јануар 26, 2026

Igor Crnogorac

Tanja-Nozica-(4)-1

У оквиру Илинских дана, дводневне манифестације која уједно представља Славу села Александрова, уприличена је и изложба слика наше суграђанке Тање Ножице, заменице директора кикиндског Културног центра. Уз пригодан сценски, књижевни и музички програм, Тањиних двадесетак изложених слика биле су увертира премијерног издања Песничког маратона, на којем су, поред домаћих, учешће узели и песници из Куле, Житишта, Зрењанина и Кикинде. Музички део програма на сеоском тргу употпунио је Дејан Цукић са својим „Спори ритам“ бендом, а поменута изложба и књижевни маратон у библиотеци у Александрову, били су повод да се у разговору с овом нашом суграђанком осврнемо како на њене ликовне почетке, тако и на садашње преокупације.

– Сликарством се бавим од 2021. године. Тад је у нашем Културном центру почела с радом ликовна радионица „Стварам оно што сањам“ коју је водила сликарка Смиљана Шалго, и у почетку је та радионица била намењена деци, међутим заинтересовали су се и многи одрасли. С обзиром да сам ја као домаћин присуствовала тим радионицама у Културном центру, тако сам спонтано почела и да сликам. Смиљана нам је укратко објаснила технички део и ја сам се убрзо охрабрила да урадим прву слику-каже Тања додајући да је Смиљана, након годину дана вођења радионице, сматрала да су полазници савладали основе и да могу да се даље самостално ликовно изражавају и без њеног патроната. Тања је наставила да се даље сликарски усавршава, не заборављајући ликовне основе које је научила уз Смиљану. Велики подстрек за даљи ликовни рад нашој саговорници, како онда на почецима, тако и данас, пружа Брацо Азарић с којим је ова неуморна кикиндска културна посленица организовала и многобројне ликовне сусрете и колоније.

Банат и равница су вечита Тањина инспирација. Куће, њиве, салаши и други овдашњи призори најчешћи су мотиви на њеним сликама, јер, како наводи, призори равнице увек делују благотворно на посматрача. Њени пејзажи осликани су живим бојама и како су присутни посетиоци изложбе могли да примете, са њених слика зрачи  велика радост стварања.

Иначе, ово је пета самостална изложба Тање Ножице и Александровчани су могли да виде двадесетак радова насталих у последње четири године. Подсетимо, пре две године први пут је јавно презентовано Тањино ликовно деловање у Галерији кикиндског Културног центра и, како она сама наводи, чак и многи њени пријатељи су тад први пут сазнали да се бави сликарством.

– Од техника углавном радим акрил на платну и сликарство ме јако испуњава. Не сматрам себе сликаром, али ми је веома лепо да се бавим овом уметношћу.

Н. Савић

Oluja-arhiv

Тридесет година је прошло од војно-полицијске акције „Олуја“, у којој је, према подацима центра „Веритас“, са простора Републике Српске Крајине протерано више од 220.000 Срба, а живот изгубило најмање 1.900 људи. Ова акција хрватских снага оставила је траг дубоке патње и губитка за српски народ.

Напад је започео у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. и трајао до 7. августа, а акције су се потом прошириле и на делове Републике Српске у септембру исте године. Подручја северне Далмације, Лике, Кордуна и Баније – која су била под заштитом УН – била су изложена интензивним нападима.

На састанку одржаном 31. јула на Брионима, највиши хрватски званичници, на челу са председником Фрањом Туђманом, дефинисали су завршне кораке за напад. Из транскрипата тог сусрета произлази да је кључни циљ био „нестанак Срба“ са тих простора, уз паралелно медијско пласирање порука о поштовању људских права.

У операцији је учествовало између 130.000 и 150.000 припадника хрватских снага, уз подршку јединица из Хрватског већа одбране и тзв. Армије БиХ. Насупрот томе, одбрана РСК бројала је око 34.000 људи, махом резервиста.

Већ у поподневним сатима 4. августа, започела је масовна евакуација становништва, које је кренуло у два правца – преко Срба у Лици и преко Двора у Банији. Наредног дана, 5. августа, хрватске снаге су ушле у Книн, док су избегличке колоне постајале мета напада. Један од најстрашнијих злочина догодио се на Петровачкој цести, када је авијација Хрватске отворила ватру на цивиле. Погинуло је десет особа, међу којима четворо деце.

Они који нису успели да избегну, често су страдали у нападима који су настављени и након формалног завршетка операције. Министар одбране Гојко Шушак објавио је 7. августа да је „Олуја“ окончана.

Извештај ОЕБС-а од 10. августа потврђује да су хрватске снаге, укључујући и полицијске јединице, систематски палиле куће и имовину Срба.

Савет безбедности УН је 10. августа усвојио резолуцију бр. 1009, којом је позвана Хрватска да заштити преостале цивиле и њихову имовину.

Избегли Срби су већином уточиште нашли у Србији и Републици Српској, где су, између осталог, грађани Приједора и Бањалуке показали велику солидарност.

Након „Олује“, у септембру су уследиле нове акције под именима „Маестрал“ и „Уна“, усмерене ка територији Републике Српске.

Међународни кривични трибунал у Хагу је 2011. године у првостепеној пресуди закључио да је „Олуја“ представљала удружени злочиначки подухват, с Туђманом на челу, чији је циљ био трајно протеривање српског становништва. Ипак, генерали Анте Готовина и Младен Маркач су у жалбеном поступку ослобођени одговорности.

Од 2014. године, Србија и Република Српска заједно обележавају Дан сећања на страдале у „Олуји“, док Хрватска тај датум слави као Дан победе.

Државна церемонија поводом тридесетогодишњице овог трагичног догађаја одржаће се данас, 3. августа у 19.30 часова у Сремским Карловцима, под слоганом „Олуја је погром – Памтимо заувек“. Том приликом обратиће се председник Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик, а парастос жртвама служиће патријарх Порфирије.

„Памтимо са тугом и поштовањем све жртве и страдалнике и остајемо чврсто посвећени очувању истине, правде и сећања“, поручили су из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

(Фото: Историјски архив Кикинда)

policija+9

Припадници Министарства унутрашњих послова Службе за борбу против високотехнолошког криминала Управе за технику упозоравају грађане да је, у сарадњи са Посебним одељењем за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду, идентификована фишинг превара која се дистрибуира преко СМС порука о наводно изреченим казнама за прекорачење брзине.

У оквиру ове кампање, грађани добијају СМС поруку којом се обавештавају о изреченој казни за прекорачење брзине коју могу платити преко линка у поруци, а којим се преусмеравају ка страници налик на званичну страницу „ЈП Путеви Србије”.

На овој лажној страници се потом приказује формулар за унос броја телефона, а након тога и формулар за унос података са платне картице, све са циљем нападача да на превару дође до података о платним картицама како би их злоупотребио.

Из МУП-а апелују на грађане да буду опрезни, да не улазе на сумњиве линкове и не уносе личне податке, као ни податке о платним картицама на непознатим сајтовима.

Такође, позивају грађане да сваку сумњиву објаву или линк пријаве надлежним институцијама на имејл адресе: vtk@vtk.jt.rs и vtk@mup.gov.rs.

Crvenkapa-(4)

Интерактивна и поучна представа за децу, „Ах, та Црвенкапа“, одиграна је синоћ у оквиру Кикиндског лета на сцени у дворишту Курије. Рађена је по тексту и у режији главног глумца Фуада Табучића, у продукцији Балканске позоришне трупе „Ара“.

– Бајку о Црвенкапи проткали смо причом о насиљу, здравом животу, дотичемо се и екологије и свега што добронамерни свет сматра здравим менталним и физичким животом. То је једна мала пучка интерактивна комедија за децу. Имамо девојчицу која се, у недостатку пажње својих родитеља, понаша агресивно. И онда се она кроз љубав, очовечење и људскост, промени. Чак у једном тренутку она мења завршетак бајке јер је насилан, као што у многим бајкама јесте, а ми смо хтели да избацимо ту агресију – рекао је Табучић који представу игра са колегиницом Теодором Антанасковић.

Многобројни малишани који се у нашем граду веома рано препознају као позоришна публика, пажљиво су пратили ову поучну причу и радо учествовали у њој, подржавајући основну идеју и намеру аутора овог сценског дела које се, широм земље, игра већ читаву деценију.

oluja

На подручју Србије у недељу 3. августа и понедељак 4. августа могуће су временске непогоде, саопштио је Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ).

У недељу после подне очекују се пљускови и грмљавина углавном у северним и западним деловима земље, а у току ноћи и у понедељак очекују се и у осталим крајевима.

Како је истакнуто, пљускови ће бити праћени градом, јаким или олујним ветром и великом количином падавина за кратко време.

Републички хидрометеоролошки завод истиче да ће се за конкретне локације хитна упозорења издавати један, до два сата унапред.

(Извор: РТВ)

Poseta-gradonacelnika-(1)

У дому породице Небојше Муратовића, који је недавно изненада преминуо током 15. Крајишког вишебоја у Банатском Великом Селу, завладала је дубока жалост. У тим тешким тренуцима, подршку и речи утехе пружио им је градоначелник Кикинде Младен Богдан.

Са изразима искреног саучешћа, градоначелник је истакао да цела заједница дели бол породице.

– У оваквим тренуцима, када живот стане у један поглед, један дах, остајемо неми пред тугом, али сложни у жељи да породицу загрлимо, макар мислима. Небојшин одлазак је ударац не само за најближе, већ и за читаву нашу заједницу – рекао је Богдан, додавши да ће Град Кикинда, колико год је то могуће, бити ослонац породици у данима који следе.

Небојша Муратовић, човек у пуној снази, познат као тих, добар и честит, био је учесник традиционалног вишебоја, манифестације која слави снагу и заједништво. Током једне од дисциплина, изненада му је позлило. И поред брзе реакције лекара и свих присутних, његово срце није издржало.

Његов одлазак оставио је дубоку празнину у породици, међу пријатељима, комшијама и свима који су га познавали. Сећање на њега остаје живо у причама и успоменама – као на доброг, ненаметљивог човека који је својим присуством обогаћивао заједницу.

BVS-Akvatlon-(1)

На базену у Банатском Великом Селу одржан је пети БВС Акватлон, спортска манифестација која је и ове године окупила велики број такмичара. Око сто учесника из земље и иностранства надметало се у дисциплинама које спајају пливање и трчање. Посебну пажњу привукло је учешће 18 атлетичара из Кеније, а на стази су им се придружили и такмичари из Београда, Новог Сада, Сремске Митровице, Ваљева, Панчева и Кикинде.

Овогодишње такмичење имало је и емотивну ноту – први пут је велика трка одржана као меморијални догађај, у знак сећања на Слободана Боду Боканића, који је годинама подржавао развој пливања и других водених спортова у Кикинди.

Манифестацију је организовало Пливачко спортско удружење БВС, на чијем челу је Драгана Пецарски. Подршку догађају пружио је и Град Кикинда, а учеснике је поздравио члан Градског већа Александар Аћимов.

Акватлон је протекао у духу фер-плеја и спортског ентузијазма, а организатори су већ најавили наставак традиције у годинама које долазе.

С. В. О.

plavva-banja

И ове купалишне сезоне, многи суграђани, поред отворених базена, посећују купалишта у околини града. Из тог разлога, Завод за јавно здравље од јуна до септембра сваког месеца узоркује воду и на Пескари, Коћу, ободном каналу око Старог језера, Старом језеру и на Плавој бањи, каже др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу за јавно здравље.

– Ове године смо узорковали воду у јуну и јулу. Што се тиче микробиолошког квалитета, Плава бања је најбоља, вода за купање је задовољавајућа, у другој је класи, а и трећа је дозвољена за купање. Видећемо да ли ће тако и остати. Такође је задовољавајући квалитет воде у ободним каналима и на Пескари. Међутим, Коћ је у четвртој групи, тако да није препоручљив за купање, поготово што тамо нема могућности за туширање – наводи др Брусин Белош.

Што се хемијског састава тиче, ради се о специфичним водама.

– Посебно се истиче Бања, која би могла да припадне реду минералних вода. Међутим, нека озбиљнија испитивања у том смислу нису до сада предузета. У питању је висока концентрација соли, и то не хлорида као у морској води, него сулфата, и ова вода би могла, у одређеним околностима, да буде чак и лековита – додаје наша саговорница.

Када су у питању отворени базени у Кикинди и у Банатском Великом Селу, од почетка сезоне узет је 101 узорак и сви су били исправни, истиче др Брусин Белош.

С. В. О.

525734244-1267378125427374-676622297697535210-n

На програму Кикиндског лета вечерас (субота, 2. август), биће гостујућа представа за децу „Ах, та Црвенкапа“. Играју Снежана Кнежевић и Фуад Табучић.

Представа ће се играти у дворишту Курије, или, у случају лошег времена, у сали Народног позоришта. Почетак је у 19 сати, улазак је бесплатан.

Sveti-Ilija

Православни верници данас славе једног од најпоштованијих светитеља – Светог Илију, пророка старозаветне вере и светитеља новозаветне традиције. У многим местима, посебно у селима, овај дан обележава се вашарима, окупљањем и поштовањем вековних обичаја.

Сматра се да је српски народ, прихватањем хришћанства, особине паганског бога Перуна – владара муња и громова пренео на Светог Илију. Управо због тога овај светац у народном предању добија надимак Громовник и везује се за многе појаве из природе, али и за снажна веровања.

У народним причама, Свети Илија се вози по небу у ватреним кочијама које вуку четири коња из чијих ноздрва сукља пламен. Тутњава грома, верује се, заправо је звук његових небеских кола, а муње су знак борбе јер светац, како народ каже, гађа ђаволе. Управо због тога се на овај празник не ваља крстити напољу – верује се да се нечастиви може сакрити под знак крста који гром не дира. Такође, ако негде удари гром, народ саветује да се то место добро обележи, јер је могуће да је тамо био присутан зли дух.

Свети Илија се празнује усред најтоплијег дела лета, када сунце најжешће сија, а суше прете. У веровању је задржано мишљење да он управља кишом и одређује где ће падати, а где ће земља остати без воде. Зато се на овај дан у многим сеоским крајевима не ради у пољу, не како би се сачувао одмор, већ да се не би изазвао гнев Громовника.

Народна изрека „Од Светог Илије, сунце све милије“ описује управо ту преломну тачку у лету, када врућине почињу да попуштају.

Илиндански мед, који се вади баш на овај дан, сматра се лековитим. Обичај налаже да мајке медом намажу децу по образима, како би била здрава и напредна. Ако познајете неког пчелара – ово је прави тренутак да набавите тај лековити дар природе.

Прослава Светог Илије дубоко је укорењена у српској традицији, али и у верским текстовима – помиње се у Талмуду, Библији и Курану. Ипак, мање је познато ко је Илија био историјски.

Реч је о пророку из 9. века пре нове ере, пореклом из града Тесвита у области Ароноба. Предање каже да је његов отац Сабах, још при рођењу сина, видео анђеле како га повијају огњем и хране пламеном – што је тумачио као знак његове снаге и пророчке судбине.

У време пророка Илије, израиљски цар Ахав одустао је од вере у Јехову и прихватио туђе богове под утицајем супруге Језавеље. Илија му се супротставио, прорекао сушу и глад као казну за идолопоклонство, а касније и трагичну смрт – псе који ће лизати крв и њега и његове жене. Све што је прорекао, према Светом писму, обистинило се.

Свети Илија, како верује црква, није умро, већ се жив вазнео на небо у огњеним кочијама, што је сцена често представљена на иконама овог празника. Према предању, управо ће он бити претеча Христовог другог доласка.

Don`t copy text!