децембар 6, 2025

Дан: 25. новембар 2025.

Koncert-sovembar-2

У оквиру манифестације Совембар, Основна музичка школа „Слободан Малбашки“ и ове године је одржала традиционални Концерт под маскама. У свечаној сали Народног музеја, публика је вечерас имала прилику да ужива у наступу 31 ученика, уз подршку школског хорића, а на сцени су се представили ученици свих десет одсека, потврђујући ширину и снагу музичког образовања у Кикинди.

Вукашин Дукић, ученик четвртог разреда музичке школе, вечерас је свирао клавирску композицију „Carnival in Rio“ Вилијама Гилока.

-Припадам одсеку Еве Арањош Француски. Припрема за концерт је била веома лепа и лагана. Иза себе имам сигурно више од пет наступа на концертима – објаснио је Вукашин.

Његов вршњак, Андрија Дукић, такође четврти разред, извео је композицију „Ковитлац“ на хармоници.

-Припадам одсеку Тамаре Рађеновић. Уживам у процесу припреме за концерт и већ сам имао више наступа.

За Јовану Вујанић, ученицу трећег разреда музичке школе на одсеку за саксофон, Совембар је посебна манифестација.

-Свиђа ми се идеја концерта под маскама, веома је креативна. Сваки пут кад наступам на овој манифестацији доживљај је другачији. Најлепши део припреме био је почетак, јер ме одмах занесе музика, а крај композиције је било најтеже научити јер је енергичан и захтева пуно вежбе – поделила је са нама Јована.

Њена вечерашња изведба „Divertissement Tzigane“ била је један од упечатљивијих тренутака програма.

Директорка школе, Маргита Детари, подсетила је да је Музичка школа већ годинама део Совембра и да овај концерт постаје све омиљенији ученицима.

-Ученици су срећни и задовољни, сваке године имамо све већи број учесника. Иако је концерт познат по маштовитим маскама, неки млади музичари нису желели да сакрију лице. Кажу: „Ако ја ставим маску, неће се видети мој лик“. За уметника је важно да публика зна ко наступа и да он може да комуницира са њом – објаснила је Детари.

Директорка је најавила и следећи велики догађај.

-Новогодишњи концерт ове године биће у Народном позоришту. Наступаће соло певачи, а учествоваће и наставници соло певања. Позивам наше суграђане да дођу – биће прави спектакл.

pozar-sajan

Део куће једанаесточлане  породице Ваштаг из Сајана ових дана изгорео је у пожару. Узрок пожара је неисправни оџак, а ватра је захватила кров и намештај у делу просторија. С обзиром на то да Валерија и Ваштаг Можеш са својом децом живе скромно Месна заједница Сајан покренула је акцију да им се помогне.

-Кућа се налази у улици Петефи Шандора 68 и реч је о набијачи – сазнајемо од Золтана Тота, председника Савета МЗ Сајан.  – Пошто је пожар избио у помоћ су притекли припадници Ватрогасно – спасилачке јединице из Кикинде који су брзом интервенцијом угасили ватру која, на срећу, није захватила преостале две просторије у кући. Међутим, приликом гашења пожара, од велике количине воде страдао је намештај и део кућних апарата које је породица поседовала и у свим осталим просторијама.

Валерија Ваштаг напомиње да у кући живи са супругом, мајком и седморо деце. Има три сина и четири ћерке, као и унука од две године који је такође у њиховом домаћинству. Најстарији је син од 25, а најмлађи има четири године. Троје деце иде у школу и то у први, трећи и пети разред.

-Најважнији нам је грађевински материјал како би што пре санирали штету. Тренутно живимо у две просторије, а остале не можемо да користимо јер су страдале што од пожара, што од воде. Иду све хладнији дани и бринем се како ћемо презимити – истакла је Валерија Ваштаг.

У кући нема струје, а породица користи соларни панел.

– За отклањање штете и што бржу обнову оштећеног дела објекта, апелујем на све који су у могућности да помогну. Породица ће са захвалношћу прихватити сваку врсту помоћи, било да је реч о новчаној помоћи, намештају попут кревета и ормана, тепиха и другим кућним апаратима и стварима – навео је Тот.

За више информација о томе како може да се помогне сајанској породици доступан је број телефона у Месној заједници 66-022.

А.Ђ.

 

 

 

dobri-samaricanin

Верници Српске православне цркве данас обележавају празник Светог Јована Милостивог, познатог по раду за сиромашне и по ставу „ко тебе каменом, ти њега хлебом“.

Рођен на Кипру у кнежевској породици, Јован је рано остао без жене и деце, што га је усмерило ка животу милосрђа и служења ближњима. Као патријарх Александријски, предан је био идеји да се непријатељу не треба светити, већ му треба узвратити добротом, у складу са новозаветним учењем.

Народни обичај који прате овај дан наглашавају опроштај, помоћ онима у невољи и чињење добрих дела. Верници верују да ће ко пронађе милосрђе у срцу, примити благостање и унутрашњи мир.

На данашњи дан – мање слављен у званичним церемонијама, а више у духу личног обраћања – позив је јасан: ако неко тражи помоћ, будите спремни да је пружите. У времену када брзи живот често губи хуманост, Свети Јован Милостиви подсећа да и једно добро дело може бити прекретница.

1024px-Velika-narodna-skupstina-1918

У Новом Саду, 25. новембра 1918. године, пред окупљених 757 посланика из 211 општина Бачке, Баната и Барање – међу којима су били Срби, Буњевци, Словаци, Русини, Хрвати и Немци – усвојена је историјска одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Овај датум означио је крај вишедеценијске управе Аустроугарске у региону и истовремено је омогућио становништву Војводине да, користећи право на самоопредељење, изрази своју вољу за животом у заједници са Србијом. Важност те одлуке огледа се не само у промени политичког статуса региона већ и у јачању дуговечних културних и националних веза које Војводину повезују са Србијом.

Посебно занимљива је компонента тог скупа – право гласа су тог дана имале и жене: њих седам из различитих општина учествовало је у одлучивању, што је у то време било реткост у Европи. На тај начин Велика народно-скупштинска одлука није била само политички чин већ и симболички корак ка већој инклузивности.

Данас, присаједињење се памти као камен-темељац за формирање јужнословенске државе – Краљевина Срба, Хрвата и Словена – и као кључни тренутак у стабилизацији северних граница  Србије.

polizei-3772469-1280

Према годишњем извештају Савезне полиције Немачке, 2024. године забележено је 2.967 напада на службенике – више од осам дневно. Реч је о инцидентима од гуркања и претњи до тешког физичког насиља.

Напади су најчешће подразумевали песнице, ударце ногом, пљување, угризе, ударце главом и нагуравање. У свакој осмој ситуацији коришћени су предмети попут флаша, камења или другог импровизованог оружја, што додатно повећава ризик по полицајце на већ напетим и прометним локацијама.

Статистика показује да просечан починилац има 33 године, да су у скоро 80 одсто случајева починиоци мушкарци и да више од половине нема немачко држављанство. Званични подаци, међутим, бележе само држављанство, а не и „миграциону позадину“, па остаје нејасно да ли је реч о новије пристиглим мигрантима или генерацијама које су одрасле у немачком друштву. У ширим безбедносним статистикама примећује се и раст насилних дела међу малолетницима, али они не чине већину нападача.

Криминалистичка статистика бележи пораст кривичних дела усмерених против припадника полиције, док покрајине упозоравају да су напади, претње и увреде достигли ниво који утиче на свакодневни рад служби и интерес за овај позив. Синдикати говоре о „развезаности насиља“ и траже бољу опрему и брже судске поступке, док Министарство унутрашњих послова најављује додатне програме обуке и заштите.

Поглед редакције портала Српски Угао

Бројке о нападима на полицију показују оно што политички говор често прикрива толерише се спој слабе интеграционе политике, потцењивања улоге полиције и релативизације насиља, све док статистика не постане гласна да би се игнорисала. Иако подаци показују да већину напада почине одрасли мушкарци и да је више од половине нападача без немачког држављанства, држава не нуди јасну слику да ли је реч о новим мигрантима или генерацијама које су стасавале у постојећем систему. Уместо расправе зашто се униформа више не поштује као некада, јавност добија супротстављене пароле. У таквој клими насиље постаје део свакодневице, а поверење у институције и осећај безбедности грађана нестаје.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Kolundzija

Културни центар организује јединствен музички догађај који ће љубитељима класичне музике пружити ретку прилику да уживо чују једног од најзначајнијих српских виолиниста – маестра Јована Колунџију. Поклон концерт биће одржан у суботу, 6. децембра, са почетком у 19 часова, у свечаној сали Народног музеја Кикинда.

Колунџија, признат као један од највећих виртуоза виолине у земљи и региону, наступиће уз клавирску пратњу Наде Колунџије, што овом концерту даје посебну уметничку вредност. Организатори истичу да је улаз бесплатан, те позивају све суграђане да искористе прилику да присуствују врхунском музичком догађају.

Концерт се реализује уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Т. Д.

penzioneri-5

Од 1. јануара 2026. године жене у Србији суочиће се са новим условима за одлазак у старосну пензију. Према важећем Закону о пензијском и инвалидском осигурању, старосни услов за жене поново се помера навише. За одлазак у пуну старосну пензију морати да имају навршених 64 године живота и најмање 15 година стажа.

Ово је део постепеног повећања границе које ће трајати до 2032, када ће услови за мушкарце и жене бити изједначени. Они који желе ранији одлазак могу користити превремену пензију са 60 година живота и 40 година стажа, али уз трајно умањење од највише 20,4%.

За пуну старосну пензију постоје две могућности 65 година живота  и 15 година стажа (општи услов за све, важи већ сада, али жене су у прелазном периоду) и 45 година стажа, без обзира на године живота, пол или категорију осигурања.

Право на превремену пензију имају сви који испуне 60 година живота и најмање 40 година стажа.

Don`t copy text!