Упис у средње школе у Кикинди почео је данас и донео мања изненађења у избору ученика, што је последица и чињенице да је ове школске године основно образовање у општини завршило 70 ђака мање него лане, док се уписне квоте нису мењале.
Свршеним основцима понуђена су и два нова смера, али се смањен број ученика већ одразио на теже попуњавање појединих образовних профила, на којима ће места остати за упис у августу.
Економско-трговинска школа попунила сва места
Једина школа у којој су сва места попуњена у првом року је Економско-трговинска школа, у којој је највеће интересовање и најбољи просек ученика забележен на смеру економски техничар, као и на новоотвореном смеру правно-пословни секретар, истиче директор Роберт Вуњак.
У ову школу управо се уписује 112 нових ученика, распоређених у четири одељења и пет образовних профила. Поред два најтраженија, задржани су и трогодишњи смерови: кувар (једно одељење) и комбиновано одељење за трговце и конобаре.
– Нови смер је изазвао велико интересовање и показао се као прави избор. Претходно смо истраживали тржиште и сарађивали са Националном службом за запошљавање. Профил је у дефициту, а на њему и на смеру економски техничар су најбољи ученици – каже Вуњак. – Имамо и благо повећање броја бодова, што значи да се код нас уписују све бољи ђаци. Преко 80 одсто је уписано по првој жељи. Школа добија позиве од родитеља и ђака који нису успели да се упишу, али су квоте попуњене и не очекују се промене. Уписано је 17 ученика који живе ван територије Града.
Гимназија уписује мање ученика
Гимназија „Душан Васиљев“ понудила је четири одељења (112 места): по два за друштвено-језички и природно-математички смер. Ипак, уписано је 80 ученика.
– Већина ученика је распоређена у првом кругу. С обзиром на укупан број ђака, верујем да ћемо са овим бројем започети школску годину – каже директорка Мирјана Дражић.
Највећи број бодова био је потребан за природно-математички смер – од 75 до 100, док се друштвено-језички уписује са 50 до 90 бодова.
Прошле године Гимназију је уписало 111 ученика, а након пребацивања и одустајања, прву годину завршило је њих 90.
Наредну школску годину овде ће похађати и ученици из Зрењанина, Новог Милошева и Беле Цркве, кажу у школи.
Техничка школа: изненађење на популарном смеру
У највећој средњој школи, Техничкој школи „Михајло Пупин“ којој, из године у годину, расте популарност, доживели су мало изненађење у овом уписном року.
– По плану имамо седам одељења и осам образовних профила. Уписана су 183 ученика, а остало је 13 слободних места – 12 за смер електротехничар рачунара и једно за техничара за CNC машине – каже директорка Миланка Халиловић.
Смер електротехничар рачунара је претходних година био један од најтраженијих, па ће у Школи испитати шта је узрок пада интересовања и, могуће, изменити понуду, додаје директорка.
Трогодишњи смерови (возачи, бравари, заваривачи, оператери машинске обраде) попуњени су по првим жељама. Највише одличних ученика уписало је смер техничар информационих технологија, као и техничар друмског саобраћаја. Неочекивано велико интересовање било је и за смер електротехничар за електронику на возилима. Уписано је и 35 ученика из околних места: Чока, Остојићево, Нови Кнежевац.
Средња стручна школа такође понудила нови смер
У Средњој стручној школи „Милош Црњански“ од ове године постоји и нови трогодишњи смер – медицински неговатељ. Школа уписује по једно одељење на четворогодишњим смеровима: медицинска сестра-техничар, архитектонски техничар и техничар за хемијску и фармацеутску технологију. Трогодишњи смер за пекара и оператера у прехрамбеној индустрији постоји као комбиновано одељење.
– Четворогодишњи смерови су попуњени, а остало је места на трогодишњим. Најбољи ђаци су нам на смеру медицинска сестра-техничар, где је доњи праг био 78 бодова – каже директор Милорад Карановић. – И у ову школу уписују се ученици из других општина – њих 24. Моја препорука је да ђаци данас и сутра дођу у школу, да се упознају са својим одељењем и разредним старешином.
Шта је потребно за пријаву
Упис у средње школе траје данас и сутра, електронским путем на порталу Моја средња школа или лично у школама, од 8 до 15 сати. Због реконструкција, измештен је упис у две школе: гимназијалци се уписују у Центру за стручно усавршавање (Немањина 23), а ђаци Економско-трговинске школе у згради у Војводе Путника 2.
За упис су потребни:
– пријава за упис (добија се у школи),
– уверење о завршеном завршном испиту,
– оригинално сведочанство о завршеној основној школи (6, 7. и 8. разред),
– извод из матичне књиге рођених,
– уверење о обављеном лекарском прегледу.
Услов за упис на четворогодишње смерове је минимум 50 бодова.
– Овим сабором желимо да децу приближимо цркви, и цркву деци – каже протојереј Бобан Петровић, старешина Храма. – Циљ нам је да најмлађи, кроз дружење и радост, доживе овај свети простор и упознају нас, вероучитеље и сараднике који сваки дан Сабора проводе с њима. Сваке године долазе нам све млађа деца, јер старији у новије време чешће бирају друге садржаје. Зато им нудимо активности прилагођене њиховом узрасту и обојене верским смислом.
Овогодишње теме Сабора су крштење, божићни и васкршњи обичаји, крсна слава – све оно што деца већ препознају у својим домовима.
Софија Јегарски, васпитачица у пензији и дугогодишња сарадница Храма, води радионицу „Руке у тесту“.
Ђорђе Дробњак, деветогодишњак из Новог Сада, сваког лета долази код баке и учествује на Сабору.
Даринка Радовановић, менторка калиграфске радионице, већ три године децу упознаје са старим писмима.
– Припремим им шаблоне као бојанке, а ове године имамо чак две девојчице које желе да уче црквенословенску калиграфију. То ме веома радује.
Иконописац Велинка Милетин са малишанима ради од првог Сабора.
– Насликала сам Богородицу са малим Исусом у пећини. Волим да сликам, али само иконе – каже Кристина, која следи бакине и мајчине стопе.
Завршна свечаност Духовног сабора биће одржана у недељу, 6. јула, у 20 сати у порти Храма. Биће приређена изложба дечјих радова, а приредба ће бити посвећена Светом Јовану Шангајском, који је централна тема овогодишњег Сабора. Овај српски светитељ, поштован широм хришћанског света, рођен је у Русији, а почетком 20. века је, као избеглица, дошао у Србију, где је између осталог био и професор у кикиндској Гимназији.
Прва средња машинска школа уписала је, те 1961. године, два пута више од предвиђеног броја ученика – чак 80, само дечака. На ову годишњицу стигло је њих петнаестак.
Школа им се селила неколико пута. Почели су у згради Школе ученика у привреди (ШУП) која сада припада Економско-трговинској школи. Други разред су завршили у школи „Ђура Јакшић“, а у трећем су стигли у двориште зграде садашње Техничке школе „Михајло Пупин“, где су биле изграђене и радионице за практичну наставу.
– Закаснио сам на упис, Гимназија је била попуњена, једино је овде било места. Већ после месец дана, професор Лепедат ми је рекао: „Зашто ти, мали, ниси уписао Гимназију, ти си овде залутао“. Знао сам то. Нисам био баш добар ђак, волео сам да „хватам кривине“, имао сам доста изостанака, углавном оправданих. Али нисам понављао ниједну годину, завршио сам ову школу. Онда сам отишао на Факултет политичких наука, одсек новинарство.
И био је новинар, цео радни век.
Поповић је имао и успешну политичку каријеру – два пута је био председник општине – 1989. и од 1993. до 1996. године.
Окупљање као дан после
И заиста, у својим клупама, некадашњи петнаестогодишњаци изгледали су као да су се, та невина младост и енергија победника, уселиле у њих. Утврдили су и да намеравају да се враћају сваке године. Препознали су то. Чинило се да је, на овај сусрет, закаснило једино – време.
На значај оваквих обука указао је Ненад Симић, национални координатор за борбу против трговине људима и руководилац Канцеларије за координацију активности у МУП-у Србије.
Обуци је присуствовао и Жељко Раду, члан Градског већа задужен за социјалну заштиту, демографију, осетљиве групе и људска права.
Милан Ђокић, регионални координатор у Комесаријату за избеглице и миграције, подсетио је да су се на јавни позив КИРС-а за доделу средстава у износу од милион динара, за активности у корист мигрантске популације, пријавиле четири локалне самоуправе, међу којима је и Кикинда. Средства су намењена одржавању радионица, обука, унапређењу информисања и другим активностима од значаја за популацију миграната
О практичним вештинама у раду са жртвама, последицама трговине људима и начинима препознавања ризика говорили су Сања Савић и Мирослав Јовановић из Центра за заштиту жртава трговине људима.
Посматрано по полу, више од 78% виза издато је мушкарцима. Ови подаци указују на растућу потребу Србије за страном радном снагом и на све већи значај миграционе политике на локалном нивоу.
– Ова монографија ће бити друкчија – неће садржати само податке, већ и репортаже, као и QR кодове који ће читаоце водити ка дигиталним платформама где ће моћи да виде више слика и информација – истакла је Рамона Тот, председница „Еђшега“ и чланица Савета мађарске националне мањине.
„Еђшег“ ове године обележава и 120 година од рођења Јожефа Атиле, једног од најзначајнијих мађарских песника 20. века. У част овог јубилеја, глумачка секција друштва, која носи његово име, припрема представу сенки под називом „Атила Јожеф – човек иза линија“, која ће осветлити песников животни пут, унутрашње борбе и дубину његовог стваралаштва. Режију потписује Шандор Кираљ.
– Захваљујући средствима које је Удружење грађана „Кекенд“ добило по конкурсу Министарства културе, већ смо одржали неколико програма песнику у част: радионице, рецитовања и наступ музичког састава „Мечвираг“ из Сенте који је извео композиције на основу његових текстова. Последњи у низу је позоришна представа, чија се премијера очекује до краја јула – додала је Рамона Тот.
Поред културних активности, у току је и адаптација новог објекта намењеног раду Друштва. Зграда, која се налази преко пута „Еђшега“ недавно је купљена уз подршку Савеза војвођанских Мађара, Националног савета мађарске националне мањине и Владе Мађарске.
– Наши чланови, аматери, уређују нови простор. Током лета планирамо да завршимо летњу сцену у дворишту, док су просторије унутар зграде намењене раду секција. Тамо већ ради секција веза, а у зграду су унесене и ношње фолклорног ансамбла.
– Од резултата нам је важније да прикажемо старе обичаје. Циљ ове традиционалне манифестације јесте неговање народног обичаја ручне жетве и дружење, али, пре свега, да научимо младе како се то некада радило – од тога како су се наши преци облачили за одлазак на њиву, шта су доручковали, до тога на који начин су радили – рекла је председница КД „Ади Ендре“, Шара Бењоцки.
Уз најаву отварања изложбе, објављена су и имена уметника који ће стварати у оквиру овогодишњег сазива: српско-мексички уметник Урош Ушћебрка, Петар Баришић из Хрватске, Михала Јулињова из Словачке, Анси Таулу из Финске, Дезмонд Брет из Велике Британије и Милена Милосављевић из Србије.