У хрватском граду Ријеци, на Првенству Балкана за јуниоре, у борбама у категорији до 68кг, као репрезентативац Србије, наступио је и Кикинђанин, члан Карате клуба Феникс Петар Ступар, а заустављен је у првом колу.
– Без обзира на то, пружио је максимум, а ја, у име клуба користим прилику да се захвалим Граду Кикинди и Спортском савезу Кикинде, који су помогли да Ступар наступи за репрезентацију – каже Тања Сили Лукић, тренерица у Фениксу.
Дан: 9. новембар 2025.
Кикинда – Дворана: „Језеро”. Гледалаца: 175. Судије: Иван Мошорински (Нови Сад) и Александар Панџић (Зрењанин). Седмерци: Кикинда 7(6), Шамот 4(4). Искључења: Кикинда 2 минута, Шамот 4 минута.
МРК КИКИНДА: Балабан, Давидовић 4, Лисица 9(1), Јовановић 7, Ћосић 2, Мишков (12 одбрана), Тодоров, М. Панић, Китановић (одбрана), Гајски, Л. Панић 3, Петровић 2, Лазић (4), Поповић, Ковачевић 1, Гаћиновић (5 одбрана).
ШАМОТ: Максовић (6 одбрана), Прековић 3(1), Илић 4, Спасић 2, Гемаљевић, Радовановић 1, Мијаиловић, Живановић, Змајевић 5, Николић, Јеленић 5(3), Весковић, Мирковић 6, Марић 1, Ђорђевић.
Играч утакмице: Милан Лисица (МРК Кикинда).
Семафор: 0:1(2.), 6:3(10.), 9:5(15.), 25:18(40.), 35:25(58.).
У окршају тимова који ће се борити за опстанак, славио је клуб са севера Баната, уписавши другу победу у сезони, истовремено примакавши се Шамоту на бод заостатка. Аранђеловчани су повели само на старту, имали током првога дела још трипут егал резултат, а онда је домаћи тим у потпуности преузео контролу. Кикинђани су достигли плус четири у 15. минуту и сигурном игром одржавали разлику, а пред сам одмор стигли и до највећег вишка од пет погодака. И у наставку утакмице, домаћи су наставили истим темпом, повећавали предност и на уверљив начин привели утакмицу крају.
Д. П.
У другом колу Купа Стрељачког савеза Србије, у Смедереву, пиштољаш Кикинде Душко Петров, освојио је прво место, пуцајући с удаљености од 10 метара док Борис Миклуц био трећи.
У конкуренцији стрелкиња, Јелена Томић заузела је такође трећу позицију.
Д. П.
Руско Село – Гледалаца: 100. Судија: Вукашин Марковић (Панчево). Стрелци: Цуцић 28, Цвијановић 34, Попесков 41. и Кнежевић 90+2. за Црвену звезду, Фуртула 87. за Задругар.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ћирић, Лаништанин, Војводић (Лајић), Видић, Цвијановић, Попесков, Чуданов (Крстин), Кнежевић, Мастило, Барбул, Цуцић.
ЗАДРУГАР: В. Лучић, Мршевић, Вукоје (Ђ. Лучић), Марковић, Лукић (Станишић), Миловац (Поповић), Пандуров, Обрадов (Земунски), Козловачки (Фуртула), Зорић, Драговић.
У првом делу, у размаку од 13 мунута Рускоселци су одрадили читав посао. Цуцић је донео водство после неколико додавања, потом је Цвијановић удвостручио предност након контре док је Попесков повисио на 3:0 ударцем главом, а претходно му је набацио Барбул. Мреже су мировале у наставку све до самог краја, Фуртула је из гужве постигао почасни погодак за Лазаревљане, а у надокнади Кнежевић је из контре вратио плус три.
Преостали резултати 13. кола: Раднички – Козара 0:3 /Спахић двапут, Протић/, Јединство (В) – Напредак 3:0, Глогоњ – Полет 4:1, Јединство (БК) – Будућност 14:0, Слобода – Долово 5:2 /Врбачки двапут, Благојевић, Чубрило/, Војводина – Граднулица 2:1, Борац – Бегеј 1:1.
ПОРЕДАК: Граднулица 36, Глогоњ 26, Долово 25, Војводина 22, Црвена звезда 22, Јединство (В) 22, Бегеј 22, Слобода 22, Јединство (БК) 21, Борац 20, Задругар 16, Полет 14, Козара 13, Раднички 12, Напредак 9, Будућност 0.
У 14. колу, у суботу и недељу (13.00), играће: Граднулица – Долово, Будућност – Слобода, Бегеј – Црвена звезда, Козара – Јединство (В), Задругар – Јединство (БК), Полет – Борац, Напредак – Глогоњ, Војводина – Раднички.
Д. П.
ПОДРУЧНА ЛИГА „ЗРЕЊАНИН”
Резултати 13. кола: Русанда – Омладинац 1:3, Делија – Полет 1:2 /Да. Миладинов (к.у.) – Кочиш, Вукобрат/, ЖФК Банат – Нафтагас 7:0, Билећанин – Банат 3:1, Борац – Лехел 4:0, Војводина – МСК 3:2 /Барабат трипут/, Јединство – 2.октобар 0:1, Младост – Напредак 3:2 /Јелача, Јосимовић/.
ПОРЕДАК: 2.октибар 34, Омладинац 33, ЖФК Банат 30, МСК 27, Полет 27, Билећанин 27, Младост 23, Нафтагас 19, Војводина 17, Борац 16, Јединство 14, Напредак 11, Русанда 9, Лехел 9, Делија 4, Банат 0.
У 14. колу, у недељу (13.00), играће: Нафтагас – Полет, Омладинац – Делија, Напредак – Русанда, 2.октобар – Младост, МСК – Јединство, Лехел – Војводина, Банат – Борац, ЖФК Банат – Билећанин.
У петом колу војвођанске групе трећег степена надметања, стонотенисери Галадске поражени су 4:1 у гостима од Кањиже. Пети је то пораз ове сезоне Кикинђана који ће у у суботу дочекати СТК Ћурић из Новог Сада.
Д. П.
Момци Северног Баната поражени су 3:1 (25:20, 25:11, 15:25, 25:20) у Суботици од друге екипе Спартака па тако и даље немају победу уз четири пораза, а у недељу (17 сати) у „Језеру”, чекаће Хајдука из Куле.
У банатској лиги за девојке, у четвртом колу играли су: КИ 0230 – Крајишник 2:3 (25:23, 23:25, 20:25, 25:13, 12:15), Кикинда 0230 – Багљаш 023 (Зрењанин) 2:3 (20:25, 25:18, 19:25, 25:23, 12:15), Кикинда је била слободна, а састаће се: Багљаш 023 – КИ 0230, Крајишник – Кикинда, Житиште – Кикинда 0230.
Д. П.
На Првенству Србије у спринту, одржаном у Београду, наступиле су и две чланице Кике 0230: Љиљана Френц и Нада Команов, које су из квалификација у нокаут фазу ушле с четврте односно шесте позиције, али су потом заустављене у четвртфиналу.
Д. П.
Интервју са Александром Спасићем, оснивачем Института „Српски мост“
Молим вас да, за почетак, испричате личну причу о одрастању у иностранству, образовању, послу и тренутку када је настала идеја за Институт „Српски мост“. Ко су били кључни људи, које су препреке савладали и шта је био први конкретан корак?
Александар Спасић:
– Рођен сам 1978. у Малмеу. Потичем из породице расуте између Србије, Грчке и Шведске. Деда из околине Призрена преживео је логор јер је остао веран монархији, бака из породице Хајдуковић и делом грчког порекла, после грчког грађанског рата стигла је у Београд. Други део породице из Поморавља дошли су у Шведску као радници, а после три деценије рада се вратили у Србију.
Одрастање у Шведској ме је научило реду и једнакости, али и цени идентитета, име вам погрешно изговарају, лепе вам етикету „странац“, па научите да радите више и да чувате достојанство. По образовању сам мастер из екстрагалактичке астрономије, професионално сам петнаест година у ИТ сектору, данас као глобални „Стратеги Леад“. Рад са институцијама и јавном сектору показао ми је да без дијалога и одговорности нема резултата.
Идеја за „Српски мост“ родила се пре десет година, а сазрела када сам видео да дијаспори недостаје заједничка платформа за озбиљне теме. Не правимо нову „централу“, него повезујемо постојеће као што су црква, медији, наука, удружења и појединци. Кључни људи били су правници, истраживачи, новинари и људи из институција који разумеју да је аргумент јачи од кампање. Највеће препреке су неповерење и фрагментација. Наш одговор на то да нико као појединац није „кључан“, али да смо као заједница сви важни. Први корак био је систем ране комуникације према европским институцијама и мапирање места где настају извештаји, амандмани и јавна саслушања. Из тога је проистекао Институт.
Како данас видите Европу, а посебно Шведску, културолошки, политички и друштвено? Које су највеће промене последње деценије и како утичу на миграције, интеграцију, медије и свакодневни живот? Молимо за примере корисне Србији.
А. С: – Европа се из заједнице идеја постепено претвара у унију интереса. Шведска је огледало тог процеса, земља са дубоким поверењем у институције данас се бави идентитетом, интеграцијом и безбедношћу. У последњих десет година променио се тон јавне дебате, а страх од „погрешног мишљења“ потиснуо је стрпљив дијалог. Ипак, остале су три поуке које Србија може преузети: (1) институције морају бити јаче од дневне политике; (2) медијска и дигитална писменост учи се од основне школе – деца морају разумети алгоритме и манипулацију; (3) култура консултација пре одлуке, не после. Срби у Шведској показују да се радна етика севера и духовна дубина југа могу спојити у стабилну заједницу. То је модел сачувати идентитет, а усвајати одговорност, прецизност и транспарентност.
Откуд интересовање за Европски парламент и које полуге утицаја цивилни сектор заиста има (амандмани, извештаји, саслушања, интергрупе,„известиоци у сенци“)? Како организације из Србије практично граде коалиције и претварају анализе у мерљиве исходе?
АС: -Интересовање је из праксе из пројеката са институцијама које примењују европска правила. У ЕП моћ није само у коначном гласању. Кључ је пре тога: амандмани, извештаји, интергрупе, јавно саслушање и рад „известилац у сенци“. Тамо се постављају оквири мишљења који касније постају политика. Полуге су конкретне: кратак „полици бриеф“ (2–3 стране) са правним упориштем; партнерства са мрежама експерата и тхинк-танкова; циљани контакти са посланицима и њиховим тимовима; присуство на саслушањима са подацима, не саопштењима; праћење календара – ко је известилац, када улази у „трилог“. Практичан пут за наше организације најпре мапирати актере по теми, затим градити кредибилитет (проверљиви подаци, умерен тон), па тек онда правити тематске коалиције које потписују једну, јасно формулисану измену. Циљ је да анализа постане амандман, а амандман мерљива политика на терену.
Како оцењујете политичку ситуацију у Србији – стање институција, медијски амбијент, протесте, и кључне спољнополитичке теме: ЕУ интеграције, Косово и Метохија, енергетика и безбедност?
АС : – Србија је у захтевном тренутку. Институције функционишу, али поверење осцилира после дугих подела и брзих промена. Медијски простор је сегментисан – често имамо паралелни наратив. Протести су легитимни, али енергија треба да се претвара у јачање институција и дијалог, не у делегитимацију. У спољној политици, оквир ЕУ остаје важан, али темпо и приоритети морају бити усклађени са нашим интересима. КиМ тражи правни континуитет, стрпљење и бригу о људима на терену. Енергетска и безбедносна политика захтевају диверзификацију извора и предвидиве одлуке. Наш пут су чињенице, међународно право и упоран рад, мање буке, више кредибилитета. Зато „Српски мост“ бира дијалог као алат и јединство као циљ: да Србија говори једним, достојанственим гласом код куће иу свету.
Каква је Ваша порука из наше читаоце ?
Александар: Нико не сме да остане сам. Наши преци су Србију бранили оружјем; ми је данас бранимо знањем, вером и истином. Отаџбина рађа своју децу и ван граница, али дах је исти – српски. На нама је да тај дах претворимо у рад и мост који спаја.Наши преци су Србију бранили оружјем; ми је данас бранимо знањем, вером и истином. Отаџбина рађа своју децу и ван граница, али дах је исти – српски. На нама је да тај дах претворимо у рад и мост који спаја.Наши преци су Србију бранили оружјем; ми је данас бранимо знањем, вером и истином. Отаџбина рађа своју децу и ван граница, али дах је исти – српски. На нама је да тај дах претворимо у рад и мост који спаја.
Фото: Српски угао
Александар Пап, саветодавац ПСС, у оквиру предавања на тему „Регенеративне пољопривреде“, организованим у Пољопривредној стручној служби, окупљенима је представио нови систем у производњи. И овај скуп део је едукације пољопривредника која се организује неколико недеља уназад.
-У регенеративној пољопривреди циљ је да се у што већој мери сачува хумус и да се обнови јер су нове технологије производње довеле до исцрпљивања земљишта и његовог губитка. Идеја је и да се оваквим начином производње веже што више гасова који изазивају ефекат стаклене баште односно да органску материју задржи у земљишту – појаснио је Пап и додао да се у свету свакодневно промовише оваква пракса.
У нашој земљи основан је и Савез регенеративне пољопривреде који нуди одговоре на сва питања.
-У основи, усеви се гаје уз минималну и потпуно без обраде земљишта. Смањење трошкова и повећање биодиверзитета требало би да доведе до тога да оваква производња буде одржива. То би значило и промену свих машина које су се до сада користиле, као и оруђа за рад. Овакав начин узгоја није могућ без измене свести пољопривредника о начину производње – напоменуо је Александар Пап.
Према важећим законима у Србији, земљиште мора да буде обрађено, а регенеративна пољопривреда пропагира супротно. Пап напомиње да се у Европи овакав начин производње максимално промовише, уз значајне субвенције, те се пољопривредници одлучују за ову новину.