Jedan od najvećih domaćih virtuoza na violini, Jovan Kolundžija, uz klavirsku pratnju sestre Nade, u svečanoj sali Narodnog muzeja, u subotu, 6. decembra u 19 sati, održaće koncert klasične muzike. Ovaj muzički događaj u organizaciji Kulturnog centra, realizuje se uz podršku Grada Kikinde i Ministarstva kulture Republike Srbije.
Kolundžija je inače čest gost u našem gradu i rado se odaziva pozivima da klasičnu muziku približi najširem auditorijumu.
Naša publika u unutrašnjosti nije ništa manje edukovana u odnosu na prestoničku ili svetsku, a i na inostranim scenama se dešava da publika aplaudira između stavova. Dakle, zna li generalno publika za bonton kad su u pitanju koncerti ozbiljne muzike?
– Teško je to reći. Ona prava svetska publika u velikim dvoranama, u velikim salama, zna protokol kako bi trebalo da se ponaša za vreme koncerta. Uglavnom se između stavova ne aplaudira, ali se niko od umetnika ne ljuti na to. Nije to nikakva strašna stvar. Uvek ima ljudi koji su povučeni nekom kadencom, nekim krajem nekog stava. Prosto su izazvani da aplaudiraju, jer je toliko dobro pa nisu mogli da izdrže. Tako da je to sve u redu, a što se edukovanosti publike tiče – mi smo izgubili publiku. Ona koja ide na koncerte, ona je u dovoljnoj meri edukovana, samo ostale su sad samo starije generacije, koje su navikle da idu na koncerte i da slušaju autore iz 18, 19. i ponešto 20. veka, a što se mladih tiče – oni su sad u manjini zato što vladaju drugi žanrovi. Znate i vi šta je sve zanimljivo, bez čega se ne može i sa čime se mora deliti slobodno vreme. Tako da ovo je jedan zastoj, ali zastoj koji je došao spontano, zato što se čitav taj medijski život prepustio tome da svako radi šta hoće. A pošto svi trče za parama, onda se prave takve ideje i takve kalkulacije da programi koji ne donose puno para – nisu ni zanimljivi. Mi klasičari nemamo puno para i nismo ih ni imali, ali smo uvek imali najmanje pola sale ili punu salu. Ali to nije bitno i nije zanimljivo onim ljudima koji imaju para i koji hoće da ulože, pa da naprave scenu, scenske efekte i sve i svašta…
Znači, može se zaključiti po svemu što ste rekli da su klasičari trenutno u ilegali?
– Mi smo tu i propasti ne možemo jer se bavimo najkvalitetnijom muzikom koja postoji. Muzikom koja je za sva vremena. Ovo dugo su neke privremene muzike koje traju dok ih ne zaboravite – godinu, dve, tri… Naravno, uz izuzetke. Postoje autori i u tim domenima koji su ostavili trag. To su kratke numere, sve je to tri minuta, da li narodne ili zabavne pesme i ima ih koje mogu da traju isto tako dugo, možda i decenijama-zaključuje je ovaj virtuoz.
Ulazak na koncert je besplatan
N. Savić