јануар 27, 2026

Jelena Trifunović

veliki park projekat

Градски парк „Бландаш“ настао је 1896. године. Под заштитом је државе, у трећој категорији заштићених природних добара. Адаптацију и ревитализацију Великог парка, како га Кикинђани још називају, није могуће радити осим у складу са строго прописаним условима Покрајинског завода за заштиту природе. То подразумева захтеване биљне врсте, као и одређени мобилијар што поскупљује потребна улагања у обнову ове парковске целине.

Будући изглед парка

-Вредност радова је изузетно велика и зато је најлогичније да покушамо да та средства обезбедимо изван буџета града- указује Саша Танацков, члан Градског већа.

-Реч је о првом позиву програма прекограничне сарадње са Румунијом за циклус до 2027. године. Разговарали смо са партнером у Жомбољу у контексту наставка сарадње на пројектима „Зелени Банат“ односно „Еколејкс“ како бисмо заједнички конкурисали. Они намеравају да реконструишу парк у Жомбољу- објашњава Танацков.

Због специфичност „Бландаша“ и читавог пројекта, укључене су и друге релевантне институције као партнери: Фонд „Eвропски послови“ АП Војводине и Пољопривредни универзитет у Темишвару са својим Шумарским факултетом.

-Струка нам је потребна ради јасних смерница. Уколико нам буду одобрена средства радићемо реконструкцију у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту природе и Институтом за низијско шумарство из Новог Сада са којим имамо уговоре на годишњем нивоу у области озелењавања. Реконструкција „Бландаша“ је веома скупа за наше прилике, предрачунска вредност радова износи 90 милиона динара односно 760.000 евра. Финансирање из фонда ЕУ би подразумевало да бисмо од њих добили 85 одсто потребног износа, док би 15 посто обезбедио град- прецизира Танацков.

Слике најбоље дочаравају нови, обновљени изглед „Бландаша“. Део вегетације сада је уништен, шимшир је пре неколико година захватила биљна болест због чега се осушио.

-Пројекат подразумева занављање свих биљних врста, нове клупе, расвету, уређење плочника. Радови адаптације и реконструкције парка планирани су у две фазе. Првом фазом су обухваћени радови реконструкције главне уличне ограде парка, пешачких стаза и платоа, фонтане, расвете и парковског мобилијара. Друга фаза обухвата рушење и изградњу нове југозападне ограде, затим улазне капије у парк поред стадиона, као и капије расадника.

Да ли ће овај заједнички пројекат са партнером из Жомбоља проћи у ужи круг за подршку Европске уније, биће познато на јесен. Конкуренција је велика. Пријављено је чак 128 пројеката укупне вредности 127 милиона евра. Буџет који ће бити опредељен је вишеструко мањи, износи 30 милиона евра.

-Пројекат је рађен озбиљно и студиозно, са респектабилним и стручним партнерима. Надамо се да ће то бити препознато од оцењивача- истиче Танацков.

Будући изглед парка

Зелена плућа града

Велики парк је током историје мењао називе, звао се још и „Варошки врт“ и „Народна башта“. У њему се налази око 700 стабала, 40 врста, форма и варијетета дрвећа. Алеја кестена простире се целом дужином главне стазе. У дну парка је ветрозаштитни појас стабала јавора и црне тополе. Посебно се истичу примерци храста лужњака, платана, софоре, беле и црне тополе импресивних димензија.

„Бландаш“ се простире се на површини од 2,5 хектара и један је од најстаријих јавних паркова у Војводини. Мањи део парка обликован је у француском стилу- са геометријски формираним шимширима унутар којих је цвеће. Већи део је у енглеском стилу, са групама стабала између којих су травњаци. У оквиру парка, некада се налазио угоститељски објекат.

 

 

zlatne niti

Удружења жена „Великоселке” и „Иђош” биле су учеснице Сајма народног стваралаштва прела и посела и старих заната „Златне нити” одржаног 1. и 2. априла у Врњачкој Бањи.

Овогодишњи, 20. Сајам „Златне нити“ окупио је око 70 излагача из свих крајева Србије, као и из Црне Горе, Северне Македоније и Републике Српске који су се посетиоцима представили својим рукотворинама, производима из домаће радиности, као и старим јелима и ђаконијама српске домаће кухиње.

Циљ ове манифестације је очување традиције и културног стваралаштва на нашим просторима. Организатор је Друштво жена „Златне нити”, а покровитељ општина Врњачка Бања.

Великоселке и Иђошанке су на свом штанду представиле традиционалне гастрономске ђаконије и ручне радове из Баната, а након дефилеа запажено је њихово учешће на округлом столу где су разматране могућности проширења сарадње.

Учешће Великоселки и Иђошанки на Сајму у Врњачкој Бањи помогла је Градска управа Кикинда.

biste zore krdžalić zage

Зора Крџалић Зага, професорка, учесница Народноослободилачке борбе и друштвено- политичка радница чије име је носила Педагошка академија у Кикинди рођена је 3. марта 1914. године у Башаиду.

У родном месту и Кикинди завршила је основну школу и гимназију, где се и заинтересовала за социјалне проблеме друштва. Студије српскохрватског језика и југословенске књижевности завршила је у Београду. Деловала је у студентском покрету.

Године 1938. прелази са супругом Стеваном у Петровград где је предавала у гимназији. Једна је од најзаслужнијих личности за јачање женског покрета у том граду. У октобру 1939. постаје чланица КПЈ. Средином наредне године прелази да предаје у Шесту београдску гимназију.

У њеном стану у Београду, 1940. године радила је илегална штампарија. Зора Крџалић Зага  је писала текстове за партијске листове. У Народноослободилачки покрет (НОП) укључила се 1943. године, када је прешла у Срем где је обављала функцију секретара Среског комитета за илочки срез. Била је активна у Антифашистичком фронту жена.

По завршетку рата именована је на више функција у КПЈ у Зрењанину и Новом Саду. Била је чланица Извршног већа Војводине, посланица у Покрајинској и Републичкој скупштини, секретарка Републичког већа Народне скупштине Републике Србије и чланица Главног одбора Народног фронта Војводине и Србије.

Као председница Савеза за просвету и културу АП Војводине, посветила се изградњи и опремању школа и унапређењу наставе у образовним установама у покрајини. Значајно је допринела оснивању Учитељске мешовите школе у Кикинди 1948. године која је шест година касније прерасла у Школу за васпитаче,  а од 1972. године рад наставила као Педагошка академија „Зора Крџалић Зага“.  Допринела је и отварању Економске школе у Кикинди.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Умрла је у 47. години.

Испред Високе школе струковних студија за образовање васпитача била је постављена бронзана биста Зоре Крџалић Заге, рад академске вајарке мр Мирославе Којић, која је украдена 2015. године.

После иницијативе Високе школе струковних студија за образовање васпитача коју је подржао Град, бронзана биста је поново изливена и постављена на постамент испред Школе.

339580974_611012103884001_2152414086410331826_n

Свечаним програмом у препуном амфитеaтру, доделом диплома свршеним студентима и откривањем спомен бисте Зоре Крџалић Заге једина високошколска државна установа у Севернобанатском округу, прославила је Дан школе и Дан студената.

Ержебет Тот (48) из Новог Итебеја је студенткиња генерације. Успешно је завршила смер васпитач деце предшколског узраста са просеком 9,87.

Ержебет Тот, студенткиња генерације

-Веома ми је драго што сам завршила ову школу, захвална сам целом колективу. Предивни су професори који су се залагали и трудили, захвална сам и колегиницама и колегама са којима делим незаборавне тренутке Свуда са поносом причам о овој школи. Радила сам са децом 17 година, неговање језика и драмске активности и зато сам се и определила да упишем ову школу. Још не радим као васпитач, али ми је то у плану- каже Ержебет.

Честитке Ержебет, њеним колегама и колегиницама, као и целом колективу упутила је директорица Високе школе струковних студија др Ангела Месарош Живков.

-Школа данас обележава 69 година постојања. Уручујемо дипломе студентима који су завршили основне и струковне мастер студије, укупно 101 студент прима диплому. Значајно је и да смо данас открили бисту Зоре Крџалић Заге која је нестала 2015. године. Бисту је израдила академска вајарка, суграђанка и дугогодишња професорица наше школе мр Мирослава Којић. Иницијатива да се она поново постави потекла је из школе, а подржала ју је локална самоуправа.

Свечаности је присуствовао и градоначелник Никола Лукач заједно са чланицама Гградског већа Валентином Мицковски и Мелитом Гомбар.

-Ваш позив је изузетно важан, бавити се децом је нешто најлепше. Васпитачи нашу децу уче понашању, игри, али и како да буду добри људи. Код нас је традиција предшколства и васпитачког позива дуга и многе су генерације прошле кроз ову школу. Град Кикинда ће и даље подржавати школу уз жељу да заједнички пронађемо начин да уведемо још неке профиле у наредном периоду. Сигуран сам да ће и убудуће бројне генерације своје знање стицати у овој школи- поручио је градоначелник Лукач у обраћању.

Честиткама се придружила и чланица Градског већа задружена за образовање и културу Валентина Мицковски пожелевши да у ВШССОВ наставе да раде са истим ентузијазмом.

-Верујем да је једино тако успех загарантован. Локална самоуправа има одличну сарадњу са једином високом школом у Кикинди управо због квалитета кадра и свега што школа нуди. Школа има добру репутацију у Србији, али и Европи и врата свршеним студентима су широм отворена, зависи од њих колико ће искористити ресурсе и контакте које су стекли током студија- рекла је Мицковски.

У свечаном програму, поред студената ове школе, учествовала су и деца из вртића.

 

 

škola kamenica

Министарство унутрашњих послова Републике Србије расписало је конкурс за упис 210 ученика у први разред Средње школе унутрашњих послова „Јаков Ненадовић“ у Сремској Каменици за школску 2023/2024. годину, који трајe од 3. до 18. априла 2023. године.

Право учешћа на конкурсу има кандидат који испуњава следеће услове:
1) има држављанство Републике Србије;
2) има пријављено пребивалиште на територији Републике Србије, најмање годину дана непрекидно пре дана подношења пријаве на конкурс за упис у школу;
3) има мање од 17 година почев од 1. септембра школске године у којој уписује први разред школе (кандидати који су рођени после 31. августа 2006. године);
4) да се против кандидата не води кривични поступак, односно да му није изречена васпитна мера или казна малолетничког затвора;
5) да испуњава критеријуме здравствене, психолошке и физичке способности и безбедносне услове, за стицање образовања.

Пријаву на конкурс родитељ, односно други законски заступник кандидата подноси на обрасцу пријаве (образац се може добити у полицијској станици или преузети са интернет адресе www.ssup.edu.rs ) уз осталу документацију, непосредно у СШУП (Сремска Каменица, ул. Железничка број 22) или у полицијској станици, по месту пребивалишта кандидата у року од 15 дана од дана објављивања конкурса.

Више информација о конкурсу можете наћи на интернет страници Министарства унутрашњих послова  и Средње школе унутрашњих послова.

 

orao

Орнитолози Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, пронашли су два нова гнезда критично угрожене врсте – орлова крсташа, који су симбол са националног грба Србије.

Оба гнезда нађена су у банатском Потисју, у Међународно значајном подручју за птице „Слатине средњег Баната“, које се простире од Новог Бечеја на југу, до Падеја и Иђоша на северу.

„Захваљујући сателитском праћењу кретања четири млада орла крсташа Миме, Михајла, Раденка и Иванке, у протекле две године научили смо више о њиховим потребама него што смо знали деценијама уназад“, рекао је извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милан Ружић.

Како истиче, локације које су највреднија станишта на којима орлови проналазе храну, где се одмарају и спавају, изискују хитну законску заштиту и поштеду од сече стабала и преоравања.

Из Друштва упозоравају да уништавање станишта није једина претња по крсташе већ је су то и на десетине нерешених и некажњених случајева углавном намерних тровања дивљих животиња, а која су усмерена против лисица, шакала и паса а због чега страдају грабљивице хранећи се затрованим мамцима или остацима отрованих животиња.

„Велика страдања могуће је зауставити једино брзом, одлучном и координисаном реакцијом институција, и тако трајно осигурати опстанак крсташа у Србији“, рекао је он.

Нагласио је да тровање животиња не само да представља читав сплет кривичних дела, већ у једном дану може поништити вишегодишњи труд и рад орнитолога на опоравку врсте, сву бригу коју су људи показали током кампање и сву радост коју сада осећамо.

Седам парова у Србији

Орлови крсташи убрајају се у најређе птице у Србији, будући да њихова популација тренутно броји свега седам парова.

Крсташ, симбол са националног грба, у Србији има статус критично угрожене врсте, па је свака јединка изузетно значајна за њихов опстанак.

Из Друштва захваљују великом броју грађана који су им пружили подршку у двомесечној кампањи „За наше крсташе“ током које је сакупљено више од милион динара неопходних за обилазак и чување постојећих парова орлова крсташа у периоду од пет месеци колико траје период гнежђења, те обележавање и праћење још два младунца.

Женке крупније

Дужина тела орлова крсташа, од врха кљуна до врха репа је око 80 центиметара, а распон крила и до 215 центиметара. Одрасла јединка, која може да живи и 30 година, тешка је до 4,5 килограма.

Женке су као и код других птица грабљивица, крупније и масивније од мужјака. Постају полно зрели са пет година. Масивна гнезда углавном праве на рубу шума, на дрворедима или усамљеном дрвећу са кога имају добар преглед терена. Хране се малим сисарима, попут текуница и птицама средње величине.

Don`t copy text!