Year: 2025

Радован Влаховић, књижевник, оснивач и директор Банатског културног центра, један је од добитника „Вукове награде“ за изузетан допринос развоју културе у Србији и на свесрпском културном простору за 2024. годину.

Културно-просветна заједница Србије (КПЗС) је, заслужним појединцима и установама, ово признање доделила 61. пут, на свечаности одржаној 21. фебруара у Председништву Србије у Београду.

„Вукову награду“ уручио је председник КПЗС, Зоран Аврамовић, а добили су је и: редитељ Предраг Антонијевић, уметнички фотограф Вукица Микача, писци Видак М. Масловарић и Милан Мицић, диригенткиња Снежана Деспотовић, професор Филозофског факултета у Нишу Горан Максимовић, професор историје српског језика Јелица Стојановић из Црне Горе, директор Народне библиотеке „Стеван Сремац” у Нишу Соња Шуковић, и Основна школа „Добросав Радосављевић Народ” из Сремске Митровице.

Изузетна „Вукова награда“ за 2024. годину припала је глумцу Александру Берчеку, академику Драги Бранковићу, оперском уметнику Жељку Лучићу, професору Факултета политичких наука Драгану Симеуновићу и Модерној галерији из Ваљева.

У конкуренцији је било 78 научних, просветних, културних радника и уметника, а једногласну одлуку о добитницима донео је жири којим је председавао академик Дарко Танасковић.

У свом обраћању, он је истакао да ова награда „упркос кризи система вредности у нашем друштву, задржала свој углед”, и подсетио на то да је реформатор српског језика Вук Караџић преминуо 7. фебруара 1864. а да је сто година касније установљена „Вукова награда”.

Генерални секретар КПЗС, Живорад Ајдачић, навео је да је Награда „једно од највећих признања у српској култури, уметности, просвети и науци”.

Министар без портфеља Ђорђе Милићевић је истакао да је додела одржана на „месту које симболизује државност и саборност”.

Према његовим речима, осим одавања признања заслужнима, „Вуковом наградом” се још једном истиче „значај јединства, вредности која нам је као народу увек била кључна у најтежим, али и најупешнијим тренуцима историје”.

Награда се састоји од дипломе, плакете са ликом Вука Караџића,  новчаног износа за појединце или дара у виду уметничке слике и књиге.

Радован Влаховић је рођен 1958. године у Новом Бечеју. Објавио је око 70 књига. Пише романе, кратке приче, песме, есеје. Превођен је на енглески, руски, немачки, мађарски, словачки, румунски, италијански, француски, словеначки и македонски језик. Члан је Друштва књижевника Војводине, Удружења књижевника Србије, Удружења писаца Exil – PEN, секције земаља немачког говорног подручја, и Матице српске. Почасни је члан Друштва новосадских књижевника.

Влаховић је оснивач је и директор првог приватног културног центра у Србији – Банатског културног центра. Као уредник издавачке делатности овог центра потписао преко 650 наслова у области књижевности, науке и уметности на више језика. Добитник је бројних награда за књижевни рад и културно прегалаштво. Оснивач је више културних манифестација, часописа и награда. Живи и ради у Новом Милошеву.