Републички геодетски завод обавештава грађане да немају обавезу да сами прибављају оверен лист непокретности (извод из базе катастра непокретности).
Нико не сме по закону то од вас да тражи – ни државни органи, општине, јавна предузећа, установе, банке, адвокати, правна и физичка лица са јавним овлашћењима нити било ко други.
Сви они који имају потребу за подацима из катастра, у обавези су да их прибављају сами – електронским путем, преко система који је за то предвиђен. Ви, као грађани, не морате да будете посредници и не треба да сносите трошкове за нешто што други могу и морају да ураде сами.
Ако ипак желите да добијете оверену одштампану верзију извода, то можете учинити преко:
– јавног бележника,
– овлашћене геодетске организације или
– посредника у промету и закупу непокретности.
Они ће вам издати документ који има исту правну снагу као да га је издао Републички геодетски завод, наводи се у саопштењу.
У четвртом тесту Кикинђани су забележили трећу победу, 3:1 било је на Градском стадиону против Фрушкогорског партизана, а домаћин је у првих 11 имао седморицу придошлица: голмана Јовановића (Трајал Крушевац), потом Шашића (Раднички Зрењанин), Живанова (Јединство Руменка), Николића (Динамо Панчево), Стојановића (Инђија), Лекаја (Сава Стрмец, Хрватска) и Станимирова (Тиса Адорјан).
Њиховим издањем задовољан је спортски директор Марко Зечевић.
Шеф струке Владимир Китановић истиче вољу, жељу и приступ својих ученика, све је било на високом нивоу.
Пре почетка борби за бодове, у генералној проби, Кикинђани ће у недељу од 17 сати дочекати Тису из Адорјана.
Цене су разнолике: парадајз и паприка продају се по 170 до 180 динара, кромпир је 100 динара, док се на џакове може наћи и за 80. Тиквице су 100, диње такође 100, а лубенице између 40 и 50 динара по килограму. Кајсије су међу скупљима – 500 динара, брескве од 200 до 350, грожђе 300-350, крушке 250. Кукуруз се продаје три за сто или 50 динара по комаду. Јаја коштају од 15 до 18 динара.
– Мало је све стало већ десетак дана. Сезона је годишњих одмора. Имам ја своје сталне муштерије, па сам задовољна. Ипак, има промена када је зимница у питању. Раније су се више куповале паприке на џакове, старији још увек то раде, млади слабије – каже Клара, која је на пијаци већ 24 године.
На тезгама се могу пронаћи и производи за оставу: килограм меда је 1.000 динара, четврт литра млевене паприке – 250, док је 100 грама супе – 100 динара.
На млечној ситуација је мало боља, али овде, кажу продавци, треба и поранити. Килограм ролованог сира кошта 1.000 динара. Цело пиле је 380 динара, бело месо 550, а батаци 450 динара леђа 150.
Славко долази свакодневно, али не купује много.
Љиљана продаје поврће и расад купуса за јесен, али и један природан лек.
На пијаци се продаје и саксијско и баштенско цвеће – хибискус канадски или мочварни за 1.300 динара, затим индијски јоргован, мексичка петунија, афрички плави љиљан. Најскупља је монстера, коју, како нам је објашњено, погрешно зовемо филадендроном.
Има и оних који већ размишљају о зими. Тако се на пијаци могу наћи и назувци по 500 динара, као и чарапе које коштају 1.000 и, вунене, 1.200 динара.
Иако је понуда разнолика и богата, купаца је осетно мање. Високе цене, врућине и сезона одмора утичу на продају, али пијаца, упркос свему, остаје место сусрета, разговора и избора – за оне који знају шта траже.
С. В. О.