У Великокикиндском дистрикту и уопште на овим просторима, први лекар био је хирург Криштоф Вебер који се није дуго задржао. Житељи су се жалили на њега јер није знао ниједан други језик осим немачког и да због тога болесници нису могли да добију правилна упутства о коришћењу лека. После њега, у Дистрикт стиже, такође хирург, Тобијас Хајн. Остало је забележено да је то било почетком 1776. године.

Међутим и са овим лекаром било је проблема – он се, у више наврата сукобљавао са краљевским комесаром Халом, мада није остало забележено шта је био повод сукоба. Крајем исте, 1776. године, доктор Хајн се жалио да има проблема са званичницима Магистрата Дистрикта јер му не дозвољавају да ради аутопсије, називајући то надрилекарством.

Уз то, није му било обезбеђено довољно хируршких инструмената, а непостојање болнице у Дистрикту додатно му је отежавало посао. Магистрат је на ову оптужбу одговорио да су аутопсије непотребне сем ако не избије епидемија неке болести, а да новца за болницу нема.

Питање изградње болнице почело је да се решава пола века после захтева доктора Хајна, године 1830, када је основан фонд за њену изградњу. Забележено је да су мештани Тобе, браћа барони Хенрик и Еудоxе Биллот, поклонили тадашњих 6.000 форинти за лечење сиромашних породица. Као знак захвалности за овај племенити чин, и данас, у холу Инфективног одељења, постоји мермерна плоча с њиховим именима.

По неким изворима, изградња првог дела кикиндске болнице започета је девет година по оснивању фонда. Други део болнице почео је да се гради 50 година касније, 1889. године, а као година званичног оснивања болнице у Кикинди бележи се 1891.

Здравствена заштита деце организује се 1929. године, оснивањем посебног диспанзера за децу.

(Извор: Тијана Рупчић, „Великокикиндски привилеговани дистрикт“, фото: Народни музеј Кикинда.)