Даy: Ф ј, 2026

пеxелс-екатерина-боловтсова-6077326

Кикинђанин П. Д. (24) правоснажно је осуђен на трогодишњу казну затвора, јер је утврђено да је починио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, сазнаје “Дневник”. Кривични поступак против њега вођен је пред Вишим судом у Зрењанину, по оптужници коју је подигло Више јавно тужилаштво у овом граду.

Према наводима пресуде, Кикинђанин је 21. фебруара 2024. године, у Кикинди, у стану у којем живи, у стању смањене способности услед дејства марихуане, држао ради продаје опојну дрогу канабис. Већа количина дроге била је подељена у пакетиће приближно једнаке грамаже, припремљене од алуминијумске фолије, који су били сакривени по различитим скровитим местима куће. Код њега су пронађени и дигитална вага за прецизно мерење са траговима кокаина, ТХЦ-а и кофеина, дробилица са поклопцем и један део фолије са траговима ТХЦ-а.

Првостепеном пресудом зрењанинског суда он је оглашен кривим и осуђен је на казну затвора у трајању од три године. Првостепени суд није утврдио било какве отежавајуће околности на страни окривљеног, а као олакшавајуће је ценио чињеницу да се ради о лицу млађе животне доби, које раније није било осуђивано и које је радно опредељено, као и да се коректно држао пред судом.

Више јавно тужилаштво у Зрењанину, међутим, уложило је жалбу због одлуке о кривичној санкцији, сматрајући да је окривљеном требало изрећи казну затвора у дужем временском трајању. Бранилац окривљеног је, пак, у својој жалби указао на наводне повреде кривичног законика и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, тврдећи да је П. Д. могло бити стављено на терет само блаже кривично дело – неовлашћено држање опојних дрога, јер ју је користио искључиво за своје потребе.

Другостепеном пресудом Апелационог суда у Новом Саду, одбијене су као неосноване жалбе и јавног тужиоца и браниоца, па је потврђена првостепена пресуда Вишег суда у Зрењанину.

Извор: Дневник

 

зту

Док су хиљаде грађана у више европских градова мирно изашле на традиционалне првомајске маршеве, тражећи боље плате и животне услове, радикалне антифа групе, „црни блок“ и екстремна левица претворили су завршнице скупова у отворене сукобе са полицијом. У Лиону је, како преноси портал „qуе.фаире.а.лyон“, колона демонстраната стигла на трг Белкур, где је ситуација нагло ескалирала – дошло је до директних сукоба између маскираних демонстраната и снага реда, а у Паризу су бачене и шок-бомбе. Сличне сцене виђене су и у Цириху, где је полиција употребила сузавац, гумене метке и водени топ, као и у Торину, где су демонстранти нападали полицијски кордон штаповима и разним предметима, али полиција им је крволочно узвратила гуменом муницијом, воденим топовима и сузавцем. У Берлину је на улице изашло око 10 хиљада грађана, након радикализације протеста ухапшено је 60 екстремиста, а повређено десетак полицајаца. Читава ситуација подсетила је на Србију, када је током студентских блокада, део опозиционих кругова покушао је да оптужи српску полицију за „репресију“, иако су демонстранти могли слободно да се крећу, а власт је стрпљиво чекала да се разоткрије спољна агенда. Запад у својим градовима протесте разбија крволочно и батинама, а иронија је да нас оптужује за то, иако сличне сцене никада се нису одиграле на улицама Србије.

 

Виеw тхис пост он Инстаграм

 

А пост схаред бy Qуе Фаире à Лyон (@qуе.фаире.а.лyон)

У Лиону су сукоби избили непосредно пред крај мирног дела поворке, на централном тргу Белкур. Према видео-снимцима објављеним на Инстаграм профилу „Бисмутхбацк“, демонстранти су се сукобили са полицијом, што је довело до интервенције снага реда и додатног подизања тензија. У Цириху је „црни блок“ већ током проласка Бахнофштрасеом и Лиматкајем почео са графитима, димним бомбама и петардама, да би у Лангштрасеу избили отворени сукоби уз бацање флаша, каменица и пиротехнике. Полиција је легитимисала више од стотину особа, док се једна активисткиња повредила бежећи кроз реку Зил. У Торину је, према италијанским извештајима, група демонстраната напустила главну колону, напала полицијске штитове и приморала полицију на јуриш и употребу воденог топа. У сва три града полиција је интервенисала на начин да удара демонстранте палицама, испаљује гумене метке, водене топове и сузавац. Мноштво демонстраната је хоспитализовано, а њихови званичници дали су саопштења како је демократија победила и како су вандали, добили одлучан одговор. Занимљиво је да ове радикалне и милитантне групе и то јесте различито него код нас, на западу не уважавају подршку легитимне парламентарне и званичне опозиције, већ и ту наилазе на осуду, а опозиција инсистира да се полиција сурово обрачуна са њиховм блокадерима и насилницима.

Ови догађаји јасно показују образац који смо видели и у Србији – радикална левица, Антифа и зелени екстремисти систематски се инфилтрирају у легитимне протесте како би их претворили у платформу за насиље и дестабилизацију. Док су у Београду и другим градовима блокадери могли несметано да протестују, чак и када су блокирали саобраћај, српска полиција није посезала за силом, за разлику од француске, швајцарске и италијанске полиције, које су користиле специјална средства за разбијање нереда. Председник Вучић и државни органи оптуживани су за „аутократију“, док истовремено Запад у својим метрополама показује друго лице – гумене метке и сузавац против сопствених грађана.

Занимљиво је да су у сва три града – Лиону, Цириху и Торину – међу најагресивнијим групама биле управо структуре које су, према наводима појединих медија и политичких кругова, покушавале да утичу и на српске студентске протесте. Радикална левица, зелени активисти и анархистичке организације. Њихов циљ, како оцењују критичари, није борба за бољи стандард, већ коришћење сваке кризне ситуације за обрачун са државом и полицијом. Тиме се додатно доводи у питање наратив о „мирним демонстрантима“ и „репресивној полицији“ који је пласиран у Србији, будући да су српске снаге реда показале знатно већу уздржаност од својих колега на Западу.

Поглед редакције портала Српски Угао

Лион, Париз, Цирих, Торино и Берлин још једном су показали да радикалне групе са крајње леве сцене представљају озбиљан изазов за јавни ред широм Европе. Уместо да подрже легитимне захтеве грађана, оне протесте претварају у простор за хаос, вандализам и сукобе са полицијом. Србија је, упркос великим тензијама, успела да сачува мир уз минимум употребе силе, док Запад, који често држи лекције о демократији, у сопственим градовима прибегава грубим методама разбијања демонстрација. Важно је истаћи како је приликом студентских демонстрација део јавности изманипулисан, па су грађани изашли на улицу мислећи да дају помен жртвама, а заправо су их екстремисти користили као средство да добију масовност. Управо такве диверзије су се десиле у поменутим градовима 1. маја 2026. године.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

пхото-2026-05-02-08-57-54-696x900.јпг.пагеспеед.це-.2П-ОЕМУ9У

Како портал НС Уживо преноси у свом даљем тексту: У Маглићу су се догодила два узнемирујућа инцидента у размаку од свега 24 сата, који су подигли тензије и отворили озбиљна питања о безбедности и политичкој атмосфери.

Два брутална напада у само 24 сата уздрмала су ово место и отворила питање: Да ли је насиље постало ново средство политичког обрачуна?

Према првим информацијама, непознате особе ушле су у двориште Срђана Симића, председника Општинског одбора, и запалиле му аутомобил. Само дан раније, Александру Стојковићу, председнику Месног одбора СНС у Маглићу, исечене су све четири гуме на возилу.

Ово више није изолован инцидент – ово је образац.

Напади на приватну имовину, и то унутар породичних кућа и дворишта, представљају озбиљан аларм за цело друштво. Када неко ноћу улази у туђе двориште и пали аутомобил, то није само штета – то је порука. Када се некоме циљано уништи возило, то није вандализам, то је притисак.

Случајеви су пријављени полицији, а јавност очекује хитну и одлучну реакцију. Неопходно је да надлежни органи што пре идентификују починиоце и утврде мотиве.

Истовремено, поставља се и шире питање одговорности.

Где су институције када се овакве ствари дешавају? Хоће ли правосуђе реаговати брзо и ефикасно или ће и овај случај остати без епилога?

И коначно, да ли ће о овоме говорити сви, или ће неки наставити да ћуте?

Јер када насиље закуца на врата нечијег дома – то више није политика. То је питање безбедности сваког грађанина.

Учиниоци су се сами идентификовали и оставили свој потпис – остаје да видимо како ће правосуђе реаговати.

Подсећамо, ово није први пут да блокадери тероришу друге људе. У марту је породица Шућак доживела сличну ситуацију, када су им блокадери дошли на праг и уништили улазна врата и аутомобил на паркингу.

Јавност тражи одговоре.

Да ли ће институције коначно реаговати одлучно и послати јасну поруку да насиље неће бити толерисано? Или ће сачекати да се ствари заоштре, па да се политички неистомишљеници убију? Да ли ће се ЕУ огласити? И да ли ће о оваквим инцидентима извештавати и лицемерни Шолакови медији, без селективног извештавања и прећуткивања?

Извор: НС уживо

марија-миљковиц

Марија Миљковић, кикиндска књижевница и професорка енглеског, објавила је трећу самосталну књигу. Издавач је Банатски културни центар. Рецензију потписују књижевници Драган Батинић и Драгица Оличков. На представљању књиге у Народној библиотеци „Јован Поповић” говорио је и професор др. Јовица Тркуља.

У тврдом повезу и богато опремљена, ову књигу је дизајнерски и илустраторски обогатила Ивана Јурич.

Представљање ове књиге било је повод да с ауторком осветлимо њену поетику.

-Од прве књиге “Јерес нежности”, која је била трагање кроз личне емоције, преко књиге “Присно с невидљивим”, па до ове треће, нове „Песмарице за три срца”, све три сажимају моја искуства и као боготражитељке и као мајке и као кћери, а ту је присутно и сећање на оне којих више нема, а који су итекако присутни у мојим сећањима, иако су невидљиви- каже ауторка, додајући да се док је радила у школи као професор енглеског, без остатка се предавала свом основном занимању, у којем је имала много успеха, па је стога и правила дуже песничке паузе.

-Ја нисам плодан писац, и правила сам паузе у објављивању јер сам се предано бавила својим педагошким радом, али још у време објављивања моје друге књиге „Присно с невидљивим”, пре више од 25 година, постала сам члан Удружења књижевника Србије, што је велика част. Кад је реч о овој  мојој новој збирци, откад су моје три унучице дошле на свет, песме су настајале на најприроднији начин-кад оне крену у шетњу, па ми деца пошаљу фотографију из шетње, ја им одговорим песмицом. Тако да сам кроз моје унуке поново почела да откривам свет детињства. Ово су песме које су се такорећи писале саме- наводи Марија додајући да се у овој новој књизи осврнула и на то како је бити носилац титуле баке.

-То је у мом случају и слатко, али и горко јер су моје три унуке, три дивне музе, далеко од своје нане. Све што излази из мог срца, а преточено је у стихове, има и емотивну димензију, па је и „Песмарица за три срца” у ствари намењена најпре срцима мојих унучица. Поред рецензената, имам и неколико препорука људи од струке-учитеља, педагога, психолога… и то ми је значајно, јер су оценили да је ова књига приступачна свој деци и да је поучна.

Рецензент Драган Батинић је навео да би се ова књига могла сматрати неком врстом поетског дневника. „Језичка и стилска одмереност, прилагођеност дечијем узрасту, рима и мелодичност стиха, дају песмама пријемчивост и памтљивост, што је у овој врсти књижевности посебно битно. Ово може бити и приручник свима, како децу учити и од њих учити, како опет уживати и радовати се са децом , као дете”.

 

Н. С.

мост-томасевац-1

Приликом отварања моста на реци Тамиш код Томашевца истакнуто је да планирана модернизација целокупне регионалне, једноколосечне и неелектрификоване пруге Панчево Главна – Зрењанин – Кикинда – државна граница, уз предстојећу обнову локалних железничких станица. Нови железнички моста омогућио је и успостављање редовног железничког саобраћаја, што је први и најважнији корак ка свеобухватној модернизацији Баната.

Управо поменути мост је кључна саобраћајна артерија на правцу Панчево – Зрењанин – Кикинда. У  изградњу је инвестирано 12,5 милиона евра, радови су почели 31. маја 2024. године, док је грађевински део посла окончан 10. септембра 2025. године. Посебну важност овом пројекту даје чињеница да су целокупан и изузетно захтеван инжењерски посао самостално извеле искључиво домаће компаније. Председник Републике Србије Александар Вучић током свечаног отварања новог моста изјавио је:

– После много година ово је први пут да су наше компаније радиле самостално било где овако захтеван објекат. Да се вратимо ономе што смо некад знали. Честитам на добро изведеном послу.

Укупна дужина моста је 120 метара. Ослања се на четири стубна места, од којих су два позиционирана директно у речном кориту. Распон између стубова износи 40 метара. Главни носач представља масивна челична конструкција која премошћава три распона, реплицирајући визуелни идентитет старог моста. У објекат је уграђено око 500 тона конструктивног челика и 2.600 кубика висококвалитетног бетона. Изграђено је  и око 1.200 метара потпуно новог колосека. Радови су подразумевали уградњу између 24.000 и 25.000 кубика материјала у цементом стабилизован насип, полагање око 170 тона шина и инсталацију између 1.700 и 1.800 железничких прагова.

Након периода у којем се саобраћај одвијао преко старог и небезбедног моста, а потом и путем алтернативног аутобуског превоза због извођења инфраструктурних радова, предузеће “Србијавоз” потврдило је да су створени услови за потпуно ослањање на железничке капацитете.

Новоизграђена инфраструктура омогућава безбедније и поузданије путовање, уз пројектовану брзину возова до 100 километара на час на овој деоници. Путницима су на располагању по два редовна дневна поласка у оба смера.

Р.К.

 

струја-5

У среду, 6. маја, од 9 до 12 сати, због радова на електричној мрежи без струје ће бити домаћинства у следећим улицама у Кикинди: Краљевића Марка од Жарка Зрењанина до Димитрија Туцовића, Кумановска од Вељка Петровића до Димитрија Туцовића, Албертова од Жарка Зрењанина до Лазе Костића, Сувачарска од Жарка Зрењанина до Ђуре Даничића, Жарка Зрењанина од Стерије Поповића до Саве Липованова Ђуре Даничића од Сувачарске до Краљевића Марка, Лазе Костића од Албертове до Краљевића Марка, Гаврила Принципа парна страна од Жарка Зрењанина до Новосадске, Сутјеска од Жарка Зрењанина до сокачета, Стерије Поповића од Жарка Зрењанина до Призренске, Призренска од Стерије Поповића до Николе Француског, Димитрије Туцовића од Албертове до Дистричке, Кинђа и Дистричка парна страна од Димитрија Туцовића до стадиона.