Како портал НС Уживо пише: Некадашња директорка Иницијативе младих за људска права у Србији Софија Тодоровић, а садашња организаторка студената у блокади, поново се нашла у жижи јавности.
Вук мења длаку, али ћуд никада.
Иако су се 2003. године у јавности појављивали под плаштом „Иницијативе младих за људска права“, студенти и грађани су их тада прозрели. Њихове праве намере за отцепљење Косова и залагање за геноцид у Сребреници изашле су на видело, право лице се показало, а онда је кренуло прешалтавање.
Наиме, сада се приказују као студенти у блокади, али намере су исте – отцепљење Косова и залагање да су Срби геноцидан народ. Слично за све што се боре и Мила Пајић, Доротеја Антић…
Подсећамо, ово није први пут да се Софија Тодоровић појављује у јавности. Недавно, скандалозно удруживање Динка Грухоњића и Софије Тодоровић приказало је јавности право лице, али и њихове намере, а то је уништити све српско, уништити Србију и укаљати име оних који су је бранили.
На порталу Динка Грухоњића „Аутономија“ објављен је скандалозан наслов „Иницијатива младих: Павковић је осуђен ратни злочинац, а не херој“.
Нит која их све повезује
Док лидер блокадера Динко Грухоњић уступа медијски простор да српског генерала називају злочинцем, за то време Софија Тодоровић уз помоћ своје организације шаље саопштења у којима дели став са Грухоњићем, док истовремено подржавају Милу Пајић. Зашто се крије у Хрватској ако није крива?
Подсећамо, портал „NS Uživo“ је неколико пута до сада писао о Иницијативама, а више о томе можете прочитати овде.
Ко финансира Грађанске иницијативе?
Према јавно доступним подацима које су саме Грађанске иницијативе објавиле, међу њиховим кључним и дугогодишњим донаторима налазе се:
– „USAID“,
– „National Endowment for Democracy (NED)“,
– „Evropska komisija“,
– „Delegacija Evropske unije u Srbiji“,
– „Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju“,
– „Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji“,
– „Open Society Foundations“, као и бројне западне фондације и амбасаде.
Поред тога, Грађанске иницијативе сарађују са регионалним партнерским организацијама, међу којима је и „Integra“ из Приштине, организација која делује у оквиру правног и политичког система самопроглашеног Косова и која се, према јавно доступним подацима, између осталих извора финансира и средствима „Rockefeller Brothers Fund“.
У последњем колу првог дела сезоне, у трећем мушком рангу, стонотенисери Галадске у саставу: Ђукић, Фекете, Кудлик, Бањаш, у Мачванској Митровици, савладали су резултатом 4:0, последње, 10. на табели Подриње у Мачванској Митровици и као шести или седми, одлазе на паузу која ће потрајати пет седмица.
Истим резултатом 4:0, али службеним, бодове је у уписала и женска екипа Галадске пошто у Кикинду, на сусрет првог кола доигравања за останак у лиги другог степена надметања, није дошло Панчево које је иступило из такмичења. Д. П.
Припадници Рибочуварске службе Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине“ у појачаним контролама риболовних подручја током божићних и новогодишњих празника пронашли су и одузели 223 мреже, укупне дужине 6.790 метара.
Заплењено је и више комада забрањеног алата за рибарење, а против три лица поднете су пријаве због недозвољеног риболова.
Упркос отежаним временским условима, у циљу спречавања рибокрађе и заштите природних ресурса, интензивиран је надзор Дунава, комплетне каналске мреже Дунав–Тиса–Дунав, као и свих заштићених подручја под управом ЈВП „Воде Војводине“.
Овакве активности, које рибочувари спроводе и у најзахтевнијим околностима, јасно показују опредељеност Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине“ да континуирано ради на заштити рибљег фонда и очувању водних ресурса, без обзира на сложене метеоролошке услове и период године, као и да незаконите активности неће бити толерисане, истичу у овом предузећу.
Легендарни ТВ коментатор и највећи популаризатор космичких истраживања заузима посебно место међу знаменитим Кикинђанима, пише за празнични двоброј „КОМУНЕ“ професор др Јовица Тркуља подсећајући на дело Миливоја Југина
Миливој Југин је рођен 22. августа 1925. године у Великој Кикинди. Његов отац, Максим Југин, био је трговац, а мајка Софија домаћица. Основну школу (1931–1935) и осам разреда гимназије (1935–1943) завршио је у Великој Кикинди. Био је један од најбољих ученика у својој генерацији Кикиндске гимназије, члан метеоролошке, ваздухопловне и других секција. Од тада је за њега ваздухопловство и летење постало опсесија и један од животних циљева. Његова друга љубав током школских дана било је сликање. У почетку је радио портрете, а касније се определио за акварел. Имао је 37 самосталних изложби у нашој земљи и три у иностранству (Лондон, Њујорк, Москва). Још један хоби је Миливоју у гимназијским данима и касније у животу улепшавао дане – фотографисање. Фотографским апаратом је прокрстарио свет на четири континента и репортаже са тих путовања објављивао је у разним илустрованим часописима и ревијама у нашој земљи. Млади Миливој је испољио интересовање и за музику. Научио је да свира гитару и радо је свирао у кругу пријатеља и рођака. У Гимназији је сарађивао са гимназијским листом „Освит“.
Мајка Софија, син Миливој и отац Максим Југин, оком фотографа Калмара (Велика Кикинда, 1929. године)
Миливојево безбрижно дечаштво је прекинуо рат 1941. Спас од ратних траума налазио је у књигама, сликању, музици и посебно у литератури о ваздухопловству и летењу. Након ослобођења, упућен је у „Харковско војно ваздухопловно техничко училиште“ где се обучавао до децембра 1946. По повратку у земљу, 1947. године, добио је чин потпоручника и распоређен је у Загреб на аеродром Лучко. Студирао је на Ваздухопловном смеру Машинског факултета у Београду, на коме је дипломирао 1954. године.
Његово прво радно место као ваздухопловног инжењера било је у Ваздухопловно-техничком институту у Жаркову, где је радио у конструкторској групи као аеродинамичар на пројектовању и конструисању наших војних млазних авиона „Галеб“ и „Јастреб“ и на клипном авиону „Крагуј“. После изласка из активне војне службе у чину ваздухопловно-техничког мајора, 1966. прешао је у Институт за научнотехничку документацију и информације у Београду, у коме је остао све до пензионисања, 1983. године.
Југин, Велика Кикинда, 1930, фото Ланг
Космосу у походе
Југин је почетком 1950-их година показао велико интересовање за могућност остварења космичког лета и истраживање васионског простора. Од првих дана космичке ере један је од наших најактивнијих популаризатора идеја астронаутике. Од 1953. године посебну Југинову пажњу привлачили су проблеми и могућности лета у космос. Када је 1954. у оквиру Ваздухопловног савеза Југославије оформљено Астронаутичко друштво, чији је председник био инжењер проф. др Коста Сивчев (такође Кикинђанин), он се активно укључио у његов рад. Био је руководилац у Југословенском астронаутичком и ракетном друштво (АРД) и у Савезу астронаутичких и ракетних организација Југославије (САРОЈ).
Највећи допринос Југин је дао популаризацији истраживања космоса. Користећи добре односе које је у то време Југославија имала са СССР и САД, био је на извору најважнијих информација о резултатима у освајању космоса које су ове две велесиле остваривале. Био један од ретких који је посећивао космодроме у обе државе и био је у пријатељским односима са већином руских и америчких космонаута.
Миливој Југин као матурант Кикиндске гимнаије, Велика Кикинда, 3.7.1943, „Фото Сретеновић”
Имајући то у виду, ТВ Београд је Југина ангажовала да коментарише лет у космос Јурија Гагарин априла 1961. Тада је започела његова плодна сарадња са РТВ Србије која ће трајати пола века. Југин је коментарисао значајне догађаје у освајању космоса, интервјуисао познате космонауте. Прославио се као ТВ коментатор који је дочарао милионима Југословена полетање „Апола 11“ на месец, 21. јула 1961.године.
Југин је 1967. изабран за дописног члана Међународне астронаутичке академије (IAA) са седиштем у Паризу. Била је то велика сатисфакција за његов активан рад на пољу истраживања васионског простора. Из те области објавио је 12 књига и то: Вештачки Земљини сателити (1960), Освојувањето на вселената (1963.), Сателити и космички бродови (1965), Човек и космос (1969), Космичка техника и њена примена (1971), Пут у космос (1975) (са оригиналним потписима и посветама космонаута и астронаута), Сви смо космонаути (1977) – књига за децу, добила две Невенове награде, Васиони и походе (1977), Космос из војног угла (1986), Космос открива тајне (1997) – уврштена у капитална дела, Човек, биљке, животиње у космосу (1998), Вечни траг (2000). Поред тога, у многим дневним листовима, часописима и илустрацијама објавио је мноштво коментара и чланака о ономе што се збивало у области космичких истраживања.
Преминуо је 20. јануара 2013. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Миливој Југин и космонаут Павел Попович, испред згрaде Курије у Кикинди, 1987. (Фото: Д. Бадрљица)
Неправедно заборављен
О Миливоју Југину као стручњаку писали су проф. др Коста Сивчев, академик Татомир Анђелић, др Владимир С. Ајдачића, мр Грујицa С. Ивановић, Станко Стојковић и др. Њихов закључак је да његови радови, представљају значајан допринос сложеној области космонаутике. О Југину као човеку и Кикинђанину говорили су Раша Попов, Јован Ћирилов и др.
Захваљујући њиховим радовима и записима делимично је исправљена неправда према Југину и његовом делу. Они су указали на његов плодан и разноврстан опус из области ваздухопловства, космонаутике, сликарства, публицистике, новинарства и фотографије.
Полазећи од наведених доприноса Југина, можемо закључити да његово дело и јавно деловање служе за понос његовој струци, завичају и отаџбини, те да он зато заузима посебно место међу знаменитим Кикинђанима и великанима српског ваздухопловства и космонаутике. Својом моралном доследношћу и јавним деловањем служиo je за углед српској елити, посебно инжењерској и медијској.
Упркос томе, о Миливоју Југину данас се, нажалост, мало зна. О његовом животу, каријери и јавним делатностима не постоје монографски радови и студије. Постоје малобројни чланци и краћи, махом пригодни текстови. Нажалост, он је последњих година заборављен и у свом завичају. Бројне генерације младих ништа не знају о њему и његовом делу. Историјски архив и Музеј Кикинде не поседују основне релевантне документе о Југину и његовој породици, немају ниједну његову фотографију везану за Кикинду, ниједну његову уметничку слику или слајд. На тај начин Југиново дело и улога у јавном животу су неправедно запостављени.
Карикатура Миливој Југина, рад Паје Станковића, Београд, 1976; са духовитим коментаром космонаута Алексеја Лимонова: „Миливоје, окрени се лицем к „Сојузу“, 1978.
Миливој Југин је рођен у Кикинди 1925. Последњи пут је боравио у родном граду 2003. Том приликом је отворена изложба његових уметничких слика и одржана трибина
Неодужен дуг
Крајње је време да његов родни град почне да одужује дуг према свом великану, да истражи и прикаже области у којима је он деловао, резултате које је остварио. У првом реду су Југинови изузетно цењени и значајни радови из области космонаутике и ваздухопловне технике. Ту су и његови бројни публицистички радови, богати сликарски опус и успешно бављење фотографијом.
Миливој Југин испред његове слике: Јуриј Гагарин, акварел, 80 х 60 цм.
У фељтону који сам писао за „Кикиндске новине“ 2019. године предложио сам да се у том циљу предузму следећи кораци: да Народна библиотека „Јован Поповић“, кикиндски Музеј и Архив, заједно са Ваздухопловним савезом Србије, РТВ Београд и Удружењем инжињера и техничара у Београду припреме изложбу и објаве књигу „Миливој Југин – личност и дело“, да Културни центар Кикинде, Народна библиотека „Јован Поповић“ Кикинда, Војно-издавачки завод и Издавачка кућа Прометеј из Новог Сада припреме и објаве Изабранадела Миливоја Југина и да се кикиндској Општини предложи да једна улица и школа у Кикинди по њему добију име. Од ових предлога реализован је само један. Југин је добио улицу на периферији Кикинде код Великог бедема.
Овај текст написао сам као прилог одуживању дуга Миливоју Југину, у нади да, упркос свему, он и други знаменити Кикинђани и њихово дело неће бити заборављени.
Дирекцији полиције и Сектору за ванредне ситуације наложено је да од данас наступе здруженим снагама, уз активније укључивање припадника Жандармерије, како би се одговорило на све изазове које доноси лоше време и осигурала безбедност становништва, саопштено је данас из канцеларије председника Владе Србије Ђура Мацута.
У складу са налогом председника Владе Србије, услед отежаних временских услова биће појачано ангажовање служби на терену како би се пружила брза и ефикасна помоћ грађанима.
На иницијативу премијера, привредни субјекти су се укључили у пружање помоћи, пре свега обезбеђивањем агрегата за угрожена подручја.
Међу компанијама које су се одмах одазвале је и кинеска компанија Шандонг, која је пружила конкретну подршку на терену.
У саопштењу је наведено да кабинет премијера наставља да прати ситуацију из сата у сат и предузима све неопходне мере како би грађани били заштићени и како би се живот у погођеним срединама што пре нормализовао.
Шандонг се први одазвао, обезбедио агрегат који је упућен у Ваљево
Мацут је саопштио да се компанија Шандонг прва одазвала његовој иницијативи да се привредни субјекти укључе у пружање помоћи услед отежаних временских услова, наводећи да је та компанија обезбедила агрегат који је упућен у Ваљево.
Мацут је на свом Инстаграм налогу навео да је агрегат јутрос кренуо ка Електродистрибуцији Ваљева како би се помогло угроженим подручјима.
„Позивам све компаније које су у могућности да се одазову и помогну“, навео је Мацут на свом Инстаграм налогу.
На иницијативу премијера, привредни субјекти су се укључили у пружање помоћи, пре свега обезбеђивањем агрегата за угрожена подручја, а међу компанијама које су се одмах одазвале је и кинеска компанија Шандонг, саопстено је из кабинета премијера.
У складу са налогом председника Владе Србије, услед отежаних временских услова биће појачано ангажовање служби на терену како би се пружила брза и ефикасна помоћ грађанима.
Канцеларија председника владе саопштила је и да је дирекцији полиције и Сектору за ванредне ситуације наложено да од данас наступе здруженим снагама, уз активније укључивање припадника Жандармерије, како би се одговорило на све изазове које доноси лоше време и осигурала безбедност становништва.
У саопштењу је наведено да кабинет премијера наставља да прати ситуацију из сата у сат и предузима све неопходне мере како би грађани били заштићени и како би се живот у погођеним срединама што пре нормализовао.
Милан Ћулум, који је до септембра био тренер српсколигаша из групе „Београд” сурчинског Јединства, нови је шеф стручног штаба ОФК Кикинде. Наследио је Владимира Китановића који је прихватио понуду управе клуба са севера Баната и биће координатор рада млађих селекција.
Промоција Ћулума (41), који је до пре неколико сезона имао богату играчку каријеру, предвиђена је на кикиндском Градском стадиону за понедељак или уторак, а припреме Кикинђана за пролећни део сезоне Српске лиге „Војводина”, у којој ће с новим тренером и с последњег места табеле покушати да се домогну опстанка, стартоваће у понедељак 19. јануара. До тада ће бити познато и ко су појачања ОФК Кикинде у зимском прелазном року, а биће их сигурно неколико. Д. П.
Милан Ћулум, који је до септембра био тренер српсколигаша из групе „Београд” сурчинског Јединства, нови је шеф стручног штаба ОФК Кикинде. Наследио је Владимира Китановића који је прихватио понуду управе клуба са севера Баната и биће координатор рада млађих селекција.