Овог викенда џудисти београдске Црвене звезде, у конкуренцији београдског и лесковачког Партизана, зрењанинског Пролетера, Новосадског џудо клуба, беочинског Цемента, нишких Кинезиса и Академије Ивезић, румског Словена, ОЏК Београда и Омладинца из Степановићева (села недалеко од Новог Сада), одбранили су наслов првака Србије, а овогодишња дводневна Суперлига бројала је, практично, 11 клубова, јер је Партизан из Кикинде одустао од такмичења па су севернобанатским „Партизанима” уписани порази, службеним резултатом од по 5:0, против несуђених ривала.
Д. П.
Дан: 7. децембар 2025.
Новокозарачка Слобода након победе 70:66 (20:12, 15:21, 16:21, 19:12), пре неоколико вечери у Кикинди, над Сомбором, поражена је данас у Сивцу од истоименог клуба, било је 104:82 (31:25, 23:18, 21:21, 29:18), а са скором 3-5 у следећем колу биће гошћа новосадског Sport-key рlusа. Велика Кикинда (6-1) била је минулог викенда слободна, а у предстојећој рунди гостоваће Карађорђеву у Банатском Карађорђеву.
Д. П.
УЛИЦАМА ГРАДА ДОБРИХ ЉУДИ је серијал у продукцији наше медијске куће.
View this post on Instagram
Корачамо кроз градске улице и откривамо вам занимљивости и мале тајне које у њима тихо живе.
Маске су пале – привидно јединство претворило се у отворени рат! Београдска „Казнена експедиција“ стиже данас у Нови Сад са јасним циљем: да политички „скине главу“ Александру Кендрешићу и дисциплинује непослушне колеге, пише НС уживо.
Овај десант следи након што су се Београђани већ оградили од организације НС Збор и адвоката Срђана Ковачевића, кума Драгана Ђиласа. Након што су се одрекли те екипе, београдски лидери сада долазе да заврше посао и преузму апсолутну контролу.
Понизили новосађане: “Ми смо команданти!”
Београдска централа сасула је бруталну истину у лице локалним „аутономашима“ поводом скупа 28. децембра: „Ви сте небитни! Ми смо једини команданти, а ваше је само да слушате наређења!“ Овим потезом сујета новосадских организатора сравњена је са земљом.
Чистка Ђиновићевих : Људи са ПМФ-а
Следи и брутална чистка кадрова Вукашина Ђиновића са ПМФ-а. Београђани тврде да је Ђиновић створио „приватну војску“ по диктату Ђиласових медија и решени су да протесте хитно очисте од његових „пиона“ и спољног утицаја.
Куршлус око лустрације
Уље на ватру долива и сукоб око Закона о лустрацији, који Београђани виде као политичку подметачину Новог Сада. Данашњи састанак биће пресудан: да ли ће „казнена експедиција“ успети да „обезглави“ непослушне или следи тотални распад ове интересне групације?
Извор: НС уживо
Академско друштво за неговање музике „Гусле“ у недељу, 7. децембра, у 18 сати у Народном позоришту организује концерт под називом „Традиција – мост који спаја“.
Поред домаћина, учествују и културно уметничка друштва из Румуније „Коло“ из Арада и „Плави делија“ из Великог Сенпетера. Ово ће бити прилика да свако друштво покаже део свог репретоара, али и да наступају заједно.
Покровитељи су Министарство просвете и Министарство спољних послова- управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
Око 7.500 студената који испуњавају услове прописане Законом за повраћај школарине и за које су високошколске установе доставиле податке, нема отворен рачун на који се средства могу уплатити, јер није ни поднело захтев за Студентску картицу.
Министарство апелује на самофинансирајуће студенте који испуњавају законом прописане услове за повраћај средстава за школарине да је неопходно да најкасније до 18. децембра 2025. године поднесу захтев за Студентску картицу, како би им средства могла бити уплаћена.
У супротном повраћај 50% плаћене школарине за 2024/2025. годину није могуће извршити. Пријаве за Студентску картицу врши се путем портала Управе за трезор, на адреси https://zsk.trezor.gov.rs/.
Министарство просвете подсетило је високошколске установе да податке о самофинансирајућим студентима, које нису још доставили, доставе најкасније до 12. децембра 2025. године путем ЈИСП-а, а све исправке података о плаћеним школаринама најкасније до 18. децембра 2025.
Због прописа и краја буџетске године последња исплата средстава за 50 одсто уплаћених средстава за школарине биће реализована закључно са 26. децембром 2025. године, на основу података које високошколске установе доставе Министарству закључно са четвртком у подне претходне недеље. Након овог датума повраћај 50 одсто средстава за школарине за школску 2024/2025. годину неће бити вршен.
Списак установа које су доставиле податке о студентима за исплате, које су извршене закључно са 04.12.2025. године налази се на сајту Министарства просвете.
Завршна фаза пројекта: Немачка покреће вађење стратешког литијума, пише портал Српски угао.
Аустралијска компанија „Vulcan Energy“ у Немачкој улази у завршну фазу припрема за почетак вађења литјума у Горњем Рајнском Грабену, једном од најперспективнијих геотермалних подручја у Европи. Компанија је објавила да је финансијски пакет за пројекат вредан 2,2 милијарде евра коначно затворен, што означава велики помак за европску енергетску и индустријску политику.
Немачки државни Фонд за сировине улаже до 150 милиона евра у ову иницијативу. То је уједно и први пројекат у којем фонд учествује. Додатних 120 милиона обезбеђује аустралијска агенција за извозне кредите. Оваква комбинација јавне и међународне подршке потврђује значај литјума као стратешки важне руде за будућност енергетске транзиције.
Савезна министарка економије Катарина Рајхе изјавила је за Handelsblatt да је политика сировина данас питање националне отпорности. Према њеним речима, свако ко жели да очува индустријску снагу мора имати стабилне, диверзификоване и одрживе изворе важних минерала. Управо зато, наглашава она, поред глобалних партнерстава неопходна је и домаћа производња.
Пројекат „Vulcan Energy“ заснива се на иновативном процесу производње литјум-хидроксид монохидрата из геотермалне слане воде, уз паралелну производњу топлоте и електричне енергије из обновљивих извора. У првој фази биће изграђено постројење за екстракцију у региону Јужни Палатинат и постројење за прераду у индустријском парку Франкфурт Хохст. Радови су већ у току, а комерцијална производња планирана је за 2028. годину.
Поглед редакције портала Српски Угао
Подршка оваквим пројектима показује колико је паметно улагати у технологије које спајају одрживост и индустријски развој. Литјум постаје најважнији ресурс савремене економије и добро је видети да Европа јача сопствене капацитете у том правцу.
Извор: Српски угао