јануар 26, 2026

Дан: 21. децембар 2025.

Geza-Setet-in-memoriam

Сликар, илустратор и стрип цртач Геза Шетет, најпознатији по стрип адаптацији „Горског вијенца”, преминуо је у 72. години живота.

Рођен је у Кикинди 1953. године, а једно време је живео у Суботици и потом у Таванкуту. Први стрип је објавио 1977./78. у војвођанском часопису на мађарском језику „Jo Pajtas“-u, кao и у „SAZ- у. Насликао је и око 2500 уља на платну. Честа тема били су му библијски, антички и војвођански мотиви.

Шетет је недавно био у нашем граду, као гост и учесник првог Стрип фестивала одржаног у Културном центру и у Новим Козарцима. Том приликом, дао је интервју нашем недељнику Комуна.

– Док сам био у армији највише сам радио портрете. Војници су хтели да позирају, а мени је то добро дошло да вежбам анатомију и физиономије људи. Непрестано сам цртао и чини ми се да сам у цртању људских лица најдаље отишао. Радио сам много послова у животу, али ми је цртање и сликање никад нисам прекидао. Једно време сам радио и на рибњаку и тај период у мом животу памтим по томе што нисам ништа сликао нити цртао чак две недеље, јер је било пуно посла око излова рибе. Радило се од 6 ујутру до 10 увече. То ми је најдуже време што се нисам дружио са сликарским или цртачким прибором.

Како је истицао, у стрипу је на њега највише утицао Харолд Фостер и његов „Принц Валијант”.

-Имао сам десетак година кад сам га у „Кекецу” видео први пут и то је била љубав на први поглед. Као дете сам копирао стрипове из едиција „Цртани романи”, „Плави Вјесник” и друге. Сви ти утицаји су за мене били јако важни и увек ме је од свих елемената стрипа цртеж највише привлачио. Сценарио ми је био у другом плану. Касније сам у Кикинди упознао Хрвоја Радовановића, сликара, илустратора и графичког уредника и он је, кад је имао времена, додатно подучавао и мене и касније познатог стрип цртача из Мокрина, Спасоја Кулаузова- испричао је, између осталог, Геза Шетет у интервјуу за Комуну.

kosarka

У последњем колу првог дела сезоне, кошаркаши Велике Кикинде остварили су осму победу у сезони и, уз пораз, паузу ће провести на челној позицији групе „А” Друге лиге „Север” Кошаркашког савеза Војводине. На крају 2025, савладали су Великокикинђани у Беочину, резултатом 105:76 (31:18, 27:14, 22:19, 25:25), истоимени клуб, а такмичење ће наставити 24. јануара наредне године, тада ће у „Језеру”чекати састав Младости из Темерина.
У групи „Б” поменутог надметања, новокозарачка Слобода у среду (19 сати) у „Језеру” ће чекати састав Торпеда из Оџака, а на старту наставка сезоне, за месец дана, биће слободна.
Д. П. 

ФОТО: КК Велика Кикинда 

sednica-toza-konverzija-(4)

Председник Скупштине града Душан Попесков за понедељак, 22. децембар, заказао је 14. седницу локалног парламента. На дневном реду је 17 тачака, а најважнија је доношење одлуке о буџету града за 2026. са пројекцијама на 2027.и 2028. годину.

У наредној години буџет је планиран на три милијарде 850 милиона динара, што је више у односу на почетни планирани буџет за 2025.годину.

-Почетно стање је велико с обзиром на то да на рачуну имамо средства од продаје некадашњег одмаралишта у Прчњу у износу од 130 милиона динара и она ће бити строго наменски утрошена. Ту је и 67 милиона динара који су нам пребачени од Покрајине  – сазнајемо од помоћнице градоначелника Дијане Јакшић Киурски. – Када је реч о инвестицијама у 2026. години акценат је на селима. Осим средстава за редовно функционисање и за путну инфраструктуру планирана су и друга улагања. У Башаиду ће бити изграђено дечије игралиште, у Сајану гасни котао у Дому културе, у Руском Селу урадиће се фасада на Омладинском дому, у Мокрину су планирани реконструкција крова на Дому културе и завршетак летње сцене и фонтане на Варошком тргу, у Банатској Тополи завршиће се енергетска санација и адаптација Дома културе. У наредној години биће започета и реконструкција Основне школе „Фејеш Клара“, наставиће се радови на Гимназији „Душан Васиљев“, планирано је и учешће града за проширење капацитета Геронтолошког центра које се реализује у оквиру ИПА пројекта Србија – Румунија, за завршетак нове зграде Центра за социјални рад.

Субвенције из градске касе јавним предузећима планиране су на 97 милиона динара од којих је 17 опредељено „Аутопревозу“ и 80 милиона ЈП „Кикинди“, где је највећи део за улагање у путну инфраструктуру.

Одборници ће разматрати програме пословања јавних предузећа „Кикинда“, „Аутопревоз“ и „Топлана“, одлуке о приступању изради програма за унапређење социјалне заштите од 2026. до 2030. године, о одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији града, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, измени и допуни ценовника израде водоводних прикључака, контролисања, оверавања и поправке водомера.

Гласаће се и о захтевима за изменама и допунама ценовника изношења ретких фекалија ЈП „Кикинда“ где се цене повећавају за 12,3 процената, као и за захтев компаније „FCC“ да се за 3,2 одсто увећају цене одлагања, изношења и транспорта комуналног отпада осим цене за социјалне случајеве, које остају непромењене.

german-3504961-1280
Како портал Српски угао пише: Немци више не верују у Деда Мраза: Мерц и његова коалиција изгубили поверење.

Нова анкета Института ИНСА за лист „Bild“, спроведена између 12. и 15. децембра међу 1.003 испитаника, представља досадан ударац за владу канцелара Фридриха Мерца и СПД-а. Поверење грађана у црно-црвену коалицију (ЦДУ/ЦСУ–СПД) пало је на историјски минимум у рекордном кратком року. Само 10% испитаника верује да ће политика Мерца, Клингбајла и остатка владе побољшати њихову личну ситуацију, 41% сматра да ће све остати исто, док чак 58,7% – највише од преузимања власти – не очекује никакав економски раст.

Ови резултати спадају међу најлошије забележене за једну нову владу у послератној Немачкој. Мерц је дошао на власт уз велика обећања о „економском преокрету“ и снажном лидерству, али је за само неколико месеци потрошио готово сав политички капитал. Уместо раста и стабилности, грађани све чешће осећају стагнацију, веће порезе и потпуни изостанак стварних промена.

Посебно показују податке о миграцијама, које 31% испитаника наводи као највећи проблем у земљи, док се климом примарно бави тек 11% грађана. Упркос томе, влада не нуди решења – 42% испитаника очекује да ће масовна имиграција остати на истом нивоу, а 31% верује да ће се ситуација додатно погоршати. Најизраженије незадовољство долази од бирача опозиције, који у великој већини не верују у промену курса.

Иако део бирача ЦДУ/ЦСУ и СПД-а још увек чека „чудо“, већина јавности поручује да је стрпљење потрошено.

Поглед редакције портала Српски Угао

Мерц и његова коалиција показали су колико брзо власт може изгубити поверење када обећања остану празна, а проблеми се гурају под тепих. Немачка данас нема кризу поверења случајно – она је директна последица неспособности и политичке самодовољности актуелне власти. У таквом амбијенту, раст подршке Алтернативи за Немачку (АфД) није изненађење, већ логична реакција бирача који траже јасне ставове и стварна решења. Док Мерц нуди изговоре, АфД говори о ономе што грађане највише погађа – границама, сигурности и економском опоравку.

Извор: Српски угао

Don`t copy text!