Шест чуњева недостајало је куглашицама Кике 0230 за понављање прошлогодишњег успеха – пласмана у Лигу шампиона. Кикинђанке су током минула три дана наступиле у Еурокупу у хрватском граду Осијеку, заузевши шесто место у коначном поретку, а до четврте позиције и пласмана у завршно доигравање, Кики је недостајало 30 чуњева.
Тако је овосезонска европска одисеја наших куглашица започела и завршена на куглани „Пампас” у граду на Драви.
Додајмо, овај евроизлет понајвише памтиће Наталија Кресоја, будући да је остварила најбољи резултат у каријери – 616 оборених чуњева.
Иначе, у полуфинале Еурокупа пласирале су се: Немице, Хрватице (Истра, Пореч), Аустријанке и Мађарице, осим њих у Лигу шампиона још и петопласиране Чехиње, седме су Румунке, осме Словенке (Импол, Словенска Бистрица), девете Францускиње, а последњи је босанскохерцеговачки Врбас (Бања Лука).
Д. П.
Дан: 17. октобар 2025.
У медија центру Удружења новинара Србије (УНС) данас је одржана конференција за новинаре поводом форума “Препород руско-српског јединства”. На конференцији су били присутни Срђан Граовац, управитељ Фондације “Светозар Милетић”, и сарадници Фондације Дејан Лисица и Рајко Капелан.
Форум “Препород руско-српског јединства” за основни циљ има да апострофира културну, историјску и идеолошку повезаност наша два народа и наше две државе.
Реализацијом форума, циљ је формирати дијалог између владиних и невладиних организација са обе стране, при чему је посебан акценат стављен на међусобно умрежавање два народа и две државе у областима културе, науке, омладинског активизма, спорта, информационих технологија, при чему закључци Форума неће остати “мртво слово на папиру”.
Срђан Граовац, управитељ Фондације “Светозар Милетић” објаснио је да је циљ форума да се не одустане од вечног пријатељства Србије и Русије.
“На самом почетку желим да кажем да повезаност српског и руског народа траје вековима. Историја је темељ блиских односа. То треба да буде темљ даље сарадње, а то значи да морамо да се састајемо и сарађујемо. Геополитичке околности су данас такве да је сарадња отежана. Ми баш правимо овај форум како би показали да српски и руски народ ништа не може пореметити”, рекао је Граовац.
Дејан Лисица, сарадник Фондације “Светозар Милетић” објашњава да ће сам форум бити подељен у четири панела.
“Форум се дешава у понедељак 20. октобра од 17 часова у МТС дворани. Подељен је у четири панела. Панел дискусије ће се одржавати паралелно. Учеснике форума нећемо откривати. Крајни циљ панела је повезаивање и освежавање руско-српског пријатељства. Имамо добар међународни однос и желимо да га пренесемо на млађе генерације”, истакао је Лисица.
Он је додао да ће испред Фондације “Светозар Милетић” говорити Немања Завишић, а да друга имена не би откривао.
Граовац је истакао да ова Фондација нема за циљ да буде било какво пропагандно средство.
“Ово је само жеља да се сачува пријатељство два народа. Свакако да постоји са стране вероватно нека жеља да се пријатејство сруши, али ми то нећемо дозволити. Овај форум није замена за обележавање Ослобођена града Београда. Ово је један корак у продубљивању сарадње Русије и Србије и спречавање да она буде скрајнута”, каже Граовац.
Новости
У Мионици су свечано потписани уговори у оквиру Националног програма енергетске санације објеката од јавног значаја у јединицама локалне самоуправе (ЈЛС). Међу 43 градова и општина и Кикинди су одобрена средства за финансирање пројекта унапређења енергетске ефикасности и енергетске санације зграде комуналних делатности – ЈП „Кикинда“. За овај пројекат биће издвојено 27,7 милиона динара.
Уговор је заменику градоначелника, Дејану Пудару, у име Министарства рударства и енергетике, свечано уручилa државна секретарка Соња Влаховић.
-Настављамо са улагањима у одрживи развој и модернизацију локалне заједнице. Користим прилику да се захвалим Републици Србији и Министарству рударства и енергетике на континуираној подршци у нашим напорима. Планирани радови обухватају примену савремених решења за смањење потрошње енергената, обнову фасада и унапређење система грејања, што ће допринети еколошкој и финансијској одрживости јавних објеката. Кикинда не гради само објекте – ми градимо будућност. Сваки пројекат енергетске ефикасности је корак ка јачој, здравијој и одговорнијој заједници. Наш циљ је да покажемо да град, уз јасан план и посвећеност, може бити пример како се чува енергија, природа и јавни интерес – истакао је Пудар.
Филијала за Севернобанатски округ Републичког фонда за здравствено осигурање, са седиштем у Кикинди, од понедељка 20. октобра налазиће се на старој адреси, у улици Доситејева број 33.
Из филијале напомињу да ће улаз за странке бити из улице Војводе Путника, између бројева 10 и 12.
Након Руског Села, настављено је наношење гребаног асфалта и на другим локацијама, како је и најавио градоначелник Младен Богдан приликом посете овом селу.
У сарадњи са ЈП „Путеви Србије“, обезбеђено је 1.000 тона гребаног асфалта који ће се искористити за санацију улица и деоница на ободима града, као и у Мокрину, које су претрпеле знатна оштећења услед честог кретања пољопривредних и радних машина.
-На захтеве и сугестије грађана који, пре свега, станују и крећу се тим улицама одговорили смо позитивно како би им ублажили проблеме. Свакако ћемо имати у виду и друге деонице и делове града у којима постоје овакви проблеми. Имамо добру сарадњу са ЈП „Путеви Србије“ и очекујемо да и у наредном периоду заједнички радимо у интересу суграђана – казао је градоначелник Богдан.
У Кикинди на потесу Олуш насуто је 250 метара гребаног асфалта, на Стрелишту 360, на Путу за пристаниште 500 метара, док ће у Мокрину бити обухваћено више локација. Реч је о деоницама које се налазе ван грађевинског рејона, на рубовима града и у викенд насељима.
А.Ђ.
Од петка 10. октобра, грађани Србије моћи ће да купе гориво на пумпама по новој цени – литар бензина европремијум БМБ биће 176 динара а литар евродизела 192 динара.
Појефтињење ступа на снагу у 15 часова и важиће наредних седам дана, односно до петка 24. октобра.
Овим поводом председник Србије Александар Вучић је изјавио: „И поред санкција НИС-у,
и поред свих проблема, дизел и бензин су јефтинији за по два динара.“
Кикинди припало девет милиона динара за стамбено збрињавање избеглих, интерно расељених и повратника
Представницима 73 локалне самоуправе у Србији уручен је 171 уговор за стамбено збрињавање избеглих, интерно расељених и повратника по Споразуму о реадмисији. Са министром за јавна улагања Дарком Глишићем и комесарком за избеглице и миграције Наташом Станисављевић уговор је потписао и градоначелник Кикинде Младен Богдан. Ради се о три уговора укупне вредности девет милиона динара.
У републичком буџету издвојено 410 милиона динара за ову намену, а стамбено ће бити збринуто 328 породица избеглих, интерно расељених и повратника.
-Ово је успех државе Србије која наставља да подржава и помаже све којима је помоћ потребна. Од укупног броја уручених уговора, 143 односи на куповину куће ,а вредност по једној кући је 2,1 милион динара. Додељени су и уговори за грађевински материјала, 185 уговора а максимална вредност по једном пакету износи 800.000 динара. Средства су бесповратна и додељена су јединицама локалних самоуправа, које ће касније расписати јавне позиве на које избегла, интерно расељена лица и повратници могу да се пријаве и тако обезбеде себи стамбену подршку – навела је Наташа Станисављевић.
Већ 30 година Влада Србије и Комесаријат за избеглице заједно и континуирано раде на решавању проблема избеглих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије.
-Од 2022. године до сада је кроз стамбена решења, односно станове, куће и грађевински материјал, збринуто близу 2.000 породица. Путем доделе пакета хране и огрева подржано је више од 15.000 породица. Министарство за јавна улагања тренутно финансира изградњу стамбеног објекта за 173 избегличке породице у улици др Ивана Рибара, а план је да се грађевински део посла заврши до фебруара 2026. године. Ово је и конкретан пример посвећености наше земље да трајно реши стамбено питање породица које су због ратних и других дешавања биле приморане да напусте своја огњишта. Наш посао је да тражимо решења за све њих – истакао је министар Глишић.
Средства опредељена Кикинди биће искоришћена за стамбено збрињавање породица које су годинама чекале могућност да реше своје стамбено питање.
-Сваки динар који стигне у наш град значи сигурнији и достојанственији живот за наше суграђане. Држава препознаје Кикинду као одговорну средину која брине о сваком човеку, и то је најбоља потврда да идемо у добром правцу – рекао је градоначелник Младен Богдан.
А.Ђ.
Kултурно уметничко друштво „Еђшег“ сутра, 18. октобра, организује 9. Сусрет хорова. Кикиндској публици представиће се пет хорова из Новог Кнежевца,Мола, Нове Црње, Руског Села, Сајана, као и домаћини.
Манифестцаија почиње у 17 сати у сали „Еђшега“ и како најављују организатори циљ је размена искустава, неговање традиционалне песме и музике, упознавање и размена искустава, али и промоција Кикинде.
Из Народног позоришта Кикинда обавештавају да су, због болести глумца, отказане представе „Херој нације“ (заказана за 18.10) и „Пиџама за шесторо“ (заказана за 25.10).
У Галерији Културног центра отворена је изложба слика аматерског уметника Драгана Дмитрова из Орловата, који се више од пола века, како каже, „чисто из љубави“ бави сликањем. Његова прва самостална поставка у Кикинди обухвата око четрдесет радова насталих у последњих пет година – уља на платну која доносе портрете, пејзаже, животиње и иконографске мотиве.
– Сликам све што ми падне на памет, све што видим и што ме покрене. Покушавам то да пренесем на платно, без претензија, без калкулација. Ја сам аматер, али се сликањем бавим скоро пола века – из чисте љубави, каже Дмитров.
Његови радови одишу топлином, непосредношћу и искреношћу која долази из дугогодишње посвећености и радозналости. Каже да је све почело још у школским данима:
– У основној школи сам почео да цртам, спонтано, без икаквог утицаја. Нешто вас повуче, кренете да сликате, па како испадне.
Посебну везу има са својим завичајем, Орловатом, родним местом великог сликара Уроша Предића.
– Урош Предић је био мој земљак и, да будем искрен, велики утицај на мене. Прве слике које сам у животу видео биле су његове, у нашој сеоској цркви. Као дете сам често тамо ишао, то је било једино место где сте могли да видите нешто лепо, нешто што вас инспирише, присећа се сликар.
Иако ради у Нафтној индустрији Србије и, како каже, „бави се свим и свачим“, његова права страст остаје сликарство.
– Не живим од сликања, али живим за њега. То је мој мир и моја радост. Ако ме здравље послужи, радићу још дуго, без великих планова, али са великом вољом, искрен је Драган.
На отварању изложбе, о Драгану Дмитрову, говорио је хроничар Ервин Газдаг, а Зденка Трифуњагић публици се обратила Нерудиним стиховима.
Изложба ће бити отворена наредних десетак дана у Галерији Културног центра, а свако ко пожели да завири у свет једног посвећеног аматера, имаће прилику да види како на платнима изгледа када љубав према уметности траје целог живота.