након што ју је срочио, каже – да ју је рука исписала, а срце издиктирало.

Савин је, иначе, закорачио у деведесет друго лето. Ништа га, тврди, не боли. Фале му кораци, јер га ноге све више издају. Слабије види и чује. А ум му бистар, реторика јасна, гласна и разговетна. Не бежи од дивана. Напротив. Распричао се. Сачувао је смисао за хумор. Нема у његовом изразу и резону носталгичне патетике. А памћење му за студентску десетку. Стичемо утисак да жуди за разговором, поготово ако су тема даске које живот значе. Поносан је, вели, на све што је урадио у позоришту и за позориште, па изговара оно што је написао у предговору:

– Књигу о педесетогодишњем раду кикиндског позоришта дарујем онима који су овај наш театар љубављу и самопрегором стварали и одржавали. Ту мислим на све оне које сам поменуо, али и на оне које омашком, наравно не намерном, нисам поменуо. Годинама сам марљиво прикупљао грађу, коју сам затим сређивао и систематизовао, да би била солидан основ за стварање дела којим ће се читаоци упознати са животом  ове театарске куће.

Савин: Радио сам са многим редитељима, скоро сви су вредни помена и поштовања. међу њима бих, као најбољег, издвојио Љубослава Мајеру. велики зналац театра и велемајстор свог заната. комплетна личност.

Сава наглашава да му није била намера да се бави историјатом Народног позоришта. Само је осмислио ваљану документаристичку подлогу за неке будуће историчаре. Поново потеже предговор своје књиге.

– Хтео сам, на основу података које сам почео да сакупљам и сређујем још 1961. године,  да опишем и прикажем оно што сам као савременик и члан ове куће, дакле 45 година као учесник, видео, прошао, па делимично и урадио – објашњава наш саговорник смисао сопственог ангажмана у вези са поменутом публикацијом. – Можда ће ми неко замерити што пишем  углавном о успесима.То чиним јер сам убеђен да је ово позориште и било успешно. Јер, четрдесет две године, дакле до професионализације, радити аматерски, мада је бољи израз волонтерски, па постизати врхунске успехе, за можда једну кутију цигарета, или за неки илустровани часопис, колико су некада били хонорари за једну одиграну представу, у данашњим условима равно је подвигу. Још кад додам да је тај и такав рад довео овај театар, па и сам град Кикинду, до највиших врхова тог предивног позоришног аматеризма „оне“ Југославије, до врхова о којима су нека позоришта могла само да сањају…

У уводном делу позамашне књиге на укупно 384 странице, Савин је,  ослонивши се делом на радове хроничара претходника који су се бавили овом темом, описао богат и садржајан историјат позоришта у Кикинди. Затим је у форми летописа, у најкраћем, представио 50 позоришних сезона. Навео је све називе представа и њихове актере – редитеље и глумце, смотре и фестивале на којима се наступало, поменуо награде и признања, медијске реакције и остале занимљивости из кикиндске позоришне свакидашњице.

Савин је, по азбучном реду, побројао све ауторе играних позоришних дела, све редитеље који су делали у Кикинди, све глумце, све уметничке и техничке сараднике. Ту је и поширок списак свих градова и села широм некадашње СФРЈ у којима су Кикинђани гостовали. Евидентирани су и новински прилози о позоришту. Посебна вредност ове монографије је фото-галерија са портретима управника и глумаца и инсертима из одређеног броја представа, које су снимили Стеван Молд, Ђерђ Немет, Шањи Меланк и Влада Сретеновић. Књига је, у 700 примерака, штампана у суботичкој „Бирографици“.

 

НАЈДРАЖА УЛОГА

Питамо Савина која му је, од 47 улога, које је одиграо 804 пута, најдража. Без премишљања вели:

– Командант Сајлер у истоименој представи Борислава Михајловића Михиза из 1967. године, коју је режирао Милан Барић из Зрењанина, чији је помоћник био наш суграђанин Ласло Карпати. Партнерка ми је била Милица Веселинов. Захтевна улога и деликатна, ратна, тематика са шокантним епилогом који нагони на дубоко размишљање. Све улоге су ми драге, али је ова круна моје глумачке каријере.

 

БИОГРАФИЈА ЗА РЕСПЕКТ

Сава Савин Моца је рођен у Српској Црњи, а у Кикинду се с породицом доселио у 21. години и одмах приступио овдашњем позоришту. Дипломирани је економиста. Био је прво руководилац у ПИК-у, а затим од 1978. до 1995. године када је отишао у пензију, директор овдашње филијале некадашње Службе друштвеног књиговодства. Пре три године преминула му је супруга Стојанка, с надимком Беба. Моца има кућу у најлепшој кикиндској улици  (Генерала Драпшина). Старачку самоћу одагнава му венчана кума Злата, која га свакодневно обилази и пази.

М. Иветић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

image-2025-07-06-140631502

Нова деоница ауто-пута Е-763 „Милош Велики“ од Паковраће до Пожеге, у дужини од 19,56 километара, отворена је данас за саобраћај.

Као што је најавио председник Србије Александар Вучић, прва возила су кренула последњом деоницом ауто-пута до Пожеге око 12 часова.

Деоница са два најдужа друмска тунела у Србији Лаз и Муњино брдо, свечано је отворена у суботу, а председник Вучић је том приликом поручио да је Србија јака држава са развијеном инфраструктуром и најмодернијим и најбезбеднијим ауто-путевима.

„Данас су све бивше стазе и богазе, пуне рупа и контра нагиба, постале најмодернији и најбезбеднији ауто-путеви у нашој Србији. Нека лепа наша српска места деловала су нам каткад заиста далеко и скоро па недогледно. Сада је Србија јака држава, развијене инфраструктуре, која ће се у годинама које долазе још више модернизовати“, истакао је Вучић.

Карактеристично за ову деоницу пута је што пролази кроз веома тежак географски терен и због чега су изграђени бројни тунели и мостови, па скоро трећину трасе чине мостови и тунели.

На целокупном пројекту је пројектовано 35 мостова укупне дужине 5.196 метара, четири надвожњака укупне дужине 592 м, три моста на локалним путевима након силаска са денивелисаних раскрсница укупне дужине 180 метара.

Пројектовано је и четири надвожњака у склопу денивелисаних раскрсница укупне дужуне 1.075м и то: 13 мостова дужине преко 100 метара, а најдужи мост 478 метра, шест мостова дужине од 25-100 м, 16 једнораспонских мостова дужине од 10-25 м.

Изграђено је 1.912.000 м3 насипа и три комплетне саобраћајне петље, које ће омогућити растерећење постојеће обилазнице око Чачка.

Део од Паковраће до Пожеге у саставу је деонице Прељина – Пожега дужине 30,96 километара, од чега је 11,4 километара деонице Прељина-Паковраће пуштена у саобраћај 2022. године.

Финансијер ове деонице је Влада Србије – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфрастуктуре, а инвеститор ЈП „Путеви Србије“.

Главни извођач радова је „China Communications Construction Company“ (матична компанија фирме CRBC), а уговорена вредност целе деонице од Прељине од Пожеге износи 523.530.000 долара (450 милиона евра).

Извор: Танјуг

auto-5414519-1280

Агенција за безбедност саобраћаја од 1. јула спроводи кампању „Вози одморан“ чији је циљ је да се повећа свест возача о томе да је умор један од главних узрока саобраћајних незгода на путевима у летњим месецима.

6-ans.jpg

Асоцијација новинара Србије (АНС) најоштрије и без резерве осуђује још један бестијалан напад на новинаре – овога пута брутално је нападнута новинарка Информера Бранка Лазић, док је извештавала са лица места у центру Београда.

Док је професионално обављала свој посао, Бранка је била мета разуларене руље блокадера који су је пљували, поливали водом, шприцали бибер спрејом, уносили јој се у лице, показивали средњи прст и урлали монструозне увреде – међу којима и оне на рачун главног и одговорног уредника Драгана Ј. Вучићевића. Опколили су је, насртали на њу, покушали да јој отму камеру и натерају је да престане да извештава. Ово је насиље, терор, и отворени покушај медијске егзекуције!

Притом, срамотно је и крајње неетично понашање новинара Н1 Младена Саватовића који је – уместо да колегиници пружи подршку – рекао: „Шта си долазила кад знаш шта те чека?“ Његов коментар није само израз кукавичлука, већ и отворена подршка насиљу над колегама.

Још срамнији је гест Данице Вученић, водитељке која је у програму Н1 релативизовала напад на Бранку питајући: „Јел није ударена? Само су је поливали?“ – а затим се захвалила Саватовићу на „представи“. Такво понашање, у тренутку када је колегиница била мета зверског напада, није само непрофесионално – то је недостојно сваке људске и новинарске етике.

Позивамо све медијске организације, институције и грађане Србије да се пробуде пред оваквом фашизацијом улица, која све чешће прераста у организовани терор над новинарима.

Зато Асоцијација новинара Србије захтева хитну, најстрожу могућу реакцију:

Захтевамо да се сви нападачи који су физички и вербално злостављали Бранку Лазић одмах ухапсе и процесуирају.

Захтевамо да се Младен Саватовић и Даница Вученић јавно извине због непрофесионалног и монструозног понашања.

Захтевамо да  новинарска удружења осуде овакво срамотно понашање и јасно се дистанцирају од оних који оправдавају и стимулишу насиље!

Ако данас ћутимо – сутра ће свака новинарка и новинар постати мета.
Ако данас дозволимо бибер спреј и шамар – сутра ћемо имати пребијања и смакнућа.

Бранку нису напали само хулигани с улице. Напали су је и они који ћуте.

АНС неће ћутати. И неће стати.

АСОЦИЈАЦИЈА НОВИНАРА СРБИЈЕ

misice-7

Прво полуфинално вече избора за мис Србије одржано је у петак увече у комплексу спа центра „Витез“. Уз домаћина, ово престижно надметање одржано је у организацији компаније „Мис Србија“ и било је елиминаторно како бисмо овог лета изабрали нашу представницу пред јесењи избор за мис света.

У нашем граду је одржано прво од неколико предвиђених полуфиналних вечери. Надметање почне са севера Баната, а онда се сели у Врњачку Бању, Књажевац, Шид, Београд и друге градове.

Укупно је продефиловало 12 девојака из свих крајева наше земље, а подсетимо, кикиндске лепотице нису имале право учешћа на домаћем терену, због евентуалне пристрасности чланова домаћег жирија. Кикинђанке ће зато прилику да покажу лепоту имати већ на неком од наредних надметања.

Победничку ленту „Мис Кикинде“ освојила је деветнаестогодишња Татјана Максимовић из Бајине Баште, иначе, студенткиња Педагошког факултета, на смеру васпитач.

– Очекивала сам да ћу се пласирати међу првих пет такмичарки, али победу нисам очекивала, јер су све девојке биле прелепе. –Сад слободно можеш на црту и девојкама из белог света?- питамо је. –Мислим да могу, јер су Српкиње иначе једне од најлепших у свету и лако достижу постављене стандарде оваквих такмичења. Иначе ја сам 11 година тренирала карате, волим спорт и моду,, а ето, стицајем околности, ово ми је први пут да уопште учествујем у сличном надметању, јер сам тек од новембра постала део компаније „Мис Србија“.

За мис фотогеничности изабрана је Дана Дељковић из Београда , мада ниједан други избор те вечери не би био погрешан.

У УНИКАТНИМ КРЕАЦИЈАМА БИЉАНЕ БУЛАЈИЋ

Лепотице су у три наврата продефиловале пред публиком и жиријем, а у првом представљању носиле су моделе познате кикиндске креаторке Биљане Булајић.

– Сви модели које сте видели вечерас су моја уникатна креација и ручно осликани, са такође ручно рађеним детаљима. То је из моје најновије колекције пролеће/лето. Кежуал, али истовремено и елегантно, као што се и трудим да буду сви моји креаторски радови. Изузетно сам задовољна како су девојке грациозно изнеле те моделе и заиста ми је била част што сам била део овог вечерашњег програма, навела је ова позната кикиндска креаторка.

Мирослав Пучијашевић, супервизор компаније „Мис Србија“, иначе познати дизајнер, подсетио је присутне:

– Победница овог вечерашњег  полуфинална осваја стипендију и четворогодишње школовање, као и директан пласман на финално такмичење за мис Србије. Када прођемо низ градова у којима ћемо одржати још неколико полуфиналних вечери, одабраћемо 20 девојака и још три резерве, с којима ћемо отићи на месец дана у Италију на припреме пред такмичење за мис света, које се очекује да ће бити у октобру.

Познато је још из времена старе Југославије да се наше лепотице високо котирају и у светским размерама, а наш саговорник има спреман одговор:

– Ево, пре непуна два месеца наша прошлогодишња мис Србије Александра Рутовић вратила се са такмичења за мис света које је одржано у Индији. Тамо смо направили историјски успех, јер се пласирала међу 40 најлепших жена на свету и седам најлепших Европљанки, од укупно 124 учеснице-поносан је Пучијашевић.

ДР ФИЛГУД

Међу онима који су оцењивали лепоту кандидаткиња био је и познати доктор, анестезиолог, Саша Плећевић аутор емисије „Здраво дете“,  још познатији по надимку Др Филгуд.

– Едукујем децу о здрављу путем мојих емисија, јер је свако четврто дете у Србији гојазно, а свако треће или четврто има равна стопала или неки проблем са кичмом. Од раног узраста би требало радити на здравим навикама, па тако касније неће имати тегоба. Ја сам и овде присутан, не само као члан жирија, већ и као стручњак за исхрану. Након свих полуфиналних такмичења, као што је речено, двадесетак девојака иду на завршне припреме у Италији, а ја ћу им тамо бити едукатор у вези са здравом исхраном и мислим да приликом оваквих избора, наш тим се труди да о сваком детаљу итекако води рачуна, зато и постижемо успехе у свету, наводи популарни др Филгуд.

НАШЕ ЛЕПОТИЦЕ УСПЕШНЕ НА СВЕТСКИМ ИЗБОРИМА

Овај избор не би био потпун, да није било и дугогодишњег заштитног лица избора за домаћу лепотицу. Весне дe Винча, председнице компаније „Мис Србије“, које је организатор овог такмичења, а уз њено име иде и низ других титула – власница је лиценци за мис света, а она је и новинар, писац, водитељка..

– Да поновим, каже Весна, да су наше лепотице често високо пласиране на светским изборима за мис. Ево, и на прошлогодишњем избору за мис света и наша Александра Рутовић је ушла у финале и остварила запажен успех. То се све постиже добрим медијским наступом, добрим понашањем и уопште, то је једна дипломатија- наводи Весна, а на питање колико само њено име доприноси светском успеху наших лепотица, она скромно додаје да је она само део мисије која би требало што боље да представи нашу земљу у свету и испоставља се да у томе имамо и одређеног успеха-сумира Весна.

Кикинђанка Милица Шалго је дошла, како наводи, само као посматрач, с обзиром да правила налажу да домаће такмичарке не могу да буду и кандидаткиње у свом граду.

Зато Милица наводи:

– Овакав догађај је редак и занимљив за наш град, моја сестра Ивана и ја нисмо досад гледале никад уживо нешто овако, па је ово и посебна прилика да видимо изблиза један овакав спектакл.

У музичком делу програма наступила је Ена Гогић.

Н. Савић

mis-kikinde

Није фраза, жири је вечерас заиста имао тежак задатак.

Титулу најлепше понела је Татјана Максимовић из Бајине Баште.

Први полуфинални избор за мис Србије, одржан је вечерас на базенима комплекса спа-центра „Витез“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

У јединственом амбијенту под отвореним небом, публика је имала прилику да ужива у вечери посвећеној лепоти, грациозности и шарму девојака које се боре за улазак у велико финале престижног такмичења.

У складу са политиком Компаније Мис Србија, такмичарке из одређеног места не наступају у свом граду, како би се избегла могућа пристрасност жирија.

policija-znacka

Министарство унутрашњих послова упозорава све који намеравају да организују незаконите блокаде да ће полиција, у складу са законом и својим дужностима, обавезама и овлашћењима предузети све неопходне мере да се заштити јавни ред и мир.

„Позивамо све на очување мира и стабилности а против свих који прекрше закон биће поднете одговарајуће кривичне и прекршајне пријаве“, саопштио је МУП.

Bazeni-ab

Токсично, малициозно и по опробаном рецепту деформисања и заобилажења истине и чињеница. Н1 је објавио прљави памфлет информацију о стању у КСЦ Језеро и Пливачком клубу Велика Кикинда у којем се износи неистине, полуистине и негативни коментари.

Прва велика лаж је да Град Кикинда након затварања базена у априлу због потребе поправки није учинио ништа да се континуитет тренинга настави. Истина је да су родитељи на смену возили децу на тренинге у Бечеј, али се врло брзо уз високу професионалност и тачност ЈП Аутопревоз ангажовало и свакодневно, па и викендом обезбедило аутобуски превоз за такмичаре и све који тренирају.

Друга подла обмана тиче се стања на отвореним базенима који су отворени у оптималном року, док се злурадим инсинуацијама сугерисало да од пливачке летње сезоне неће бити ништа. Реалност је да је Град Кикинда и руководство учинило све да се континуитет тренинга настави прво у Бечеју, а затим у матичном центру у Кикинди.

Злурадост Н1 и опозиције нема граница, па се тако протеже прича како се ништа не предузима када је реч о припреми за јесењу сезону на затвореним базенима. Руководство Града Кикинде је ангажовало референтне институције како за процену стања објекта, тако и за изналажења решења да ПК Кикинда настави са талентованим такмичарима континуитет тренинга у наредном периоду јер високо цени залагање и тренера и младих људи који успесима и медаљама проносе славу града не само широм Србије већ и у региону. Томе се сви радују, осим Н1 и деструктивне опозиције која сваки успех младих пливача и градских власти која их свесрдно подржава, доживљава као лични пораз.

Злурадост као канцер изједа свакога у коме се настани, па следствено томе, не треба сумњати у перспективу самоуништења и нестанка са политичке и медијске сцене, како оних чија је политичка платформа нихилизам, тако и њихових медијских спонзора и могула.

Don`t copy text!