Нада Команов, куглашица Кике 0230, у дублу с Београђанином Матејом Шакићем, постала је првакиња Србије у надметању мешаних парова. Они су данас у Ковачици. као другопласирани из првог кола ушли у четвртфинале, а онда су, после избацивања двају парова, у финалу били бољи и од дубла: Викторија Милтенов (Сингидунум Београд)-Матеја Тадић (Црвена звезда Београд), и окитили се златом. Команов је оборила 153 чуња, спрам 137 колико их је имала Милтенов, а Шакић је био бољи од имењака му Тадића – 138:127.
На куглани Славие наступила је и Љиљана Френц, али ова чланица Кике, у пару с Александром Милинковићем из Београда, данас није, након првог кола, изборила пласман у четвртфинале. Поменути дубл завршио је први испод црте, на деветој позицији.
Д. П.
Дан: 14. децембар 2025.
У Новом Саду, на тродневном деветом међународном „Новогодишњем GEWO купу”, истовремено и бодовном турниру за ранг-листу Србије, за стонотенисере и стонотенисерке млађих узраста, наступили су „пингићи” из 10 држава, међу њима и млади чланови кикиндске Галадске који су освојили две златне, сребрну и две бронзане медаље.
У конкуренцији кадеткиња, Кикинђанка Лена Терзић, с Лауром Варга из Темерина, била је првопласирана, а у финалу су победиле Румунке. Терзић је појединачно узела и бронзу, а у конкуренцији јуниора чланови Галадске Борислав Рајић и Никша Весовића освојили су злато док је Вања Гергинов, с Новаком Загорцем из новосадске Детелинаре, заузео другу позицију. Гергинов је још био и бронзани јуниор у појединачном надметању, а наступили су и: Фекете, М. и А. Бањаш, Стевановић те кикиндске миникадеткиње Нинковић и Срдић и миникадети Ђурин и Велемиров, којима је ово било прво представљање на међународној сцени.
Д. П.
Немачка привреда наставља да се суочава са озбиљним проблемима. Према подацима кредитне агенције Цредитреформ у 2025. години у тој земљи се очекује око 23.900 стечајева предузећа, што је више од осам одсто у односу на прошлу годину и највиши ниво још од 2014. године. Како пише швајцарски лист „Neue Zürcher Zeitung“, то практично значи да сваке године, у просеку, три фирме на сат подносе захтев за стечај, пише портал Српски угао.
Највише су погођена мала предузећа са до десет запослених, која чине више од 81 одсто свих банкрота, односно око 19.500 случајева. Посебно тешка ситуација забележена је у секторима трговине, услуга и здравства, где су у стечај отишли и поједини велики системи, укључујући ланце болница и домова за негу.
Укупни губици за повериоце, међу којима су банке, добављачи и запослени, процењују се на око 57 милијарди евра. Истовремено, угрожено је приближно 285.000 радних места широм земље.
Шеф истраживања у Цредитреформу Патрик-Лудвиг Ханцш наводи да су главни разлози за овакав развој ситуације високи дугови предузећа, отежан приступ кредитима, скупа енергија и сложена регулатива. „Многа предузећа послују на ивици одрживости, а привредни опоравак се и даље не назире“, упозорава Ханцш.
Иако немачка влада за 2026. годину најављује велике инвестиције у инфраструктуру и одбрану, економисти не очекују брз преокрет. Напротив, процењује се да би број стечајева могао да остане на високом нивоу или чак додатно порасте.
Ови подаци, према оцени стручњака, указују на дубље структурне проблеме немачке економије и пад њене конкурентности на глобалном тржишту.
Поглед редакције портала Српски Угао
Док немачка власт истиче резултате улагања у зелену транзицију и друге политичке пројекте, реални сектор трпи озбиљне последице. Високи трошкови енергије, сложена бирократија и пореско оптерећење посебно погађају мала и средња предузећа, која чине окосницу немачке привреде. Уместо растерећења привреде и стварања повољнијих услова за пословање, реформски захвати изостају. Последице су видљиве у хиљадама затворених фирми и стотинама хиљада угрожених радних места. Уколико не дође до промене економске политике, Немачка би могла да се суочи са дуготрајним падом привредне активности.
Пише: Нина Стојановић
Невероватно, али истинито! У пожару који је захватио породичну кућу у Сенти, готово све је изгорело.
Ипак, из рушевина је спасено нешто што се не мери материјалном вредношћу – икона Свете Марије, католичке светитељке и симбол вере и наде за власнике дома.
Током гашења пожара и претраге објекта, ватрогасац Ненад Матијашевић, заједно са колегом из Ватрогасно-спасилачког одељења у Сенти, успео је да пронађе и изнесе икону из изгореле куће.
– У тренуцима када се боре са ватреном стихијом, ватрогасци не спасавају само објекте. Спасавају успомене, веру и оно што људима значи највише- саопштила је Полицијска управа Кикинда.
Ово није само интервенција.
Ово је позив.
Ово је људскост.
Ово је хуманост ватрогасаца, истичу у саопштењу
Нова књига проф. др Јовице Тркуље „Album Amicorum- Књига пријатељства генерације кикиндске гимназије 1967-1971″ биће представљена у понедељак 15. децембра у великој сали кикиндског Културног центра, са почетком у 18 сати.
Поред аутора, учествоваће проф. Смиљана Мирков, Милана Бајкин и Марија Миљковић.
Kaко у приказу овог дела наводи проф. Смиљана Мирков, „постоје књиге које не читамо само очима, већ срцем, књиге које постану огледало једног доба, једне школе, једног града“.
-„Album Amicorum“ припада управо том ретком кругу – делу које је истовремено документ, успомена, социолошка студија и емотивна мапа једне генерације која је своје средњошколске дане провела у гимназији „Душан Васиљев“ у Кикинди, између 1967. и 1971. године. Публикација броји више од 330 страна, а садржи преко 300 фотографија, споменица, школских докумената, архивских прилога и сведочења, пажљиво прикупљених из приватних и институционалних збирки града.
Иако је реч о генерацији која се одавно разишла, њихове приче, писма, анегдоте и фотографије у овој књизи делују као да су настале у једном јединственом даху. Свака страница носи нешто што се данас све ређе среће – топлину заједништва, дубоку укорењеност у вредностима и доследност памћењу. Зато ова књига није само „албум пријатељства“, већ сведочанство о трајању, о ономе што никада није престало да живи у људима који су је исписивали.
Једна од најзначајнијих вредности књиге, јесте у томе што она генерацију не приказује као расути низ биографија, већ као „кохезивну микрозаједницу“, као групу која дели исте обрасце одрастања и вредносни оквир једног времена. У епохи данашњег убрзаног живота, где се пријатељства разграђују брже него што се граде, ова генерација постаје пример постојаности – способности да се стане, да се ослушне, да се подсети и да се остави траг- наводи између осталог, професорка Смиљана Мирков.
У дечијем позоришту „Лане“ данас (недеља) ну 17 и 19 сати премијерно ће бити изведена представа „Новогодишња чаролија Баке Мраз“. У комаду играју Александар Малетин, Милан Важић, Александар Круљ и Тања Димић.
-Поред Баке Мраз у представи имамо и Деда Мраза, ирваса и вештицу – сазнајемо од Александра Малетина. – Реч је о комедији коју је режирао ансамбл. Сви смо допринели да ова представа буде прави породични угођај за децу и одрасле.
Већ 21. децембра такође ће, у 17 и 19 часова, бити први пут одигран комад „Поклон за Деда Мраза“.
-Ово је и трећи је део представа из ранијих година „Новогодишњи украс“ и „Вецин новогодишњи колачић“ . Радња се одиграва у кући патуљка Светозара где му долазе најбоље пријатељице вила и њена сестра Веца. Нашој публици представићемо шта се дешава Деда Мразу када није Нова година – додао је наш саговорник.
Из „Ланета“ истичу да за прву премијеру више нема места, а сви који желе да одгледају другу треба што пре да резервишу улазнице. Читав децембар је у знаку новогодишњих празника, тако да је 28. децембра на репертоару „Новогодишњи колачић“ у 17 и 19 сати, 31. децембра у 11.30 сати, глумци дечијег позоришта улепшаће деци дочек Нове године на Градском тргу, док ће у 14 часова у својим просторијама, заједно са хорићем „Чуперак“ и верном публиком такође приредити новогодишњи програм.
А.Ђ.
На „Данима Крајине“ у Линцу српска заједница представила је свој културолошки идентитет широј јавности Аустрије, кроз призму традиционалне музике, песме, инструмената, ношње и здравица. Милану и Виду Вашалићу припала је част и задовољство да буду носиоци програма и, на позив организатора Данка Делића, представе сегмент фолклорног наслеђа Крајишких Срба.
-Чаробна земља и древна култура, упознали смо се на прави начин- поделио је своје утиске градоначелник Линца Дитмар Прамер.
„Дани Крајине” одржају се у више градова Аустрије, кроз разне садржаје. Манифестација доноси широк приказ културе, обичаја и музике.
-Поносни на своје претке, загледани у свет, почаствовани смо што смо били део манифестације која слави богатство српског народа. Ово је и подсећање колико је важно да се негује традиција, чува наслеђе и преноси прича Крајине новим генерацијама. Реакције на наш наступ најбоље илуструју да смо у томе и успели- оценио је Милан Вашалић.
Поред градоначелника Линца, међу присутним званицама били су и амбасадор Босне и Херцеговине Синиша Бенцун, конзул Републике Србије Вера Вукичевић, конзул Александар Ченић, представник Републике Српске, Младен Филиповић, председник заједнице Срба у Аустрији Славољуб Млађановић.
