Прву победу, у шестом покушају ове сезоне, забележили су стонотенисери Галадске (Ђукић, Кудлик, Весовић) у војвођанској групи трећег ранга надметања за мушкарце. У Кикинди савладали су 4:3 састав новосадског СТК Ћурић, а следећи ривал, у Локвама, биће им Банатул.
Д. П.
Дан: 16. новембар 2025.
Кикинда – Гледалаца: 150. Судија: Немања Кампић (Нови Сад). Стрелци: Ивановић 75. за ОФК Кикинду, Мишовић 87. за Младост. Жути картони: Будаи, Зечевић, Николић (ОФК Кикинда), Николић, Лукић (Младост). Црвени картон: Зечевић (ОФК Кикинда) 89. минут.
ОФК КИКИНДА: Јовановић, Зечевић, Белош, Ковачевић (Ивановић), Молнар (Кецман), Николић, Лекај (Стојанов), Шашић, Живанов, Стојановић (Станимиров), Будаи.
МЛАДОСТ: В. Петровић, Ракић (Крстић), Самуровић, Јуришић, Лукић, Радисављевић (Мишовић), А. Петровић, Николић, Цетић (Станковић), Новићевић (Вучинић), Ђурић.
Садржајно и борбено, поготово у другом полувремену, било је у дуелу две најслабије пласиране екипе, али и неефикасно на обе стране па је можда то и главни разлог зашто су, највећи део јесени, два банатска клуба провела при или на самом дну табеле.
Запретили су најпре гости, А. Петровић одлично је тукао под пречку, а голман Кикинђана Јовановић најавио кандидатуру за играча утакмице. Узвратио је на сличан начин, само из слободног ударца, Лекај, а тада је чувар мреже В. Петровић био на висини задатка да би у наставку акције Ковачевић промашио стопостотну прилику, изблиза је одбитак од голмана послао повише пречке.
У првој половини другог дела, низ одбрана и парада домаћег Јовановића, али и споран тренутак пред мрежом гостију када је Молнар у гол шанси пао у казненом простору, а стекао се утисак да је судија Кампић могао мирне душе показати на белу тачку.
Ипак су Кикинђани повели четврт сата пре краја, Белош је искоса тукао, изблокиран је, али му се лопта вратила на ногу, брзо је одиграо ка Ивановићу који је, из шеснаестерца, из прве пуцао и затресао мрежу.
Разгоропадили су се домаћини, наставили с притском, имали два одлична покушаја, а оба пута голман Младости био је већ немоћан, међутим лопта је пролазила тик покрај стативе. Три минута пре краја, на 40 метара од своје мреже кикс Шашића, који је до тада био врло добар, и брза акција по боку па мат у два потеза Омољичана за изједначење Мишовића. На самом крају, Стојанов је био у стопроцентној шанси да донесе плен ОФК Кикинди, али је главом тукао у голмана гостију.
Д. П.
Народна библиотека „Јован Поповић“ и ове године је постала филмски сет младих стваралаца. На осмом по реду конкурсу „Књиготрејлер“, одржаном у суботу, приказани су најбољи радови учесника из Кикинде, региона, али и из иностранства. Организатори с поносом истичу да је ово најуспешније издање до сада: пристигло је око 50 трејлера, што је рекордан број пријава.
В. д. директорка библиотеке Дуња Бркин Трифуновић наглашава да је број радова још значајнији када се узме у обзир колико израда књиготрејлера захтева вештина.
-Ове године пријавило се највише радова до сад. Задовољни смо бројем и квалитетом, јер није једноставно урадити трејлер. Деца морају да поседују дигиталну писменост, али и високо развијено читање: да разумеју књигу, издвоје битно и преточе то у кратак видео – рекла је Бркин Трифуновић.

Тржиште жанрова било је разнолико: од класика до савремене књижевности, од фантастике до авантуре.
-Има свих жанрова, а све је више и самосталних радова где је и идеја и реализација потпуно дечија – додала је Бркин Трифуновић.
Овогодишњи конкурс био је посебан и по томе што је библиотека први пут понудила менторску подршку.
-За менторство се пријавило њих десетак. Неки су одустали, али нас радује што су многи истрајали. Важно је да знају да нису сами ако желе да стварају – истакла је в. д. директорка, посебно захваљујући сарадници Милици Стокић на улози ментора.
Она младима шаље и поруку охрабрења, позивајући се на речи писца Игора Коларова: „Ако не знаш како да почнеш – само почни. Идеје ће саме долазити.“

Председник жирија, писац Бранко Стевановић, напомиње да је овогодишњи избор био и најразноврснији до сада.
-Добили смо 50 трејлера, али је деце учесника много више. Раде у тимовима и то је дивно јер подстиче социјализацију. Имамо чак и предшколца који је направио трејлер о Џерониму Стилтону! А средњошколци су нас, као и увек одушевили професионалним приступом – објаснио је Стевновић.
Занимљиво је да нема преклапања у избору књига, што говори о ширини читалачких навика.
-Од необичних, личних избора до класика као што је Робинзон Крусо. То показује да неке књиге никад не застаревају – додао је Стевановић.

Жири, који су сачињавали Бранко Стевановић, Зорица Деспотов и Даринка Маљугић, при доношењу одлука у обзир је узимао све: од кадрова и сценографије, преко специјалних ефеката, до режије и идеје. Додељено је око 35 награда, укључујући и специјална признања.
Прва награда у категорији виших разреда основне школе, за трејлер о „Коралини“ Нила Гејмана, отишла је у Зрењанин. Четрнаестогодишња Василиса Пољаков рекла је да је инспирацију пронашла у заједничкој љубави према читању и снимању.

-Другарица Олга ми је рекла за конкурс и одмах смо одлучиле да пробамо. Волимо да читамо и снимамо, а ја волим и да монтирам. Читав процес је трајао неколико дана – испричала је Пољаков.
Олги Петровачки највећи изазов је била монтажа.
-Најтеже је било направити ефекте, јер је „Коралина“ фикција и много тога у реалности не постоји. Најлакше је било снимање, јер то волимо – објаснила је Петровачки.
Организатори истичу да конкурс има директан утицај на читање.
-Приметили смо да су књиге за које постоји књиготрејлер далеко читаније. Неке морамо додатно да набављамо јер их деца масовна траже – напоменула је в. д. директорка. Као свеж пример наводи да се књига „Леси се враћа кући“ већ данима не може наћи у фонду, јер је стално на читању.

Од првог издања 2018.године па до данас, конкурс „Књиготрејлер“ израстао је у један од најкреативнијих програма за младе у Кикинди.
-Технологија се развија, а ми морамо да растемо са њом. Желимо да конкурс дође до што више деце – поручили су организатори.
Свако дете које је учествовало, добило је признање. За многе од њих, ово је био први сусрет са филмском уметношћу. За друге, можда, први корак ка будућој професији.

Победници конкурса „Књиготрејлер“:
У категорији предшколаца, 1. награду освојио је трејлер „Џеронимо Стилтон“ који је направио Матеј Васић из вртића „Пчелица“ из Кикинде.

У категорији ученикa I-IV разреда ОШ:
- специјалну награду за квалитетну замисао и тимски рад добио је трејлер за књигу „Жељко и Живко“ Алана МекДоналда, а тим који га је урадио чине: Алекса Јолић, Нађа Гавранчић, Филип Гавранчић и Сташа Шибул из одељења II3 ОШ „Свети Сава“ из Кикинде.
- место: трејлер за књигу „Пипи Дуга Чарапа“ Астрид Линдгрен, ауторке Ларе Губаш, IV3 одељење ОШ „Братство јединство“ из Куцуре. Менторка на пројекту је била Марија Полдрухи.
- место: трејлер за књигу „Једрењак у кукурузу“ Златка Васића, следећих аутора: Миња Давидовић, Јана Станковић и Петра Живковић, одељење IV3 ОШ „Љупче Шпанац“ из Беле Паланке. Менторка на пројекту била је Славица Ћирић.
- место: трејлер за књигу „Бела грива“ Ренеа Гијоа, аутора Јована Радуловића, ученика IV1 одељења ОШ „Вук Караџић“ из Кикинде.
- место: трејлер за књигу „Бака Гангстер“ Дејвида Вилијамса, аутора Андреја Барте из одељења IV2 ОШ „Фејеш Клара“ из Кикинде. Менторка на пројекту била је Татјана Првуловић Јолић.
- место: трејлер за књигу „Исидора Мун иде код другарице на преспавањац“ Харијете Макастер“, ауторки Лене Јоцић и Олге Јанковић, ученица III разреда ОШ „Иво Андрић“ из Ниша.
- место: трејлер за књигу „Да ли је кокос опаснији од ајкуле?“ групе аутора, који је направила Невена Симић из IV разреда ОШ „Вук Караџић“ из Кикинде. Менторка на овом пројекту била је Десанка Ристић.

Категорија ученика V-VIII разреда ОШ:
- место: трејлер за књигу „Паковање зјала“ Елизабете Георгиев, који је урадила Лена Дакић из V1, ОШ „Младост“ из Пригревице. Менторка је била Верица Дворнић.
- место: трејлер за књигу „Дневник Шоњавка“ Џефа Кинија. Аутори трејлера су Растко, Дамјан и Аљоша, ученици V1 ОШ „Др Јован Цвијић“ из Смедерева. Менторка: Виолета Драшковић.
- место: трејлер за књигу „Мој дека је био трешња“ Анђеле Нанети, аутора: Александар Кнежевић, Лазар Мијатов, Марко Игић, Драгољуб Вујанов, Иван Гребенаров, Стефан Вучетић и Тамара Мици – ученици VII2 ОШ „Бошко Вребалов“ из Меленаца.
- место: трејлер за књигу „Коралина и тајанствени свет“ Нила Гејмана, ауторки Олге Петровачки из VII4 и Василисе Пољакове из VII2 ОШ „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина.
У категорији ученика I-IV разреда средњих школа:
- место: трејлер за књигу „Нечиста крв“ Борисава Станковића, који су направили Давид Кшан, Милош Завишић и Филип Мијатов, ученици IV6 СШ „Светозар Милетић“ из Новог Сада. Ментор: Марко Ламбета.
- место: трејлер за књигу „Приче испод змајевих крила“ Бранка Ћопића, који је направио Карл Новак, ученик IV6 СШ „Светозар Милетић“ из Новог Сада. Ментор: Марко Ламбета.
- место: трејлер за песму „Албатрос“ Шарла Бодлера, аутора: Марина Михок, Марина Вељин, Марина Николић, Тамара Коканов и Вања Бадрљички из II1 Економско-трговинске школе у Кикинди. Менторка: Марија Мирчета.
- место: трејлер за књигу „Робинзон Крусо“ Данијела Дефоа, ауторке Љубице Савић, ученице I1 Медицинске школе из Ужица.
Народна библиотека „Јован Поповић“ ове године обележава 180 година постојања и рада. Тим поводом, у уторак, 18. новембра биће организован богат свечани програм.
Током готово два века постојања, библиотека је била чувар писане речи, центар културних дешавања и место сусретања свих генерација читалаца.
Јубилеј ће бити обележен низом догађаја тако да је у 14 сати промоција сликовнице о библиотеци, аутора Роберта Такарича, сат времена касније је додела награда ауторима најбољих литерарних и ликовних радова, а за 18 часова Свечана академија поводом 180 година Библиотеке
Програм ће бити уприличен у холу Народне библиотеке „Јован Поповић“ , уз присуство уважених гостију и представника културног живота града.
Скоро десет година након што је исламски екстремиста Анис Амри извео крвави напад камионом на божићној пијаци у Берлину 2016. године, политичари и даље понављају да се „Европа неће покорити терору“. Тада је баш на католички Божић тринаесторо људи изгубили живот, стотине посетилаца вашара било повређено. То је био први сигнал да се управо божићни маркети претварају у мете оних који желе да ударе у симбол заједништва и европског идентитета.
Данас Божић 2025. показује цену тог страха. У Оверату божићни вашар је отказан – не због конкретне претње, већ због незапамћеног раста трошкова заштите како би се одбранили од могућих нових напада исламистичких екстремиста. Скоро 20.000 евра потребно је само за баријере и обезбеђење. Истовремено, анкете показују да чак 33% људи у Немачкој планира да уопште не иде на божићне пијаце, јер их одбијају гужве, високе цене, али пре свега страх и осећај несигурности. Када народ престаје да посећује своју традицију, то је јасан сигнал да су проблеми дубљи него што власт признају.
Магдебург, који је прошле године поново био мета напада на божићном тржишту, сада води борбу и са истрагама због пропуста у безбедности. Организатори се боје да се исто понови, а страх их паралише више него какав полицијски извештај.
Ни велики градови нису сигурни. Берлин, Хамбург, Дортмунд и Ростоцк још не знају колико ће божићних манифестација ове године опстати. Криза је испразнила буџете, а терористичке претње натерале су их да троше на заштиту уместо на културу. Керпен је отишао толико далеко да је променио име манифестације само да би избегао строже мере обезбеђења.
Поглед редакције портала Српски Угао
Запад се тако налази у парадоксу – док политичари тврде да терор не мења наш живот, празни тргови и отказани божићни маркети говоре супротно. Исламски екстремистички напади можда нису свакодневни, али страх од њих постао је трајно стање, које тихо нагриза европске градове и традиције које су обећали да ће штитити. Док у Немачкој трећини грађани избегавају божићне пијаце због несигурности, у Србији такав проблем не постоји. Многи странци истичу да се код нас осећају безбедније него у западним градовима, посебно на божићним и зимским манифестацијама које и даље протичу без страха и параноје присутне у великој делу Европе.
Извор: Српски угао
“UNICEF”-ов извештај још једном је скинуо сјај са слике „економске локомотиве Европе“. Према подацима на које се позива телевизија н-тв, а преноси лист „Берлинер Зеитунг“, око 1,3 милиона деце у Немачкој нема обезбеђене основне потребе од хранљивих оброка и другог пара ципела до топлог стана. То је око девет одсто свих малолетника у земљи која воли да наглашава социјалну правду и социјалну државу, пише портал Српски угао.
Посебно је тешка стамбена слика 44 одсто деце у ризику од сиромаштва живи у пренатрпаним становима, а око 130.000 малишана воде се као бескућници у општинском смештају или колективним центрима за избеглице. За њих је нормално да немају своју собу, мир за учење и сигуран кутак за одрастање. Студија Немачког института за омладину показује да такво детињство оставља траг у свакој сфери живота.
Сиромашна деца читају мање, ређе иду на спорт, ређе виђају пријатеље и слабије развијају основне вештине, укључујући здравствену писменост. Чешће једу брзу храну, пију заслађена пића и имају већи ризик од гојазности и хроничних болести. Извештај упозорава и на ментално здравље, јер готово свака трећа петнаестогодишња девојчица осећа се усамљено, а деца из сиромашнијих породица још су угрожена, често невидљива и за школу и за систем.
У европском поређењу Немачка не стоји најбоље. Земље Норвешке и Финске, али и Словеније и Португалије, успешне су у заштити деце и ублажавању последица сиромаштва. Стручњаци предлажу план од седам тачака: јачање породице, већу видљивост деце у политици, наставу здравствене писмености и посебне програме за школе са социјално угроженим ђацима, како би се затворио јаз међу генерацијама.
Поглед редакције портала Српски Угао
Ако и држава са Бундеслигом, снажним извозом и моћном аутоиндустријом дозвољава да стотине хиљада малишана живи без топлог дома и пристојног детињства, јасно је да европска статистика скрива дубоке пукотине. Сиромаштво деце није „колатерална штета“ модерних времена, већ огледало озбиљности сваке државе и питање на које нико не сме да зажмури.
Извор: Српски угао
Прва српска читаоница у Кикинди основана је 1845. заслугом тадашњих угледних Кикинђана са симболичним бројем књига, да би временом фонд растао и увећавао се до више од 160 хиљада наслова колико данас има Народна библиотека, једна од три најстарије у Републици Србији.
Народна библиотека је поводом значајне 180. годишњице овенчана Сретењским орденом, највишим државним признањем које сведочи о њеном значају за националну културу и мисији у афирмацији света књиге.
Гост подкаста Кикиндског портала је Дуња Бркин Трифуновић, директорица Народне библиотеке „Јован Поповић“.