Даy: Ф ј, 2025

рукомет-м.-мрк-ки-пролетер-зр
Кикинда – Дворана: „Језеро”. Гледалаца: 250. Судије: Мандић (Србобран) и Ковачић (Ветерник). Седмерци: Кикинда 3(2), Пролетер 3(3). Искључења: Кикинда 2 минута, Пролетер 4 минута.
МРК КИКИНДА: Балабан, Давидовић 4, Лисица, Јовановић 7, Ћосић, Мишков (-, -), Тодоров, М. Панић, Китановић (-, -), Гајски, Л. Панић 2, Петровић 4, Лазић 4, Поповић, Ковачевић 7(2), Гаћиновић (13 одбрана).
ПРОЛЕТЕР: Шару (-, -), Милићевић, Васиљевић, Ристић 7, Милошевић 6, Илић (-, -), Павловић 1, Подунавац 4(3), Стаменковић 5, Петров, Вујовић 6, Радисављевић 5, Јовановић, Јованов, Ивановић, Ковачевић (13 одбрана, седмерац).
Играч утакмице: Милош Ковачевић (Пролетер).
СЕМАФОР: 4:1(5.), 4:5(9.), 13:15(28.), 20:23(43.), 23:24(46.), 23:27(51.), 24:29(56.), 26:33(59.),
У банатском дербију, истовремено и судару за што бржи бег из плејаут зоне, домаћин није оправдао улогу благог фаворита, гледајући само табелу и предност домаћег терена, па су се Зрењанинци релативно лако осладили на северу Баната, забележивши први тријумф у сезони и оставивши бескрвним Кикинђанима лошу енергију и бриге за наставак јесени.
Бољи улазак у сусрет имали су домаћини, али Пролетер је минус три преокренуо на плус један. Уследио је потом период изједначене игре, а тек два и по минута пре одмора једна је екипа, гостујућа, стигла до два гола разлике.
У наставку, Зрењанинци су без поготка били тачно пет минута, али су, ипак, први пут на мечу, плус три достигли средином другог дела. Од средине наставка, расуло домаћина, чак седам минута нису забили гол и ту се већ назирао слом, а први вишак од четири поготка, уз сјајне  одбране током читавог тока меча голмана Ковачевића, имали су гости у 51. Пет минута пре краја, ако је неко и сумњао, преломили су Зрењаници утакмицу. Било је тада пет разлике за њих, а онда су до краја рутински стигли до још уверљивијег славља.
Д. П. 
нови-козарци-академија-(1)

Поводом значајног 80 година од колонизације, у Новим Козарцима је уприличена Свечана академија коју су организовали Месна заједница Нови Козарци и Матица српска. На трибини су говорили др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине и мр Павле Орбовић, историчар из Градског музеја Врбас. Како је истакао Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице, програм је био подељен на више делова.

-Нисмо заборавили ни заслужне појединце и удружења, те смо им поделили признања за допринос развоју села и постигнуте резултате у различитим областима. Циљ је да се сетимо времена када су наши преци после Другог светског населили ове крајеве. Оставили су своја огњишта, пошли у непознато како би изградили нови живот  – навео је Чавка.

На свечаности су наступили певачка група КУД „Петар Кочић“ и ученици ОШ „Иво Лола Рибар“, а организована је и изложба Културног центра Новог Сада посвећена Бранку Ћопићу.

У Новим Козарцима недавно је, у оквиру обележавања значајног јубилеја, одржан и пригодан програм крај споменика колонистима у овом месту који је израдио Здравко Мандић и назвао га је „Своме роду и потомству“. Споменик је постављен 1988. и од тада до недавно није урађена значајнија реконструкција и заштита.

-На споменику су поља у којима су уклесани називи места из којих су се доселили наши преци из Босне и Херцеговине. Величина поља означава колико је људи дошло из ког места и сада је после више деценија поново засјао правим сјајем – појаснио је Чавка.

Признања су додељена постхумно Влади Протићу, Стеви Јарчевићу, Љубану Марину и Милораду Мајкићу. Појединачне награде припале су професору др Мањулов Манету Миладиновићу, Браци Азарићу, Милораду Ступару и Драги Јанковићу. Признања су припала и свим удружењима у селу који су их својим радом протеклих деценија заслужили: удружењу жена „Нови Козарци“, ФК „Слобода“, Карате бодибилдинг клуб „Слобода“, КУД „Петар Кочић“, Ловачко удружење „Фазан“, Риболовачко удружење „Златни караш“, Галерија „Здравко Мандић“, коњичко удружење „Зеленац“,  удружење пензионера и Добровољно-ватрогасно друштво.

Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков.

 

 

 

 

ссс-дан-сколе-2025-(2)

Средња стручна школа „Милош Црњански“ обележила је 64 године постојања  и рад. У обележавање Дана школе укључили су се и ученици, а посебан допринос дали су ђаци са смера архитектонски техничар. У оквиру пројекта „Маштамо лепшу школу“ коју је помогао Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу, националне мањине-националне заједнице, осликан је део ходника.

Мина Балинт, ученица другог разреда смера архитектонски техничар истакла је да су њени вршњаци, али и ученици старијих одељења радо одазвали позиву да улепшају простор.

-Ходници испред учионица на првом спрату сада су пуно лепши. Боравимо свакодневно у овом простору и решили смо, уз помоћ професорице Сандре Галић која предаје стручне предмете, да га насликамо – казала је Мина.

Ања Карановић, ученица четврте године додала је да су сви радо подржали идеју да се ходник оплемени.

-Пуно времена проводимо у школи и важно нам је да простор буде што лепши. Заједно са другарицама осликала сам сва четири годишња доба и поред природе ту су и животиње. Сада је пуно животније у односу на раније када су исцртани ормари били беле боје – напоменула је Ања.

На три различита цртежа су осликана сва четири годишња доба, зграде из перспективе, као и цитат Меше Селимовића  „Није човек оно што мисли, већ оно што чини“.

-Поред поменутог пројекта осликавања ходника који сада изгледају по мери наших ученика, наша школа ове године добила је средства за још два пројекта – истакао је директор Милорад Карановић. – Одобрено нам је седам милиона динара за реконструкцију дела крова изнад школске зграде. Ових дана завршава се јавна набавка за избор извођача и очекујемо да радови буду завршени до краја ове године. Добили смо средства и за техничку документацију за израду громобранске инсталације за брзо стартовање који ће покрити шири круг школе и улице тако да ће ученици и запослени бити заштићени од атмосферског пражњења.

Поред осликавања, уприличена је и приредба у амфитеатру зграде. ССШ „Милош Црњански“ има 16 одељења и 370 ученика.

А.Ђ.

уговори-сеоске-куце-р-село-(1)

У Министарству за бригу о селу потписана су још два уговора за куповину кућа у месним заједницама на територији нашег града. Уговоре са корисницима бесповратних средстава потписали министар Милан Кркобабић и градоначелник Младен Богдан.

Сабина Дукаи из Руског Села  наставиће да живу у овом месту, али сада у својој кући.

-Имам троје деце и заједно са њима у наредном преиоду уредићемо наш дом. Купила сам кућу захваљујући средствима у износу од 10.000 евра које сам добила на конкурсу Министарства. У кући има мањих улагања, али све је то безначајно у односу на чињеницу да смо  решили најважније питање, кров над главом – истакла је Сабина Дукаи.

И Рускоселац Александар Микалачки такође ће остати у свом родном месту.

-За сада ћу живети сам, али се надам да ћу у својој кући ускоро имати и супругу и деци. Кућа је у доста добром стању и улагања која планирам су минимална. Мало по мало све ћу скоцкати – додао је Микалачки.

Држава и локална самоуправа настављају да улажу у развој села, оживљавање сеоских средина и стварање услова да младе породице остану и граде своју будућност тамо где су им корени. То је јасан показатељ да Србија мисли на своје људе и на равномерни развој сваког дела земље, истакао је овом приликом градоначелник Богдан.

-Данас заједно полажемо камен темељац за нови почетак ових породица. Свака кућа је знак да народ остаје и гради свој живот с поносом. Заједно ћемо живети, радити и развијати наша села – за нашу децу, за нашу Србију –  рекао је градоначелник Младен Богдан.

Ове године преко програма куповине сеоских кућа са окућницом на територији града 16 особа је добило средства. Од почетка, до данас, откупљено је 145 кућа у месним заједницама. У буџету Министарства за бригу о селу у 2025. години опредељено је 750 милиона динара за ову намену. Могу да конкуришу пунолетни држављани Републике Србије који немају навршених 45 година живота и припадају следећим категоријама: појединац, самохрани родитељ, брачни пар, ванбрачни партнери. Максимални износ бесповратних средстава предвиђен за куповину је 1,2 милиона динара.

А.Ђ.

 

библиотека-наградјени-радови-(3)

Народна библиотека „Јован Поповић“ расписала је литерарни конкурс за све ученике основних и средњих школа под називом „Моја најдража библиотека“. Аутори могу да пошаљу један поетски или прозни рад на мађарском или српском језику до поноћи 14. новембра 2025. године.

Конкурс за најбоље радове деце и младих организује се поводом Дана библиотеке, а учесници се позивају да пишу о градским, школским или личним библиотекама. Примљени радови ће се делити у три категорије: И – ИВ разред основне школе, В – ВИИИ разред основне школе и И – ИВ разред средње школе. У свакој категорији биће додељена прва, друга и трећа награда.

Из библиотеке напомињу да рад треба да садржи назив рада, име и презиме аутора, назив школе и разред који ученик похађа.

Завршна свечаност и додела награда одржаће се у оквиру програма прославе Дана Народне Библиотеке „Јован Поповић“ 18. новембра.

Радове можете достављати поштом или лично на адресу:

Народна библиотека „Јован Поповић“ Кикинда

23000 Кикинда

Трг српских добровољаца 57

(за Литерарни конкурс)

 

или електронским путем: kultura@kibiblioteka.org.rs

зимске-гуме

Од суботе, 1. новембра, у Србији почиње законска обавеза употребе зимске опреме на возилима која ће трајати до 1. априла наредне године. Ауто-мото савез Србије (АМСС) подсећа да ће контроле постати строже и да ће казне за непоштовање прописа бити високе.

Возачи су у обавези да, уколико се на коловозу налазе снег, лед или поледице, имају све четири зимске гуме са ознаком „М+С“ или симболом пахуље. Дубина шара на гумама мора бити најмање четири милиметра. Поред тога, возачи у возилу морају имати и прописано средство за повећање тракције као што су ланци за снег или други уређаји, за путеве где је то означено саобраћајним знаком.

Ако се возило нађе у зимским условима без прописане опреме, може бити проглашено технички неисправним, а возач кажњен у складу са законом. Казне за такав прекршај крећу се између 10.000 и 20.000 динара.

Из АМСС-а саветују да се на време провери исправност возила – стање гума, акумулатора, брисача и система за грејање – како би се избегли проблеми и казне током зимске сезоне.

бензин

Од данас, 24. октобра у 15 часова, на бензинским пумпама широм Србије ступају на снагу нове цене горива које ће важити до петка, 31. октобра.

Литар евро-дизела коштаће 193 динара, док ће за литар бензина европремијум БМБ возачи плаћати 177 динара. У односу на прошлу недељу, оба горива су поскупела за један динар по литру.

Снимак-екрана-2025-10-24-111036-750x375

Постоје путовања која те одведу далеко, само да би ти на крају показала колико ти је важан повратак. Тако је било и са младим Нишлијом, Алексом Станковићем који је са 29 година три пута прелазио океан тражећи прилике и искуство. Пут је почео скромно — посао у МцДоналд’су, па одлазак на базене источне обале САД. Као двадесетогодишњи спасилац у Фредериксбургу у савезној држави Виргиније, суочио се са строгим правилима рада и недостатком подршке од стране послодавца, али је из сваке тешкоће извлачио лекцију и нову снагу за напредак.

р-село-јефимија

Удружење „Јефимија“ из Руског Села организује у недељу, 26. октобра, први Интернационални фолклорни фестивал „Јефимија прело звала“. Дефиле учесника је у 17.30, а концерт почиње у 18 часова у сали Основне школе „Глигорије Попов“.

Поред домаћина наступају и културно уметничка друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца, „Извор“ из Накова, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Мокрин“, „Сцена“ из Банатске Тополе и ЖПГ „Мелизми“.

Улазница се наплаћује 350 динара.

посета2

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је уговоре у вредности од 100 милиона динара за реконструкцију, адаптацију, санацију, инвестиционо и текуће одржавање објеката установа основног образовања и васпитања у Војводини за текућу годину.

Са територије града средства су одобрена за четири школе. Основној школи „Васа Стајић“ из Мокрина за одржавања учионица, тоалета и дворишта припало је 3,4 милиона динара, а иста сума припала је и школи „1. октобар“ из Башаид за уређење дела дворишта и фискултурне сале. Основна школа „Жарко Зрењанин“ за одржавање учионица и тоалета утрошиће три милиона, а „Ђура Јакшић“ за сређивање дела учионице и дела крова имаће на располагању 3,2 милиона динара.

Председница Гојковић је истакла да овај програм представља један од најзначајнијих видова заједничког улагања у будућност, у ученике, наставнике и у саме заједнице.

-Улагање у објекте и инфраструктуру школа значи побољшање живота читаве једне заједнице. Ово нису само материјална средства, то је израз наше бриге о деци, њиховом окружењу и квалитету наставе  – рекла је председница Гојковић и нагласила да Покрајинска влада у сарадњи са локалним самоуправама годинама улаже у образовну инфраструктуру са циљем да свако дете у Војводини има једнаке и добре услове за школовање.

Мирко Влајков, директор башаидске ОШ „1. октобар“ напомиње да ће средства утрошити за најургентније радове.

-Део новца намењен је да се уради заштита грејања у сали за физичко васпитање, а део за бетонирање дела школског дворишта који је у најлошијем стању. Поред бољих услова за ученике и запослене ова инвестиција побољшаће безбедност у објекту и ван њега – истакао је Влајков.

И директорица ОШ „Ђура Јакшић“ Биљана Шимон захвалила је надлежнима у Покрајинској влади на томе што помажу да се унапреди рад у образовној установи.

-Санираћемо део учионица у којима се појавила влага и заменити дотрајале подове. Део средстава утрошићемо и за претресање и санацију дела крова где постоји проблем са прокишњавањем – сазнали смо од Биљане Шимон.

Маја Гојковић додала је да ово нису једина улагања у школство.

-Пре три месеца на претходном конкурсу издвојили смо 375 милиона динара за установе основног и средњег образовања и васпитања, као и за установе ученичког стандарда, што значи да је у 2025. години издвојено 475 милиона динара за укупно 84 установе. Надам се да ћемо и у идућој години наставити с овим трендом увећања средстава за адаптацију и реконструкцију школа широм наше покрајине – поручила је председница Покрајинске владе.

А.Ђ.