Из Клинике за опекотине и пластичну хирургију у Београду данас је у Кикинду стигла тужна вест да је у 13 сати преминуо двадесетдеветогодишњи Јован Стиковић који је тешко повређен у експлозији 23. јула у кући у улици Милоша Великог. Ово нам је потврдио Јованов брат Роберт који је иницирао акцију за проналажење донора коже за Јована са којим је, каже, одрастао.
– Поред мене, као донори су се јавили и Јованов кум Ивица Палинкаш и Предраг Мијатовић из Банатског Деспотовца. У среду сам био на прегледима у Београду тим поводом и били смо спремни да донирамо кожу, међутим, нажалост, Јован то није дочекао. Повреде су биле претешке, посебно респираторног система – наводи Роберт.
У несрећи је тешке повреде задобила и Рада Ж. из Кикинде која, како сазнајемо, још увек није ван животне опасности.
С. В. О.
Ово удружење данас су посетили градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права Жељко Раду.
Како објашњава заступница Удружења Слађана Косаренко Станаћев, „Респонзивни родитељ“ отворен је за све породице – и оне чија деца имају дијагностиковане сметње у развоју, и оне које желе да делују превентивно.
Удружење постоји од прошле године и тренутно броји око 50 чланова, а услуге користе не само породице из Кикинде, већ и из околних места и са територије Зрењанина. Налази се у центру града, у Светосавској 21.
Ново удружење јесте значајан корак ка стварању подстицајнијег окружења за децу и родитеље, пружајући им прилику да подршку добију тамо где живе, без чекања и без путовања.
„Партизанска књига“ је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела. Актуелни добитник награде Јован Поповић је Данило Стојић из Београда за рукопис књиге прича „Најбоље је већ прошло“.
– Када видите сам простор и сав труд који је уложен у овај простор, јасно је зашто је „Торонтал“ заслужио да буде удружење од посебног значаја. Ми то поштујемо и дајемо му пуну подршку за све програме које организује јер промовише своју културу, традицију, обичаје, своје место, свој град и, што је најважније, раде са децом. Овакве активности треба да служе за пример, а ми треба да пружамо подршку свим удружењима са сличним садржајима – рекао је Богдан.
– Сваке године имамо радионице старих заната. Код нас се не мења број деце, и ове године их имамо 95, узраста од 6 до 16 година. Јако смо поносни на то што је камп толико занимљив и за децу и за родитеље који желе да се деца заинтересују за старе занате. Сваке године се трудимо и да имамо нешто ново. Грнчарију имамо сваке године, затим везивање перлица, ткање и вез, а ове године имамо и прављење пиштаљки од трске и играчака од дрвета. Нама је најважније да се деца друже и да се играју – каже Талпаи.
Он додаје да су учесници кампа из целе Европе јер родитељи из Руског Села и окружења који су на раду у иностранству усклађују своје годишње одморе са кампом. Ту су и малишани из Кикинде, Нове Црње, Новог Бечеја и Житишта.
Литургију су служили свештеници Епархије банатске. Обављено је причешће, а затим и освећење и ломљење славског колача са верницима.
– Постоји сведочанство с почетка 19. века да „у месту званом Валов, где под брегом вода роси, постоји бунар и крст са две иконе“ – то су први помени овог места на којем је касније, 1867. године, Црквена општина направила храм и подигла крст и богомољу. На нама је данас да очувамо традицију, поштовање култа и лика Свете великомученице Марине, али не као некакве особе која пали и кажњава, него као мученице Христове која је показала своју велику љубав и страдање за веру. Народ овде поштује Огњену Марију, људи се окупљају и тако је од када ја памтим – рекао је протојереј Мирослав Бубало.
Кумови славе били су Небојша Пап и породице Ган и Сеферовић. Они су домаћинство преузели прошле године.
Велики број грађана дошао је на Водице како би у миру и молитви са извора узели воду за коју се верује да је лековита. Према предању, она доноси олакшање код телесних и душевних тегоба. Постоји легенда да је повређени пастир на овом месту преноћио и да су му, следећег јутра, ране биле зацељене.
– Ово је света вода, помаже код многих болести, мени је помогла. Стално долазим по воду, а посебно то не пропуштам на овај дан – поделила је са нама Драгица Ћирић.
И Мариа Јон нам је рекла да ову богомољу посећује и током године.
После Свете Литургије, током целог дана, служиће се акатист Огњеној Марији и читаће се се молитве за здравље верних.
На овај дан се, према обичајима, не обављају тешки послови, не пали се ватра, нити се раде ручни радови, јер се верује да би то могло изазвати несрећу. Огњену Марију посебно поштују жене, које јој се моле за здравље, плодност и пород.
Богослужење на Водицама, у духу заједништва и поштовања вере, још једном је показало да је овај празник дубоко укорењен у духовни живот верујућих људи.
Службе у Кикинди
