Из Електродистрибуције најављују да ће, због радова на мрежи, у петак, 25, априла, од 9 до 13 сати, без струје бити сви потрошачи у Винцаиду.
Igor Crnogorac
За дане викенда на подручју Полицијске управе у Кикинди догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су три особе задобиле лакше телесне повреде. Материјална штета процењена је на 150.000 динара. Узрок обе саобраћајне незгоде је радња возилом.
Захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 44 учесника у саобраћају и издато је 320 прекршајних налога. Из саобраћаја су, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључена два возача која су и задржана у трајању до 12 сати јер су у крви имали више од 1,2 промила алкохола, односно недозвољене психоактивне супстанце.
Откривено је и осам прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 295 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 59 осталих прекршаја.
Драмска секција „Јожеф Атила” Културно-уметничког друштва „Еђшег” из Кикинде постигла је изванредан успех на 29. Сусретима аматерских позоришних ансамбала војвођанских Мађара, одржаним у Темерину. Са најновијом представом „Полуснови”, по делу Петера Болдижара, у режији Шандора Кираља, ансамбл је понео титулу апсолутног победника фестивала, освојивши награду „Патаки Ласло” за најбоље традиционално извођење, у конкуренцији 16 представа из целе Војводине.
Такође су добили позив да „Полуснове” изведу на сцени Позоришта „Костолањи Деже” у Суботици. Уз то, Норберт Ђуранки освојио је награду за најбољу главну мушку улогу, која подразумева бесплатно учешће у кампу за талентоване глумце, који се сваке године одржава у Сенти.
Председница КУД -а „Еђшег” и чланица Националног савета мађарске националне мањине, Рамона Тот, каже да је овај велики успех резултат изузетног залагања сваког члана ансамбла.
– Велика је радост за мене лично, али и за цело наше друштво, што је представа „Полуснови” постигла изванредан успех на овогодишњем Сусрету. Искрено ме радује што се Шандор Кираљ истрајно и предано бави и одраслим и млађим глумцима и посебно ми је драго што су Норберт Ђуранки и Давид Чикош прихватили главне улоге у најновијем комаду. Мислим да су изузетно добро осетили своје ликове и да је њихова међусобна игра на сцени функционисала сјајно. Поносна сам на сваког члана ансамбла „Јожеф Атила” јер, поред својих свакодневних обавеза, вечери и викенде посвећују учењу текста, долазе на пробе, израђују плакате, баве се светлом и тоном, суфлирају, припремају краће комедије попут једночинки, а на разним манифестацијама нашег удружења наступају као рецитатори и наратори. Тимски дух је изузетно важан и одлично функционише унутар њихове екипе. Честитам свима који су допринели реализацији овогодишње награђене представе – рекла је Рамона Тот.
Поред награђених глумаца, у представи „Полуснови”, која је премијерно изведена прошле суботе, играју и Вивијен Фазекаш, Теодор Сили и редитељ Шандор Кираљ.
Током десет дана трајања фестивала у Темерину, аматерске позоришне групе представиле су своја најновија остварења у разноврсним жанровима – од комедија и драма до поетских композиција и представа за децу.
Сусрети су одржани у организацији Културно-уметничког друштва „Ширмаи Карољ” из Темерина, Културног савеза војвођанских Мађара, Завода за културу војвођанских Мађара, и уз подршку Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Фестивал је поново потврдио свој значај као снажан подстицај очувању мађарског језика, културе и идентитета, али и као прилика за размену искустава, повезивање и промоцију позоришног аматеризма широм Војводине.
С. В. О.
Цвети су покретни хришћански празник који обележава Христов улазак у Јерусалим, недељу дана пред Васкрс који ће, ове године, православни и католички верници обележити истог дана. Цвети симболизују буђење природе, духовну обнову и доносе радост уочи највећег хришћанског празника. Данас је један од ретких дана у Великом посту када је дозвољено јести рибу.
Према јеванђељу, народ је Христа дочекао с палмовим гранчицама и цвећем, славећи Га као цара мира. Код нас се уместо палми у цркву носе врбове гранчице, тиса, шимшир или маслина – симболи живота и радости.
Уочи празника, деца и девојке излазе у природу и беру цвеће: љубичице за лепоту, дрен за здравље, маргарете за склад, а врбове гранчице за напредак. Цвеће се оставља у води преко ноћи, а ујутру се та вода користи за умивање, понекад и са златним прстеном у њој – за благослов и лепоту.
Према веровању, онај ко први убере цвет на Цвети има право на жељу – ако у њу искрено верује. Некада су младићи правили букете девојкама, сваки цвет носио је своју поруку. Људи су се китили, излазили у шетње, славили живот и природу.
Цвети су и народни празник – управо тог дана 1815. Милош Обреновић подигао је Други српски устанак. Од Цвети па до Духова не бере се цвеће – верује се да тада добија посебну, свету намену.
Цвети су празник који повезује љубав, веру и традицију. Дан када цвеће не говори само мирисом, већ и језиком душе.
С. В. О.
(Фото: Wikimedia – Петар Милошевић, Pixabay)
На Лазареву суботу или Врбицу, у Цркви Светог Николе на тргу освештана је врба која је дељена грађанима. Литија је, заједно са верницима, међу којима је, по обичају, било и деце, ишла око Храма.
Данашње врбове гранчице, сматра се, замена су за палмине, којима је раздрагани свет дочекао Исуса Христа на улазу у Јерусалим после Лазаревог васкрсавања, а деца носе звончиће, најављујући његов долазак.
Христов последњи, царски, свечани улазак у Јерусалим обележава се у недељу, тачно седам дана пре Ускрса, као празник Цвети.
С обзиром на то да се у нашим крајевима ови празници светкују у пролеће, прати их и брање цвећа и прављење венчића.
До Другог светског рата Врбица се прослављала и као школска свечаност.
Кикиндски огранак Хуманитарне организације „Срби за Србе“ данас на тргу, код Храма Светог Николе, организује акцију „Крофне из блока“. Куповином крофни, односно добровољним прилогом, Кикинђани помажу породици Мијуцин из Мокрина. Акција се одржава уз благослов Српске православне цркве.
– Ово је једна од акција Организације „Срби за Србе“ и прва коју организујемо у Кикинди. Продајемо крофне, односно људи дају колико желе, као прилог за породицу Мијуцин како би им се купила кућа и обезбедили нормални услови за живот. Данас се управо ова акција – „Крофне из блока“, одржава у више градова у Србији, и новац се уплаћује на рачун Организације за породице које одреде локални огранци. Имамо 200 крофни, спремале су их наше мајке, супруге и сестре – каже Борислав Наумовић, један од организатора и додаје да се крофне добро продају и да Кикинђани радо подржавају ову акцију са хуманим циљем.
Породица Мијуцин: Милан и Анђелија, и њихово петоро деце, живе у трошној кући без струје, а њих петоро има озбиљних здравствених проблема. Двогодишња Биљана, Огњен (7), Невена (16), Бранислава (17) и Сања (19) немају услова за здраво одрастање.
Зато је Хуманитарна организација „Срби за Србе“ која је већ помогла и помаже многим породицама захваљујући прилозима добрих људи, и Мијуцине уврстила у породице којима је хитно потребна помоћ.
Процењено је да им је за нормалне услове становања потребно 54 хиљаде евра, од чега је већ сакупљено 39 хиљада, стоји на сајту Организације. Помоћ се може упутити и слањем СМС-а на 7763 (200 динара) уплатом на рачун 160-279491-71 (Banca Intesa – сврха уплате: за породицу Мијуцин), а на сајту Организације могу се пронаћи и подаци о осталим начинима уплате помоћи.
Уколико сте данас на Врбици, можете доћи и по „крофну из блока“ и на тај начин учинити хумано дело.
С. В. О.
(Фото: Кикиндски портал и Хуманитарна организација „Срби за Србе“)
Сутра, 12. априла, обележавамо Лазареву суботу, познату и као Врбицу – велики и радосни празник који је посвећен деци. На овај дан, православни верници уносе врбове гране у цркве, које остају тамо до недељне литургије на Цвети, када се врши ритуал благосиљања врбе.
Лазарева субота је празник који слави Исуса Христа и његово чудо васкрсења Лазара из мртвих. Врбица се увек обележава у суботу, на дан који претходи Цветима, недељи која води ка Васкрсу. На Лазареву суботу верници носе гранчице врбе, симболизујући свечани улазак Исуса у Јерусалим, када су га поздравили његови следбеници.
Према јеванђељима, Лазар је васкрснут у Витанији, чиме је Христос најавио нову веру у васкрсење. Овај празник је познат и као Васкрсење Лазара Четвородневног, а има дубоко значење као победа живота над смрћу. На Лазареву суботу се на богослужењима помињу Христова страдања и Лазарево васкрсење као обећање васкрсења за све вернике.
Иако је васкрсење Лазарево изазвало гнев првосвештеника, који су због тога донели одлуку да погубе Спаситеља, овај догађај је био великим знаком нове вере и наде. Према предању, Лазар је наставио да живи још 30 година након свог васкрсења, проповедајући хришћанство као кипарски архиепископ.
У исто време, православни верници обележавају и Врбицу, која почиње службама бдења на Цветну недељу, обележавајући свечани Христов улазак у Јерусалим. Врбица је празник дечје радости, јер је Христос рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“.
Тог дана, мајке облаче своју децу у свечану одећу, украшавају их звончићима везаним за тробојку и венчићима од врбе које им стављају на главу, а затим их воде у цркву. Врбове гране се касније односе кућама и стављају поред икона и кандила.
Врбове гране које се тада деле верницима, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.
Сајам запошљавања, место сусрета послодаваца и суграђана који су у потрази за послом, одржан је данас 20. пут, у сали Спортског центра „Партизан“. Манифестација је изазвала велико интересовање како Кикинђана, тако и мештана других општина Севернобанатског округа.
Потребу за радницима исказало је 27 послодаваца из града и из суседних општина, који су понудили укупно 217 радних места – од оних за неквалификовану радну снагу до позиција за високообразоване кандидате, највише за дипломиране електро и машинске инжењере. Највећа потражња, међутим, била је за кандидатима са завршеном средњом школом.
Сајам је свечано отворио градоначелник Кикинде, Младен Богдан. Он је истакао да је манифестација резултат дугогодишње сарадње Града и Националне службе за запошљавање и да представља важну прилику за незапослене да директно ступе у контакт са послодавцима.
– Велики је значај Сајма, јер суграђани имају прилику да комуницирају са послодавцима, представе своје радне биографије и да добију одговоре на све што их занима. Ово је сарадња која траје већ две деценије. Према нашим информацијама, увек су потребни стручњаци, попут оператера на CNC машинама, мануелних радника у производним погонима и на линијама, као и трговаца. Број незапослених у нашем граду већ годинама je минималан. Привредна кретања су добра, али због геополитичких дешавања и унутрашњих изазова у последњих неколико месеци, привреда осећа извесне притиске. Ипак, надамо се стабилизацији и новим шансама за инвеститоре. Очекујемо и да ће постојећи послодавци унапредити своје пословање, те наставити добру сарадњу са Градом – поручио је Богдан, пожелевши суграђанима срећу у проналаску запослења.
Директорка филијале Националне службе за запошљавање у Кикинди, Јелена Митровић, истакла је да је на Сајам позвано око хиљаду незапослених.
– Пријавио се већи број послодаваца него што смо очекивали. Исказали су потребу за 217 радника, од неквалификоване радне снаге до високообразованих. Највише понуда има за кандидате са завршеном средњом школом, али се тражи и кадар са високим образовањем. Ово је одлична прилика да се незапослени лично представе. Послодавци нам се све чешће обраћају због недостатка радника, укључујући и захтеве за страном радном снагом. Моја порука је да ми имамо довољно људи у потрази за запослењем. Тренутно су на евиденцији 1.962 незапослена из града и околине, од чега је половина са или без завршене основне школе. На Сајам смо позвали и ученике завршних разреда Економско-трговинске школе, куваре и конобаре, јер је потражња за тим профилима велика. Имамо и програме финансијске подршке за послодавце за прво ангажовање радника и њихово касније запошљавање. Након прошлог Сајма, запослило се 340 особа, што је 30 одсто оних који су предали своје пријаве, са територије целог Округа – навела је Митровић.
Анђела Таталовић из Сектора за људске ресурсе Компаније „Јафа“ истакла је да, као и прошле године, имају велики број пријава.
– После прошлогодишњег Сајма посао је добило више десетина људи. Тренутно имамо отворене позиције у производњи, магацину, набавци и одржавању. Укупно је реч о десетак радних места – и за НКВ раднике и за високообразоване, пре свега економског и техничког профила – рекла је Таталовић.
Испред штанда компаније „Сента промета“ такође је владало велико интересовање.
– На територији Кикинде имамо шест, а укупно 66 малопродајних објеката у кругу од 50 километара од централе. У овом тренутку тражимо трговце, пословође и месаре, укупно нудимо десет радних места. Рад није ограничен на Кикинду, али се путни трошкови покривају. Већ смо прикупили више десетина пријава. Увек имамо добар избор кандидата и могућност да ангажујемо квалитетну радну снагу – навела је Марта Копас, менаџер малопродаје.
Зорана Пуц и Марија Вујовић, представнице ливнице „Л Белије“, представиле су понуду ове фабрике.
– Нудимо позиције у машинској производњи – за оператере на CNC машинама, као и у финалној визуелној контроли. У ливачкој производњи тражимо оператере у погонима и у језгровници. Такође организујемо и обуку кандидата уз менторство. Задовољни смо интересовањем и бројем пријава – рекла је Марија Вујовић.
Понуда Сајма заитересовала је запослене, међу којима је и Небојша Сенћански из Кикинде, по занимању молер.
– Разгледам да видим каква је понуда радних места, можда пронађем нешто што ми више одговара – каже Небојша.
Гордана Ристић, која је завршила школу за обезбеђење, такође је у потрази за радним ангажовањем.
– Већ сам радила и у струци и у производњи и имам много искуства – каже Гордана. – Предаћу пријаву на неколико места, а у одабиру ми је најважнија плата.
Према подацима НСЗ, на евиденцији Севернобанатског округа тренутно је 4.940 незапослених. Они који нису били у прилици да посете Сајам, могу да се обрате свом саветнику у Служби и да добију увид у понуду радних места.
С. В. О.
Манифестација „Кукурузно пролеће“, у организацији Удружења жена „Нови Козарци“, одржана је данас четврти пут у овом месту. Догађај такмичарског карактера одвијао се у просторијама Удружења возача, а подршку су, као и претходних година, пружили Месна заједница и Град Кикинда.
Председница Удружења, Боја Ољача, истакла је да је намера очување старих обичаја у припремања јела.
– Идеја наше манифестације јесте да одржимо традицију нашег села и крајева из којих потичемо. Овде су јела која су сва направљена од кукурузног брашна – проје, пите, палачинци… Атракција на данашњој манифестацији су цицвара и скробово млеко.
Уз домаћине, учешће су узела и удружења жена са којима „Нови Козарци“ сарађују: УЖ „Кикинда“, „Сувача“ и СУБНОР-а, као и удружења из Куманa, Иђоша, Александрова, Руског Села и Банатског Великог Села.
Овогодишње победнице, према оцени трочланог стручног жирија, су чланице Удружења жена „Ливађанке“ из Александрова које су освојиле прво и треће место. Најбоља је била погача украшена влашцем и сиром, одлучио је жири. Друго место припало је УЖ „Ђура Јакшић“ из Српске Црње.
Манифестацију је посетила и Маријана Мирков, чланица Градског већа за културу и туризам.
– Ово је леп пример како једна мала локална заједница може да споји традицију, културу и дух заједништва. Вредне жене данас су нам показале шта све може да се направи од кукуруза. У ствари, направиле су лепу причу – спојиле су оно што су њихове баке правиле са оним што ће оставити својој деци. То је дух традиције и културе који Град Кикинда увек подржава – поручила је Маријана Мирков.
Снежана Наранчић Јањиловић, председница УЖ „Кикинда“, подсетила је да оваква дружења имају велики значај за очување гастрономске традиције.
– Када се праве јела од кукурузног брашна, друкчији су конзистенција теста и укус. Некада је пшенице било мало, била је скупа, и све се правило од кукурузног брашна. Драго ми је што чувамо успомену на то шта су наши стари јели. Правила сам хлеб од кукурузног брашна, који је некад био свакодневица на трпези. Све што се прави од пшеничног, може и од кукурузног брашна.
Манифестација „Кукурузно пролеће“ показала је значај неговања гастрономског наслеђа, али и заједништва, које чланице удружења врло добро препознају.
С. В. О.
У вртићу „Полетарац“ у Кикинди малишани су уживали у несвакидашњем дружењу, у дану који је био посвећен бакама. На тему „Улога баке у једној породици“, васпитачи су, на креативан начин, анимирали децу, а посебна гошћа била је бака Зорица Јовић, библиотекарка у библиотеци „Бранко Ћопић“ у Банатском Великом Селу.
Дружење је започело читањем бајки, а затим су се деца, заједно са бака Зорицом, опробала у мешењу кифлица. Уз игру и песму, деца су са гошћом поделила радост сусрета и нових искустава.
На крају догађаја, малишани су на посебан начин изразили своју захвалност – поклонили су баки Зорици радове које су сами нацртали.
