Najvažniji posao u ovo doba godine vršidba žita završen je na 95 odsto jesenas zasnovanih površina. Kako ističu savetodavci u Poljoprivrednoj stručnoj službi „Kikinda“ suša koja je pratila ovogodišnju proizvodnju strnina glavni je uzrok niskih prinosa koji je ispod svih očekivanja.
-Prinosi su katastrofalni i kreću se od 200,300 kilograma po do 3,5 tone po hektaru – kaže savetodavac Aleksandar Pap. – Na delu parcela roda nije ni bilo, pa su ti poljoprivrednici pokosili žito za senažu. Prosečan prinos na našem lokalitetu je 2,5 tone po hektaru. On je prepolovljen u odnosu na višegodišnji prosek s obzirom na to da je bio pet tona po hektaru.
Loši vremenski uslovi i niski prinosi odrazili su se i na kvalitet pšenice.
-Zrno je sitno i lošeg je kvaliteta. U aprilu kada je vreme nalivanja nije bilo padavina koje su neophodne za ovu razvojnu fazu, a 1. maja imali smo i mraz koji je dodatno uticao na već loše stanje biljaka.
Pod ozimim strninama je više njiva u odnosu na prošlu godinu. Pšenice ima više na uštrb, najpre kukuruza, a potom i suncokreta.
-Pod pšenicom je zasnovano oko 18.000 hektara, ječma ima na 2.500, a uljane repice na 1.500 hektara – precizira naš sagovornik.
Akontna cena pšenice ovogodišnjeg roda je 19 dinara za kilogram. Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, proizvodnja jednog kilograma pšenice košta oko 27 dinara, a da bi ostvarili bilo kakvu zaradu po ponuđenoj ceni, ratarima je potreban prinos od osam tona po hektaru, što je ove godine nedostižno.
Zbog toga zadrugari od države traže bržu reakciju kroz otkup pšenice za robne rezerve, ali i odobravanje kratkoročnih beskamatnih kredita kako bi proizvođači mogli da sačekaju povoljnije tržišne uslove. Dodatni problem predstavlja nedostatak podataka o zalihama prošlogodišnjeg roda pšenice, što otežava planiranje proizvodnje. U Zadružnom savezu Vojvodine ocenjuju da troškovi proizvodnje godinama rastu, dok otkupna cena stagnira, pa sve više ratara prodaje rod ispod cene koštanja.
U severnom Banatu strnine su podbacile, ali su solidno rodile u ostalim delovima zemlje. Prema procenama stručnjaka ovogodišnji rod pšenice će u Srbiji biti na nivou od oko 3,9 miliona tona koliko je požnjeveno i prošle godine, jer su proizvođači jesenas povećali površine pod ovim usevom.
A.Đ.