Из ЈП “Путеви Србије” упозоравају да је, због магле, смањена видљивост на 100 до 150 метара.
“Апелујемо на све учеснике у саобраћају да због појаве магле, поледице и смањене видљивости на готово свим путним правцима у Републици Србији посебно обрате пажњу, прилагоде брзину условима на путу, поштују постављену саобраћајну сигнализацију и не возе под дејством алкохола како не би угрозили свој и туђе животе”, саветују из „Путева Србије“.
Према последњим информацијама Управе граничне полиције Републике Србије, задржавање на Граничном прелазу Наково је 15 минута, у оба смера. Радно време ГП Наково је од 7 до 19 сати сваког дана, искључиво за путничка возила, подсећају из Граничне полиције.
Нови становник града, први који је рођен у 2025. години је дечак, Вукашин Влаховић из Башаида. На свет је стигао јутрос у 4 сата и 55 минута, каже мајка, двадесетшестогодишња Тијана.
– Вукашин је рођен са 2.670 килограма и дуг је 50 центиметара. Он нам је треће дете. Имамо девојчицу од пет и дечака од три године, Милицу и Јована. Важно ми је да све добро прође и да здрави одемо кући. Захвална сам на поклону, сада нам је свака помоћ добро дошла – рекла је мама Тијана, иначе радница фабрике „Le Belier”.
По традицији, мајци и беби градоначелник Младен Богдан је уручио чек, поклон локалне самоуправе.
– Ово је увек прва и најлепша активност у свакој години. Одлучили смо да ове године још више обрадујемо мајку која се прва породила у овој години. Раније смо, као помоћ града, поклањали чек на 50 хиљада динара, а сада смо тај износ повећали на 80 хиљада и верујем да смо помогли да прворођена беба има све што јој је потребно. Обишли смо и остале породиље на Одељењу, да им се захвалимо, да им пружимо подршку и да знају да је њихов град ту за њих од првих тренутака родитељства. Било нам је важно и да разговарамо са особљем на Неонатологији, да видимо да ли имају све што им је потребно и да ли имају потребе за новим апаратима. Као Град ћемо се, заједно са Покрајинским секретаријатом за здравство, трудити да што више улажемо у здравство у граду, да се, заједно са реконструкцијом Болнице, ради и на њеном опремању, како би здравствена заштита сви грађана била све боља. Важно је да покажемо да смо град који мисли на породицу и на децу, како би се млади људи одлучивали да се остваре као родитељи и како би њихова деца живела у сигурном и безбедном граду – рекао је Богдан и нагласио да ће издвајања за популациону политику и дечију заштиту бити повећана, као и да ће, наредне године, прва беба добити чек на више од сто хиљада динара.
Мали Вукашин, али и сви његови другари који су рођени јуче и данас, добили су и поклон-пакете и новогодишње пакетиће од Црвеног крста, које им је уручила председница ове организације, Маријана Мирков.
– Већ дуги низ година прва акција Црвеног крста је баш на овом месту и то нас веома радује. Дошли смо да поздравимо све бебе на Порођајном одељењу, да мајкама и њиховим породицама пожелимо пуно здравља и среће и донели смо пакете са најпотребнијим стварима за прве бебине дане. Желимо да знају да увек могу да рачунају на Црвени крст, и у лепим и у лошим животним ситуацијама – истакла је Маријана Мирков.
У новој години прве две бебе су двојица дечака која су се родила у размаку од два сата. Ако се по јутру дан познаје, ова година ће бити добра, рекла је директорица Опште болнице, докторка Весна Томин и навела да је рад Неонатологије сада умногоме унапређен.
– Прошлу годину смо завршили са 426 деце и надамо се да ћемо ове године бити бољи. Наше одељење је много унапређено, сада имамо двоје субспецијалиста неонатолога, тако да је брига о новорођеној деци подигнута на највиши могући ниво. Захваљујући Покрајинском секретаријату за здравство, имамо и нову опрему – пет нових изолета (инкубатора) и нови уређај, CPAP, за подршку превремено рођеним и бебама које се нису најбоље прилагодиле у првим сатима живота. Наше Одељење неонатологије сада више није прилагођено само за негу здраве новорођене деце, него пружамо подршку и деци која имају неки здравствени проблем – рекла је директорица.
Тренутно је на Порођајном одељењу укупно пет беба, рођених јуче и данас, и сви су дечаци.
Од почетка године на снагу ступају бројне новине, па ће плате у јавном сектору бити веће за осам одсто, а просветарима стиже повишица од 11 процената.
У новој години биће повећана и минимална зарада за 17,3 одсто. Минимална цена рада повећава се са 271 на 308 динара по радном сату, без пореза и доприноса. Висина минималца зависиће од броја радних дана, односно радних сати у одређеном месецу, и износиће око 53.592 динара или 457 евра.
Изменама закона о доприносима за обавезно социјално осигурање неопорезиви део зарада је повећан са 25.000 динара на 28.423 динара, чиме се зараде растерећују а циљ ове измене јесте да се стимулише ново запошљавање радника.
Најнижа месечна основица на коју ће се обрачунавати и плаћати доприноси за обавезно социјално осигурање износиће 45.950 динара, а највиша 656.425 динара.
Пензије су већ повећане од краја 2024. године. Од примања за децембар свим пензионерима и корисницима осталих права из пензијског и инвалидског осигурања, примања су увећана за 10,9 одсто, а тако усклађени износи пензија и новчаних накнада биће исплаћени овог месеца. Након усклађивања, просечна пензија за децембар 2024. износи око 50.700 динара.
У складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, од 1. јануара важе нови услови за одлазак у пензију, па ће жене у старосну пензију у овој години моћи да иду са навршене 63 године и 10 месеци живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Услови за мушкарце су остали непромењени, што значи да ће они, као и до сада, у старосну пензију моћи да иду са навршених 65 година живота и најмање 15 година стажа.
У Народном позоришту дошло је до промене на руководећој позицији. По завршетку мандата Милене Живков, одлуком Градског парламента, за вршиоца дужности директора именован је Бране Марјановић који у Позориште долази са позиције директора Народне библиотеке и заправо се враћа у своју матичну кућу, на чијем челу је био 11 година. О томе шта ова промена доноси Позоришту, а шта њему, говорио је за Кикиндски портал.
– Најлепше успомене везују ме за ово позориште. Био је то и мој највећи професионални изазов. Кад сам стигао у Позориште 2008. године, био је то нов посао за мене у периоду када је ансамбл био у напону, са много добрих глумаца. За тих 11 година било је добрих представа и то нас је заиста испуњавало. Једне године „Носорог“ је био најбољи у Војводини, а војвођанска позоришна продукција је квалитетнија и од београдске и од продукције позоришта у ужој Србији. Добили смо награду за најбољу представу у целини, а као најбољи глумац награђен је Марко Гверо. Значајно је и да је та представа имала и београдску премијеру и да је проглашена за једну од три најбоље представе позоришта из унутрашњости које су те године одигране у неком од престоничких позоришта. Незаборавни су и „Каубоји“, али и „Случај Кандид“, којем нисмо придавали пуно значаја, а који је имао потенцијал. Био је то искорак и у репертоару и у начину на који је представа постављена. Многи критичари били су затечени што смо ми успели тако нешто да урадимо. Посебна по много чему, није наилазила на прихватање наше публике, али мислим да смо са том представом могли да се представимо на највишем нивоу. Не смемо да заборавимо ни комад „Славуј и кинески цар“ са којим смо, 2010. године, поново на Фестивалу професионалних позоришта Војводине, били најбољи у неколико категорија. На Међународном фестивалу у Котору били смо други, а на Европском фестивалу позоришта за децу у Београду, „ТИБА“, поделили смо прво место са представом из Норвешке. Касније су и „Каубоји“ били запажени, на 18. Театар-фесту у Бањалуци, поделили су прво место са представом „Доктор Нушић“ Народног позоришта Сомбор и Крушевачког позоришта.
“Каубоји”
Како видите кикиндско позориште данас?
– Пре свега, иако смо позориште из унутрашњости и у категорију смо мањих позоришта, са мање од 50 запослених, тај ансамбл који може да носи велике пројекте је задржан и то је велики потенцијал. Треба нагласити и да ми имамо 12 глумаца на 24 запослена, што је врло позитиван однос у корист глумаца јер је у позориштима правило да на једног глумца „иду“ три или четири сарадника. Овај ансамбл, дакле, има велике могућности, само треба створити и атмосферу да покушамо поново да идемо путем успеха на ком смо били.
“Носорог”
Шта то значи у позоришној пракси?
– Ово је врло озбиљан посао, и за мене је поново изазов. Иако сам био одсутан готово шест година, приступам му са ентузијазмом као први пут. Сви ће имати исту шансу, према свима ћу се исто поставити и од свих тражим посвећеност послу и одговорност какву захтева једна озбиљна кућа. Ми смо професионално позориште у малом граду и то је за поштовање јер има већих градова са мањим позориштима или која уопште немају професионално позориште. Ту предност треба да искористимо, да ову кућу поставимо на место које завређује. Позориште је озбиљна „играчка“ која пуно кошта и ако идемо испод неких минимума, нећемо имати могућност да се остваримо.
“Славуј и кинески цар”
Од многих планова које имате, шта већ сада можете да нам најавите?
– Сачувао сам везе у позоришном свету, тако да ћемо обновити сарадњу са позориштима, мада није лако обезбедити средства за пут и трошкове гостовања. Такође, мислим да је непримерено да имамо вишедеценијску размену са позориштима из уже Србије, али не и са комшијама – театрима у Сомбору, Суботици, Зрењанину; са њима треба да размењујемо представе, као и да сваку премијеру имамо и у Београду и у Новом Саду. Средином фебруара имаћемо премијеру представе „Космај All Inclusive“, на којој се ради, ту смо на пола посла. Очекујем и сарадњу са Стеријиним позорјем – ових дана читам неке од текстова награђених на њиховим годишњим конкурсима јер планирамо један од њих да поставимо на сцену ове године. Биће то копродукција, постоји добра воља с обе стране, и верујем да ћемо са том представом у децембру да обележимо 75 година Позоришта. Размишљам и о томе да обновимо неке комаде, а да нас то пуно не кошта, као и о новој „представи миљеа“ јер имамо толико значајних писаца са нашег подручја. Такође, могуће је и да, као редован термин за репертоарска извођења вратим суботу. Многи су ми то предложили и има смисла, људи су викендом најчешће слободни и навикли су на тај позоришни дан. Најважније је да извучемо максимум из нас самих, и из онога колико нам даје Град. Да удахнемо више живота у ово позориште, да имамо ту унутрашњу синергију, јер овде смо зато што волимо тај посао и школовали смо се за њега. И, наравно, зато што то заслужује наша публика којој желим срећу у новој години и да весели долазе у своје позориште.
С. В. О.
(Фото: Народно позориште у Кикинди и приватна архива)
Петарде су забава која се лако претвори у катастрофу, наводи се у објави Министарства унутрашњих послова на њиховој Инстаграм страници.
„Да ли сте знали колико је мало потребно да једна петарда изазове пожар? Мислите на безбедност! Избегавајте пиротехнику и упозорите друге на ризике које носи неодговорно руковање петардама“, апелују из МУП-а.
По традицији, мајци и беби градоначелник Младен Богдан је уручио чек, поклон локалне самоуправе.
Мали Вукашин, али и сви његови другари који су рођени јуче и данас, добили су и поклон-пакете и новогодишње пакетиће од Црвеног крста, које им је уручила председница ове организације, Маријана Мирков.
– Већ дуги низ година прва акција Црвеног крста је баш на овом месту и то нас веома радује. Дошли смо да поздравимо све бебе на Порођајном одељењу, да мајкама и њиховим породицама пожелимо пуно здравља и среће и донели смо пакете са најпотребнијим стварима за прве бебине дане. Желимо да знају да увек могу да рачунају на Црвени крст, и у лепим и у лошим животним ситуацијама – истакла је Маријана Мирков.
У новој години прве две бебе су двојица дечака која су се родила у размаку од два сата. Ако се по јутру дан познаје, ова година ће бити добра, рекла је директорица Опште болнице, докторка Весна Томин и навела да је рад Неонатологије сада умногоме унапређен.
– Прошлу годину смо завршили са 426 деце и надамо се да ћемо ове године бити бољи. Наше одељење је много унапређено, сада имамо двоје субспецијалиста неонатолога, тако да је брига о новорођеној деци подигнута на највиши могући ниво. Захваљујући Покрајинском секретаријату за здравство, имамо и нову опрему – пет нових изолета (инкубатора) и нови уређај, CPAP, за подршку превремено рођеним и бебама које се нису најбоље прилагодиле у првим сатима живота. Наше Одељење неонатологије сада више није прилагођено само за негу здраве новорођене деце, него пружамо подршку и деци која имају неки здравствени проблем – рекла је директорица.
