Ulice u Kikindi i okolnim selima ove večeri obasjavale su vatre Lazarice. Deca su sa nestrpljenjem čekala da padne prvi mrak, kako bi mogli da preskaču vatru. Palili su se tulaj, slama, grane.
Dečija graja praćena budnim okom starijih čula se i u ulici Stevana Sinđelića gde su se okupili članovi Kikindskog konjičkog društva. I Nika Beleslin bila je jedna od onih koji su preskakali Lazaricu.
-Dolazim svake godine. Okupio se veliki broj mojih drugara. Volim da preskačem vatru, nije me strah ni kada je velika– kaže Nika.
Mira Rakić prisetila se kako je to bilo nekada:
-U paljenju Lazarice učestvovao je čitav komšiluk. Bilo je puno mladih, puno parova i dece. Spremale su kokice, palačinke, kifle i krofne i kokice obavezno, a stariji bi popili po koju rakiju i vino. Narodno veselje trajalo je do ponoći. Neretko je tu bila i harmonika pa se zapevalo i zaigralo- saznajemo od Mire Rakić.
Gradonačelnik Mladen Bogdan takođe je uživao u ovom običaju. Preskakao je vatru razgovarao sa sugrađanima i družio se sa decom. Kako je istakao, ovi običaji su važni, jer, pre svega, okupljaju sve generacije na jednom mestu.
I danas je tako, dok mladi preskaču vatru, stariji Kikinđani druže se uz krofne, kokice i rakiju. Tako je bilo i u Malom Bedemu gde se okupilo stotinak stanovnika ovog dela grada, istakao je Zoltan Kočiš.
-Mi ovako obeležavamo svake godine Lazaricu. Palimo tulaj, grane, slamu po starom običaju. Zna se da je petak veče pred Vrbicu uvek veseo. Deca su jedva čekala da padne mrak i da upalimo vatru. Kokice su obavezne. Svi donesu po nešto tako da deca pored preskakanja vatre uživaju i u slatkim i slanim đakonijama – otkrio nam je Kočiš.
Paljenje vatri Lazarica svake godine pada u petak, sedam dana pre Velikog petka za pravoslavne vernike. Nekada se verovalo da preskakanje upaljenih snopova kukuruza, grana, slame, tera zle duhove, veštice i bolest.
A.Đ.
