Даy: Ф ј, 2026

тхедигиталартист-финанце-8045003
“АИ” је за само неколико година постао много више од технолошке иновације. Док компаније улажу стотине милијарди долара у развој инфраструктуре, а државе све отвореније третирају производњу чипова као питање националне безбедности и економске конкурентности, поставља се питање да ли свет улази у нову фазу развоја глобалне економије. Подаци показују да се инвестициони циклус више не односи само на развој софтвера, већ и на дата центре, рачунарску инфраструктуру и енергетику.

До пре неколико година развој вештачке интелигенције посматран је пре свега кроз напредак алгоритама и нових дигиталних алата. Данас је слика потпуно другачија. “АИ” покреће талас улагања у фабрике чипова, дата центре, електроенергетске системе и рачунарску инфраструктуру, мењајући токове капитала и приоритете највећих светских економија. Све више показатеља указује да се не развија само нова технологија, већ и нови економски модел заснован на рачунарској снази као једном од највреднијих ресурса савременог света.

“АИ” више није само софтвер

Већина људи развој “АИ” и даље повезује са цхатботовима, генераторима слика или дигиталним асистентима. Међутим, оно што остаје ван фокуса јесте огромна физичка инфраструктура која омогућава рад ових система. Сваки напреднији “АИ” модел захтева хиљаде серверских процесора, графичких акцелератора, огромне количине меморије, стабилно напајање електричном енергијом и дата центре пројектоване да раде без прекида 24 часа дневно.

Управо због тога се тржиште вештачке интелигенције данас више не развија само кроз софтверске иновације. Све већи део инвестиција усмерен је ка изградњи инфраструктуре која може да подржи развој “АИ” технологија. Према проценама “Голдман Сацхс-а”, између 2026. и 2031. године глобална улагања у рачунарску инфраструктуру, дата центре и енергетику могла би да достигну око 7,6 билиона долара, што показује да “АИ” постаје један од највећих инвестиционих циклуса савремене економије.

Сличан закључак износи и МцКинсеy, који процењује да ће развој “АИ” инфраструктуре захтевати вишебилионска улагања у нове дата центре и пратећу енергетску мрежу како би се задовољила растућа потражња за рачунарском снагом.

Да ли “АИ” мења тржиште рада?

Вештачка интелигенција данас више није тема која се тиче искључиво технолошких компанија. Њена примена све више утиче на начин на који компаније запошљавају, организују рад и планирају будуће инвестиције. Због тога је једно од најважнијих економских питања наредне деценије како ће “АИ” променити тржиште рада и да ли ће број нових радних места успети да надомести она која ће нестати.

Одговор није једноставан. Међународни монетарни фонд процењује (Интернатионал Монетарy Фунд, ИМФ) да би “АИ” могао да утиче на око 40 одсто радних места на глобалном нивоу, при чему тај проценат у развијеним економијама достиже и 60 одсто. Међутим, утицај не значи нужно гашење радних места. У многим случајевима “АИ” мења начин на који се посао обавља, преузима поједине задатке или повећава продуктивност запослених, док ће у другим занимањима аутоматизација вероватно смањити потребу за људским радом.

Процене водећих економских институција показују да међу стручњацима не постоји потпуни консензус. “Голдман Сацхс” процењује да би око 300 милиона радних места широм света могло бити изложено аутоматизацији, али истовремено очекује да ће “АИ” отворити потпуно нова занимања и повећати продуктивност у бројним секторима.

Светски економски форум (Wорлд Ецономиц Форум, WЕФ) процењује да би до 2030. године могло бити угашено око 92 милиона радних места, али и отворено око 170 милиона нових, што би представљало нето раст запослености.

Да ли “АИ” може да изазове несташицу занатлија?

Док се највећи део расправе о “АИ” води око судбине канцеларијских занимања, много мање пажње посвећује се другом тренду који се већ назире. Развој вештачке интелигенције не захтева само напредније алгоритме, већ и изградњу огромне физичке инфраструктуре. Нови дата центри, електроенергетски системи, оптичке мреже и фабрике чипова не могу да настану без људи који их пројектују, граде и одржавају.

Управо због тога поједини аналитичари упозоравају да би “АИ” могао да повећа потражњу за занатским и техничким занимањима. Најновија анализа компаније “Рандстад” показује да потражња за квалификованим занатима расте три пута брже од потражње за канцеларијским пословима. Посебно расте потреба за електричарима, ХВАЦ инжењерима, вариоцима, грађевинским радницима, техничарима за роботику и стручњацима за индустријску аутоматизацију, који представљају основу за изградњу “АИ” инфраструктуре.

Истовремено, исти извештај упозорава да тржиште рада већ показује знаке озбиљног притиска. Послодавци све теже проналазе квалификоване занатлије, а просечно време потребно за запошљавање стручњака у овим областима постало је дуже него код великог броја канцеларијских занимања. Другим речима, највећа препрека даљем развоју “АИ” можда неће бити недостатак капитала или технологије, већ недостатак људи који могу да изграде инфраструктуру на којој “АИ” почива.

Да ли “АИ” враћа вредност занатима?

Током већег дела 20. и почетком 21. века развијене економије пролазиле су кроз снажан процес урбанизације и трансформације тржишта рада. Све већи број људи напуштао је пољопривреду, занате и производњу, док су канцеларијски послови и високо образовање постајали симбол професионалног успеха. У многим земљама стручне школе и занатска занимања постепено су губили друштвени престиж, што је дугорочно допринело мањку квалификованих техничких радника у бројним секторима. ОЕЦД (Органисатион фор Ецономиц Цо-оператион анд Девелопмент) упозорава да су управо демографске промене, дигитализација и неусклађеност између образовања и потреба тржишта рада међу главним узроцима данашњих несташица радне снаге.

Развој “АИ” не представља узрок овог проблема, али би могао да га додатно нагласи. Како расте потреба за изградњом дата центара, електроенергетске инфраструктуре и нових индустријских капацитета, повећава се и потражња за занимањима која захтевају практична знања и стручне вештине. Истовремено, део административних и рутинских канцеларијских послова могао би постепено да буде аутоматизован, чиме се први пут после више деценија отвара питање да ли ће тржиште рада поново повећати вредност занатских и техничких професија.

Историја показује да се тржиште рада готово никада није трајно опирало великим технолошким променама. Индустријска револуција преусмерила је радну снагу из пољопривреде у фабрике, док је дигитална револуција убрзала прелазак ка услужним и канцеларијским занимањима. Због тога се поставља питање да ли би “АИ” могао да означи почетак нове фазе у којој ће практичне вештине поново добити већи економски и друштвени значај.

Ако је претходних тридесет година симбол професионалног успеха био рад за рачунаром, није искључено да би наредна деценија могла поново повећати вредност занимања која се обављају на терену, у производњи и на великим инфраструктурним пројектима. “АИ” можда неће променити само начин на који радимо, већ и начин на који друштво вреднује различите врсте рада.

Док део рутинских канцеларијских послова постаје подложнији аутоматизацији, раст улагања у “АИ” инфраструктуру повећава значај занимања која захтевају практичне вештине. Поједини аналитичари већ упозоравају да би управо недостатак електричара, ХВАЦ техничара, вариоца, монтера и других стручњака могао постати једно од највећих ограничења даљег развоја “АИ” инфраструктуре.

Дугорочне промене на тржишту рада показују да су производна и занатска занимања током друге половине 20. века постепено губила удео у укупној запослености развијених економија. Према анализама ОЕЦД-а, њихов удео смањен је са приближно 40–50 одсто током 1950-их и 1960-их година на око 20–25 одсто почетком 21. века. Управо због тога данас се све чешће поставља питање да ли би развој вештачке интелигенције могао да преокрене вишедеценијски тренд и поново повећа значај практичних и техничких занимања.

Зашто су чипови постали нови стратешки ресурс?

Последњих неколико година развој “АИ” све је снажније повезан са тржиштем полупроводника. Док се пажња јавности углавном усмерава на нове моделе вештачке интелигенције, иза њих стоји глобални ланац производње чипова, који постаје једно од кључних питања економске конкурентности, технолошког развоја и националне безбедности. Полупроводници више нису само компонента електронских уређаја, већ основа развоја дата центара, суперрачунара, аутономних система и готово свих савремених “АИ” технологија.

Управо због тога Сједињене Америчке Државе, Кина, Европска унија, Јапан и Јужна Кореја улажу десетине и стотине милијарди долара у развој домаће производње чипова и настоје да смање зависност од страних добављача. За разлику од претходних деценија, када су се полупроводници посматрали првенствено као индустријска компонента, данас се све чешће третирају као стратешки ресурс чија доступност може утицати на развој привреде, одбрамбених система и технолошку самосталност држава.

Промене су већ видљиве на тржишту. Све више произвођача серверских процесора закључује дугорочне уговоре са великим купцима, док раст потражње за “АИ” инфраструктуром повећава притисак на производне капацитете и ланце снабдевања. То показује да се конкуренција више не води само око развоја нових производа, већ и око сигурности испорука, производних капацитета и дугорочних партнерстава, што представља значајну промену у односу на период када су серверски процесори били знатно доступнији.

Утицај вештачке интелигенције не завршава се на развоју чипова и дата центара. “АИ” се све више користи и у енергетском сектору, где омогућава прецизније прогнозирање потражње за нафтом и гасом, оптимизацију производње, логистике и управљање енергетским системима. Тиме вештачка интелигенција постаје не само велики потрошач енергије, већ и алат који мења начин функционисања енергетског тржишта. Управо због тога “Балкан Wатцх” је у претходној анализи указао да би промене на тржишту енергената, у комбинацији са убрзаним развојем “АИ”, могле да представљају један од кључних фактора нове фазе глобалне економије.

Како “АИ” мења светску трговину?

Вештачка интелигенција данас више није покретач само технолошких иновација, већ све видљивије утиче и на међународну трговину. Док се јавност углавном фокусира на развој нових “АИ” модела, раст потражње за чиповима, серверском опремом, мрежном инфраструктуром и дата центрима већ мења структуру светске робне размене. Према анализи МцКинсеy Институте, управо је трговина робом повезаном са “АИ” била један од главних покретача раста глобалне трговине током 2025. године.

Посебно је значајан податак да су извоз полупроводника, серверске опреме и мрежних система чинили приближно трећину укупног раста светске трговине у посматраном периоду. Истовремено, испоруке “АИ” хардвера порасле су за готово 40 одсто, што показује да развој вештачке интелигенције више није ограничен на софтвер, већ постаје снажан покретач производње, логистике и међународне размене робе.

Шта “АИ” значи за земље које не производе чипове?

Развој “АИ” не значи да ће свака држава постати произвођач полупроводника или градити сопствене велике “АИ” моделе. Међутим, готово свака економија може пронаћи своје место у новом ланцу вредности. Неке земље улажу у дата центре, друге развијају софтверска решења, треће јачају енергетску инфраструктуру, док поједине покушавају да привуку инвестиције у високотехнолошку производњу и дигиталне услуге. Све то показује да се “АИ” економија не гради искључиво око чипова, већ око читавог екосистема који их прати.

За земље попут Србије највећи потенцијал вероватно није у производњи најнапреднијих процесора, већ у развоју образовања, софтверске индустрије, дигиталне инфраструктуре и стручних кадрова који ће омогућити примену “АИ” у привреди. Дугорочна конкурентност све више ће зависити од способности држава да развију знање, енергетску стабилност и дигиталне капацитете потребне за нову економију.

“Балкан Wатцх” закључак

Посматрано у целини, развој “АИ” данас се више не може посматрати искључиво као технолошка револуција. Раст улагања у чипове, дата центре, енергетску инфраструктуру, промене на тржишту рада и трансформација међународне трговине указују да се мења начин на који функционише савремена економија. “АИ” постаје покретач нових инвестиционих циклуса, нових индустрија и нових образаца глобалне конкуренције.

Да ли “АИ” заиста ствара нову глобалну економију, још је рано дати коначан одговор. Међутим, показатељи говоре да се свет већ налази у периоду дубоких промена у којем рачунарска снага, подаци, енергија и стручни кадрови постају једнако важни као што су у претходним деценијама били нафта, индустријска производња или глобални ланци снабдевања. Управо зато питање више није да ли ће “АИ” променити економију, већ колико брзо ће државе, компаније и друштва успети да се тој промени прилагоде.

Извори: МцКинсеy Глобал Институте, Геополитицс анд тхе Геометрy оф Глобал Траде: 2026 Упдате; МцКинсеy Глобал Институте, Цолоцатион Дата Центерс: Тхе Инфраструцтуре Раце Бехинд АИ; Интернатионал Монетарy Фунд (ИМФ), АИ Цан Лифт Глобал Гроwтх; Интернатионал Монетарy Фунд (ИМФ), Артифициал Интеллигенце; Органисатион фор Ецономиц Цо-оператион анд Девелопмент (ОЕЦД), Мацроецономиц Продуцтивитy Гаинс фром Артифициал Интеллигенце ин Г7 Ецономиес; Wорлд Ецономиц Форум (WЕФ), Футуре оф Јобс Репорт; Голдман Сацхс Ресеарцх; Рандстад Ресеарцх.

Напомена: Анализа је заснована на јавно доступним подацима и истраживањима међународних економских институција, истраживачких организација и компанија које прате развој тржишта рада, вештачке интелигенције и глобалне економије.

Овај текст, као и многе занимљивости на порталу “Балкан Wатцх” можете прочитати кликом на линк.

нови-козарци-завицај-(1)

Мештани Нових Козараца добили су нови простор за окупљање. Симболично названа „Завичај“, јер је спој прошлости и садашњости, некадашња сала Удружења возача, поново је у функцији, рекао је потпредседник Савета Месне заједнице Марко Чавка:

-Један од највећих недостатака у нашем месту је непостојање адекватног простора за догађаје, културне манифестације и уопште мето које ће моћи да прими више људи. На задовољство Козарчана реновиран је простор који ће испунити ове потребе. Она ће бити отворена у суботу и већ су у њој заказана два догађаја.

Простор је комплетно реконструисан.

-Урађене су нове електричне инсталације, постављене гипсане плоче и плочице уређен је кухињски простор. Она није у потпуности завршена, али ће почети са радом. У наредном периоду потрудићемо се да се у њој нађе све што је још потребно – прецизирао је Чавка.

У реновирање и уређење утрошено је два милиона динара, навео је градоначелник Младен Богдан који је заједно са чланом Градског већа Бојаном Микалачким био у Новим Козарцима.

-Осим овог, потпуно је сређен и простор у некадашњем мотелу, популарној Котарци. Потребно је још опремање простора које ће бити завршено у наредном периоду. Драго ми је што су мештани Нових Козараца добили нови простор који су и апострофирали да им је неопходан. И у данима који долазе улагаћемо у ову месну заједницу. Оно што смо обећали ми смо и испунили – закључио је градоначелник Богдан који је овом приликом похвалио становнике села који су учествовали у радовима.

У Новим Козарцима ове године уложена су значајна средства. Адаптиран је хол у Дому културе, уређене су просторије Месне заједнице, Полицијске управе, матичарске службе. Изграђена су и нова паркинг места испред малопродајних објеката. Поред фирми у уређењу су учествовали и мештани.

Оно што се очекује је осветљење пута између Руског Села и Нових Козараца, те ће и безбедност за све који пролазе туда бити боља.

А.Ђ.

 

 

 

тера-уметници-2026-(4)

У току је 45. сазив Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти. Петоро уметника стварају у јединственом амбијенту Атељеа „Тера“, а ове године то су Гоце Наневски из Северне Македоније, Рафаел Сабатије из Француске, Беате Гачелхофер из Аустрије и Милорад Младеновић и Бранко Милановић из Србије.

Њих су посетили је градоначелник Младен Богдан и чланица Градског већа Маријана Мирков.

По препоруци Бернарда Лудингер, који је био део „Териног“ Уметничког савета и један од учесника претходних година, у нашем граду ствара Рафаел Сабатије из Лиона из Француске:

 

-Услови за рад фантастични и боравак овде помоћи ће ми да се уметнички развијам. Ово је и моје прво учествовање на неком иностраном Симпозијуму.  Пуно сам научила о новим техникама и за мене је иазов да направим монументалну скулптуру. Кикинда је јако лепа. Галерија и Музеј „Тера“ су простори које свако треба да посети. Мали је град пун гостопримљивих и љубазних људи. Израђујем скулптуру коња. Ово ће ми бити први пут да радим целог коња. До сада сам радила само делове тела, најчешће ноге и надам се да ћу у томе успети – сазнали смо од Рафаел Сабатије.

Беате Гачелхофер из Аустрије симпозијум су препоручили други уметници из њене земље.

-Утисци су више него добри. Невероватно је какве могућности се овде нуде уметницима од материјала са којим раде до величине скулптуре. Све је јако интересантно и инспиришуће. Глина је материјал на који нисам навикла, али ми се свиђа. Наиђем на потешкоће у раду, али сви су отворени да ми помогну и да ме науче. Радим на апстрактној скулптури различитих геометријских облика. То никада нисам радила до сада и најпре сам израдила малу, а сада састављам велику скулптуру – сазнајемо од Беате Гачелхофер која је напоменула да овакви услови не постоје нигде на свету, да су могућности огромне и да су скулптуре које су израдили уметници претходних година невероватне.

И Бранко Милановић из Врњачке Бање, запослен као професор на Академији ликовних уметности у Требињу, слаже са младим уметницама:

-Први пут сам на „Тери“ био као апсолвент у оквиру пројекта „Тераторија“, а сада сам добио прилику да један од учесника Симпозијума. Радна је атмосфера и сви смо инспирисати да стварамо. Највећа вредност оваквих окупљања су људи које упознајете и размена искустава – открио је Милановић.

Симпозијум је веома важан догађај за нашу земљу, али пре свега за наш град, прецизирала је Сања Радусин Смиљанић, вршиоцем дужности директора „Тере“ посетио уметнике.

– Кикинда је, подсетићу, јединствено место у свету у којем се стварају савремене скулптуре у теракоти великог формата – навела је Радусин Смиљанић. – Имамо највећу светску колекцију те врсте. Уметници несметано стварају и заједно са њима сумирамо утиске. Уметници који су ове године део сазива су срећни што су имали прилику да буду део Симпозијума и што ће њихова дела подсећати на овај период.

Аутентични простор атељеа је место сусрета уметника, размене идеја и стварања нових монументалних скулптура у теракоти које ће обогатити јединствену колекцију насталу током више од четири деценије постојања.

-За наш град је Симпозијум највећи и најважнији јер је „Тера“ кикиндска – закључио је први човек града. – Он је јединствен у свету и као такав окупља уметнике и ствараоце који увек тврде да су баш овде најбољи и најлепши услови за рад. „Тера“ је препозната на светском нивоу, јер сви који су део Симпозијума имају само речи хвале. Од наше глине ствара се уметност која траје годинама.

А.Ђ.

 

скорцханов-дог-4264964-1920

Док многи њихови вршњаци траже начине да испуне летње дане на распусту, група малишана из Кикинде спојила је предузимљивост, одговорност и љубав према животињама.

Деца узраста од 12 до 14 година осмислила су једноставну, али сјајну идеју да зараде џепарад – шетају псе онима који због посла, обавеза или врућина немају времена.

У симпатичном огласу на друштвеним мрежама поручују: „Ако ви немате времена да шетате пса – ту смо ми!“, уз обећање да ће се према сваком љубимцу опходити као да је њихов.

Осим шетње, нуде и игру, пажњу, свеж ваздух и пуно љубави, а истичу да посао желе да раде одговорно и поуздано. Њихова порука је искрена и разоружавајућа:

„Радимо ово јер нам треба џепарац!“

Ако вам обавезе не дозвољавају да изведете свог љубимца у шетњу или једноставно желите помоћ, можда ћете управо овим младим суграђанима пружити прилику да остваре свој циљ, а ваш пас добије нову дозу пажње, игре и кретања.

мокрин-тротоар-(4)

У Месној заједници Мокрин у току је изградња пешачких стаза у улици Доситеја Обрадовића. Управо мештани су били ти који су иницирали ове радове, рекао је Горан Ристић, председник Савета Месне заједнице.

-Ова улица је прометна и пешачка стаза која је постојала била је у лошем стању. Изашли смо у сусрет захтевима становника. Инвестиција је вредна три милиона динара, а средства је издвојила локална самоуправа – навео је Ристић.

Како напредују радови уверили су се градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Бојан Микалачки.

-Ослушкујемо потребе мештана који су тражили да се уради нова пешачка стаза у овом делу Мокрина. До сада су  Мокринчани у овом делу улице Доситеја Обрадовића ишли путем што није било безбедно – казао је Богдан.

Осим тротоара у току је санација и у Омладинском дому.

-Завршена је реконструкција крова што је био предуслов за остале радове, а она ће допринети енергетској санацији комплетног објекта. Улагање вредно 3,9 милиона динара се ради на захтев становника Мокрина. За три до четири недеље биће саниране и ударне рупе на саобраћајницама. Фреквенција саобраћаја је велика и стварају се оштећења на путевима и на нама је да их санирамо – прецизирао је први човек града.

Нова стаза се ради од улице Светосавске до Златне греде. Посао ће бити завршен до краја месеца.

А.Ђ.

графити
Док се државно руководство грчевито бори у међународној заједници за сваки педаљ своје земље, за то време блокадери, под плаштом политичке борбе, покушавају да наметну питање сецесије северне српске покрајине.

Није први пут да држава Србија пролази кроз овакве сценарије.

Држава Србија већ је прошла кроз једно разбијање и одузимање територије, док се данас државно руководство бори у међународној заједници да сачува суверенитет и поврати контролу над јужном српском покрајином.

Такође, до сада смо се безброј пута уверили да блокадерима ништа није „свето“, да им је политичка борба заснована на прљавим играма, разним манипулацијама и, пре свега, на лажима. Циљ је да се Србија распарча, ослаби и подели!

Такође, блокадерима није први пут да покушавају да наметну питање сецесије северне српске покрајине. Блокадери данима, кроз своје пропагандне медије, покушавају да пласирају причу о позивном броју резервисаном за Војводину +384!

На овај покушај блокадера стиже јасна порука из Новог Сада!

Наиме, током ноћи широм Новог Сада осванули су графити са порукама „Стоп +384!“ и „Стоп сепаратизму!“. Иако су Новосађани по природи мирни и љубазни, овим порукама показују да им се овакви наративи неће наметати и да се противе идејама које могу угрозити јединство и стабилност Србије.

зт
Како портал 24 седам наводи у даљем тексту: Истраживање Црте изазвало сукоб у опозицији. Владимир Штимац прозвао Драгана Ђиласа због рејтинга ССП-а, док део опозиције оспорава резултате анкета.

Најновије истраживање организације Црта изазвало је прави политички земљотрес у опозиционом блоку. Уместо заједничког наступа против власти, уследио је обрачун дојучерашњих савезника, међусобне оптужбе и отворени сукоби на друштвеним мрежама, а у центру свега нашао се лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас.

Према резултатима истраживања, на питање за кога би грађани гласали када би парламентарни избори били одржани ове недеље, ССП је освојио свега 0,9 одсто подршке, што је резултат који ову странку оставља далеко испод изборног цензуса.

Штимац први повукао обарач

Катастрофалан резултат није прошао без реакције ни унутар опозиционог блока. Један од најгласнијих подржавалаца блокадерског покрета Владимир Штимац јавно је прозвао Драгана Ђиласа, алудирајући да лидер ССП-а већ данима наступа као неко ко одређује правила опозицији, иако, како показују резултати истраживања, за то нема политичко упориште.

  • Ипак је најјаче што Драган из ССП-а иде около, гостује и поставља услове већ две недеље и неке закључке даје, кад оно 0,9%, а ботови који га подржавају иду около, трују и нападају народ и студенте. Сад ће због овог твита да ме нападну Ксенџа и екипа – написао је Штимац.

Његова објава покренула је нови талас међусобних оптужби међу опозиционим активистима и присталицама блокадерског покрета, који су се последњих дана више бавили једни другима него политичким противницима.

Опозиција заратила сама са собом

Резултати Цртиног истраживања додатно су оголили проблем који у опозицији постоји већ месецима. Док поједине странке инсистирају да управо оне треба да предводе будући опозициони блок, истраживање показује да део њих практично више нема политичку тежину међу бирачима.

Уместо преиспитивања сопствене политике, уследио је нови талас међусобних обрачуна. Штимчев напад на Ђиласа само је један у низу јавних сукоба који последњих недеља потресају опозициони блок, у којем готово свакодневно долази до размене оптужби између политичких странака, блокадера и њихових најгласнијих присталица.

Истраживање „Фактор плуса“ трн у оку блокадера

Да Ђиласови виртуелни мегафони не могу да се помире са чињеницом да им је шеф дотакао само дно, најбоље показује хистерија која је завладала на друштвеним мрежама. Будући да Ђиласа и његовог ССП-а буквално нема ни на мапи – како у истраживању „Црте“ (где има срамних 0,9%), тако ни у анкетама „Фактор плуса“ – његови верни ботови су упали у тешку параноју. Немоћни да прихвате сурову политичку реалност да су им лидера грађани послали у зону статистичке грешке, они су прогласили рат свим истраживачким агенцијама и прогласили њихове проценте за „лаж“.

Најбољи доказ овог очајничког покушаја одбране Ђиласовог пропалог рејтинга јесте објава његовог верног јуришника под надимком „Цонсиглиере“, који је у налету беса запретио затвором и лустрацијом свима који се баве статистиком: „Запамтите ова истраживања, у слободној Србији мораће да се објасни зашто су се лажирала истраживања и због кога и са којим циљем…“ Ова агресивна реакција јасно показује да Ђиласова интернет пешадија радије бира претње и теорије завере него суочавање са суровом истином – да им лидера не жели ни један једини одсто грађана Србије.

Криза поверења или политичка реалност?

Последњи догађаји показују колико су односи унутар опозиционог блока постали нестабилни. Уместо заједничке стратегије, све чешће се воде јавни сукоби између дојучерашњих савезника, док резултати истраживања изазивају више међусобних оптужби него политичких одговора.

Посебно је занимљиво да је управо истраживање организације Црта, којој је део опозиционе јавности годинама поклањао велико поверење, овога пута постало предмет оспоравања када су објављени резултати који нису ишли у прилог појединим опозиционим актерима.

Тиме је отворено питање да ли опозиција улази у период у којем ће се, уместо борбе за гласове грађана, водити борба за политички опстанак унутар сопствених редова.

Извор: 24 седам

 

саобрацајка

Током претходног дана у Републици Србији догодило се 89 саобраћајних незгода у којима је погинуло 3, а повређено 46 лица. На територији полицијске управе у Кикинди догодиле су се три саобраћајне незгоде, у којима су две особе задобиле лакше, а једна теже телесне повреде.

-Имајући у виду да је од почетка месеца живот изгубило 33 лица и да је повећано страдање, апелујемо на све учеснике у саобраћају да преузму део личне одговорности и да имају у виду се и поред максималног ангажовања уређаја и људства саобраћајне полиције и даље учестало дешавају тешке саобраћајне незгоде – наводе у МУП-у.

Јуче, у Новом Саду у тешкој саобраћајној незгоди живот је изгубило троје младих људи након што је путничко возило изгубило контролу и слетело са коловоза и преврнуло у канал са водом.
Зато је неопходно прилагодити брзину кретања условима на путу, начин вожње својим способностима и условима у саобраћају, односно специфичностима пута и околине.

Саобраћајна полиција наставиће и у наредном периоду са спровођењем појачаних контрола са циљем унапређења безбедности саобраћаја и смањења броја страдалих.