Сликар, илустратор и стрип цртач Геза Шетет, најпознатији по стрип адаптацији „Горског вијенца”, преминуо је у 72. години живота.
Рођен је у Кикинди 1953. године, а једно време је живео у Суботици и потом у Таванкуту. Први стрип је објавио 1977./78. у војвођанском часопису на мађарском језику „Jo Pajtas“-u, кao и у „SAZ- у. Насликао је и око 2500 уља на платну. Честа тема били су му библијски, антички и војвођански мотиви.
Шетет је недавно био у нашем граду, као гост и учесник првог Стрип фестивала одржаног у Културном центру и у Новим Козарцима. Том приликом, дао је интервју нашем недељнику Комуна.
– Док сам био у армији највише сам радио портрете. Војници су хтели да позирају, а мени је то добро дошло да вежбам анатомију и физиономије људи. Непрестано сам цртао и чини ми се да сам у цртању људских лица најдаље отишао. Радио сам много послова у животу, али ми је цртање и сликање никад нисам прекидао. Једно време сам радио и на рибњаку и тај период у мом животу памтим по томе што нисам ништа сликао нити цртао чак две недеље, јер је било пуно посла око излова рибе. Радило се од 6 ујутру до 10 увече. То ми је најдуже време што се нисам дружио са сликарским или цртачким прибором.
Како је истицао, у стрипу је на њега највише утицао Харолд Фостер и његов „Принц Валијант”.
-Имао сам десетак година кад сам га у „Кекецу” видео први пут и то је била љубав на први поглед. Као дете сам копирао стрипове из едиција „Цртани романи”, „Плави Вјесник” и друге. Сви ти утицаји су за мене били јако важни и увек ме је од свих елемената стрипа цртеж највише привлачио. Сценарио ми је био у другом плану. Касније сам у Кикинди упознао Хрвоја Радовановића, сликара, илустратора и графичког уредника и он је, кад је имао времена, додатно подучавао и мене и касније познатог стрип цртача из Мокрина, Спасоја Кулаузова- испричао је, између осталог, Геза Шетет у интервјуу за Комуну.
