На Првенству Србије у „филд” стреличарству, члан кикиндског Апола Борислав Станкић (на слици) у олимпијском луку ветеранске конкуренције, освојио је наслов првака Србије. Још је Јожеф Олах сложеним луком у сениорској конкуренцији завршио на петом месту.
– „Филд” стреличарство је посебан облик стреличарства који обједињује све стилове, то је гађање у мете које могу бити на познатим и непознатим дистанцама. Ово је технички можда и најзахтевнија дисциплина, јер од стреличара захтева процену удаљености у односу на конфигурацију терена. Дозвољена удаљеност мета је од пет до 60 метара у зависности од категорије и стила којима стреличар припада као и од величине мете – каже председник Љубомир Замуровић председник Апола.
Дан: 16. октобар 2025.
Кикинђанка Лена Терзић и босанскохерцеговачка млада стонотенисерка из Тузле Нађа Ђуловић, која је у стонотениском систему Србије чланица кикиндске Галадске, наступиле су у Црној Гори на „WTT Youth Contender Podgorica”, а Терзић је у узрасту до 13 била трећа.
– Блистала је и остварила фантастичан резултат, у полуфиналу изгубила 3:1 од Бразилке, која је касније освојила турнир, иако је Лена у сваком сету имала предност – каже Ненад Ђукић, из управе кикиндске Галадске.
Ђуловић је у категорији до 17 година, одиграла два меча и пружила снажан отпор, али није прошла даље, а Терзић је још у миксдублу играла с Јужнокорејком, оствариле су две победе па изгубиле 3:1 у мечу за медаљу од јужнокрејског пара који је касније освојио турнир без изгубљеног сета.
– И у старијој категорији, до 19 година, Ђуловић је одиграла два добра меча али није успела да прође групу, имала је по победу и пораз, а потом заустављена у осмини финала од Румунке. У сваком случају, ово је било сјајно искуство за девојке, турнир који је у свим узрастима и конкуренцијама окупио такмичаре и такмичарке из 25 земаља света, а оне су се сусреле с: Порториканкама, Румункама, Јапанкама, Бразилкама, Бугаркама, Албанкама и Црногоркама и сигурни смо да ће им ови мечеви и стечено искуство значити много – закључује Ђукић.
Д. П.
Алија Изетбеговић је признао да је за независност жртвовао мир у БиХ и изазвао смрт више од 100.000 и рањавање више од 300.000 својих грађана, пише Србија данас.
Коловође блокадера и екстремни део опозиције су зарад рушења власти СНС и Александра Вучића спремни да жртвују мир у Србији.
Нема чега се од њих нисмо наслушали и нагледали у последњих годину дана.
Гледали смо како народна посланица Драгана Ракић, као да је са ума сишла, упорно покушава да отме штит и опрему збуњеном полицајцу, који избегава да поступи по правилу службе и млатне је палицом.
Посланици опозиције су неколико дана гуслали о томе да су батинаши СНС у Новом Саду претукли четворицу блокадера. Снимци надзорних камера и истрага су показали супротно: да су четворица блокадера, у тешко алкохолисаном стању, напала групу Рома и – извукла дебљи крај.
Негде тих дана блокадери и посланици опозиције су покушали да на силу уђу на седницу Скупштине града Београда и притом физички напали обезбеђење. Гађајући их кесама са фарбом.
Млаћење полиције моткама и каменицама, гађање полиције киселином и лупање просторија СНС су постали свакодневна слика са “ненасилних” протеста.
Гледали смо како полиција народној посланици Ивани Роквић, када је кренула да се “разјасни” са студентима у Пионирском парку, у торби проналази – скалпел.
Затим је јавност узнемирена једном у низу већ легендарних лажи Маринике Тепић да је полиција запленила пакете дроге са сликом председника Србије. На слици је био председник Колумбије.
Следећа лаж је била вест да су присталице власти у Ваљеву претукле блокадера, младића од 16 година, који је убрзо преминуо. Све је измишљено: и младић, и батине и смрт.
У Скупштини Србије смо гледали како посланици опозиције, као некрштени, дувају у пиштаљке, колеге из владајућих странака и полицајце из парламентарног обезбеђења гађају флашама и топовским ударима, на њих бацају сузавац, прскају их средствима за омамљивање и апаратима за гашење пожара. Као у хорор филму.
Мислио сам да од тога не може горе и ниже. И преварио се.
Пре три дана, на седници парламента, Борко Стефановић је посланицима и јавности драматично саопштио “страшну вест” да је полиција привела и у подруму полицијске станице тукла студенткињу Пољопривредног факултета, а након пуштања на слободу поново је киднаповала на улици, набила јој кесу на главу, поново је привела и поново тукла.
Уследила је дводневна кампања лажи о “Вучичићевим ескадронима смрти”, у којој су посланици опозиције хистерично тражили главу председника републике и његових сарадника.
На крају се показало да је и то измишљено. Нити је приведена, нити је киднапована, нити је тучена. Што су потврдиле и она и полиција.
И шта? Ништа. Неко из опозиције се извинио јавности? Нико. Због драматичног узнемиравања јавности, тужилаштво покренуло истрагу? Таман посла.
Тешко се отети утиску да део опозиције жели сукобе и жртве. По било коју цену.
И забринут питам себе и све нас: шта је следеће? Која лаж? Који скандал? Шта ће све измислити и учинити да би уочи 1. новембра посејали што више семена смутње и мржње и тако што више људи привукли у Нови Сад, на још један покушај насилне смене власти.
На крају да подсетим на масакре у улици Васе Мискина и пијацу Маркале у Сарајеву и масакр у Рачку, на Косову и Метохији. И на оно што се догађало после тога. Надам се да ником добронамерном и забринутом за мир у Србији не треба објашњавати због чега.
Извор: Србија данас
Фудбалери ОФК Кикинде нису освојили цели плен у првој од две везане утакмице на свом стадиону, ремизирали су без голова са Слогом из Чонопље, a шеф струке Владимир Китановић напомиње да би, након свега што је виђено, један погодак његовог тима у овом сусрету био довољан за тријумф.
– Била је ово за нас тврда утакмица против искусне екипе, у којој смо показали више и сигурно заслужили да постигнемо гол. Својим момцима честитам на приступу, жељи и упорности. По ко зна који пут ове сезоне, уз сав терет неискуства који екипа носи, морам да напоменем, опет нисмо имали ни грам среће у појединим ситуацијама. То не значи да кукамо и да тражимо алиби, напротив, настављамо да вредно радимо и да с још већим мотивом дочекамо и уђемо у наредну утакмицу – каже Китановић.
А наредни ривал биће Ветерник, у суботу, од 15 сати, на Градском стадиону.
– Очекујем пресликану утакмицу и у предстојећем колу. Ветерничани су такође искусна и такмичарска екипа и опет ће нијансе одлучивати. Надам се само да ћемо тада имати макар мало више и концентрације и спретности и да ћемо забележити победу која би нас вратила у равноправну трку – јасан је Китановић.
Резултати деветог кола: ОФК Кикинда – Слога 0:0, Ветерник – Железничар 0:0, Младост (БЈ) – Бачка 2:0, Словен – Нафтагас 1:1, Врбас – Омладинац 0:1, Инђија – Јединство 3:0, Хајдук – Динамо 0:1, Младост (О) – Слобода 1:0.
ПОРЕДАК: Железничар 21, Хајдук 20, Младост (БЈ) 18, Нафтагас 15, Јединство 15, Динамо 15, Омладинац 13, Врбас 12, Инђија 11, Словен 10, Слога 10, Бачка 9, Ветерник 8, Слобода 6, Младост (О) 5, ОФК Кикинда 5.
У 10. колу, у суботу и недељу, играће: Слога – Јединство, Слобода – Врбас, Нафтагас – Младост (О), Динамо – Словен, Бачка – Хајдук, ОФК Кикинда – Ветерник, Омладинац – Инђија, Железничар – Младост.
Д. П.
Пројекат поделе канти за разврставање отпада је и даље у пуном јеку, а све активности се одвијају према предвиђеном плану.
Тим на терену успешно спроводи све задатке, без застоја и непредвиђених проблема. Важно је истаћи да грађани немају никакве додатне обавезе – подела канти је потпуно бесплатна, и неће бити никаквих додатних трошкова за домаћинства.
Пројекат се спроводи ради унапређења система управљања отпадом и заштите животне средине у Кикинди.
Беч најављује „милионски пакет уштеда“ и сужава приступ минималној социјалној помоћи, пише портал Српски угао. Највећа промена погађа особе са супсидијарном заштитом, људе који немају азил, али се не могу вратити у земљу порекла. За њих би право на помоћ престало. Градске власти рачунају на стотине милиона евра уштеде и поручују да систем треба „растеретити“, док хуманитарни сектор упозорава да ће терет пасти на већ преоптерећене мреже солидарности.
Аргумент да ће строжа правила подстаћи брже запошљавање не стоји чврсто на терену. Незапосленост у Аустрији расте већ месецима, а перспектива за слабо квалификоване и људе са језичком баријером није ружичаста. Уз све скупље станове и строже критеријуме за социјалне станове, безбедна егзистенција је све даље. Додатни проблем је индустријски циклус, велике групе по Европи смањују трошкове, гасе линије и укидају радна места. Имена као што су Босцх и Нестлé најављују рационализације и затварање појединих погона, а реструктурирања у металопрерађивачком и челичном сектору доносе резове и у аустријским покрајинама. Шири притисак осећају и малопродаја и угоститељство, сектор услуга живи од сезоне до сезоне, а прелазак са привремених на сталне уговоре постаје све тежи, наводи портал Српски угао.
Ко остане без потпоре мреже, теже проналази стан, без адресе теже долази до посла, без посла нема квалификација ни језика, зачарани круг. Уместо оштрих линија на папиру, потребни су мостови као што су брже признавање диплома и заната, ваучери за курсеве језика, субвенције за најамнине уз јасне обавезе тражења посла и партнерски рад са послодавцима који стварно запошљавају.
Поглед редакције портала Српски Угао
Аустрија, која радо држи лекције Србији о људским правима, данас скраћује помоћ онима на дну лествице док незапосленост расте, а индустрија затвара врата. Данашња власт у Аустрији непрестано се бави унутрашњим питањима државе Србије, а истовремено не решава своја. Ако је циљ интеграција и рад, онда уз строжа правила морају доћи и веће шансе за стан, школу, језик и посао.
Извор: Српски угао
Илија Пантелић се афирмисао у новосадској Војводини, а славу стекао као репрезентативац Југославије која је освојила друго место у Европи, и као капитен Пари Сен Жермена. Младен Крстајић с Партизаном освојио пет државних титула, 9 сезона наступао у Бундеслиги и са Вердером „узео“ дуплу круну, 59 пута обукао дрес са државним грбом…
Опште је мишљење да је Илија Пантелић (1942-2014) један од тројице најбољих голмана свих времена на простору некадашње Југославије, одмах уз Владимира Беару и Милутина Шошкића. Рођен је, на Светог Илију, у Козицама код Санског Моста, а у Нове Козарце стигао је с породицом колонизацијом након Другог светског рата. Рано је, као и већина клинаца из генерације, заволео лопту. Већ као старији пионир заиграо је у месном клубу на позицији – бека, али се убрзо преместио на гол и одмах на себе скренуо пажњу. Било му је 16 година када је прешао у БАК из Беле Цркве, а већ у првој сезони у овом клубу проглашен је најбољим голманом Војвођанске лиге.
С таквом репутацијом стиже у друголигашки Раднички из Сомбора, у којем потврђује раскошан таленат, па га траже Црвена звезда и Војводина. Илија се опредељује за Новосађане, с којима потписује четворогодишњи уговор и у двадесетој години, наследивши чувеног Андрију Вереша. Прволигашким дебијем на Стадиону ЈНА у Београду против Партизана (4:3 за Војводину), закорачује на велику југословенску фудбалску сцену. Недуго потом заиграо је за младу репрезентацију државе, а у 23. години и за нашу најбољу сениорску селекцију.
Пантелић је у великој мери допринео да Војводина 1966. године први пут у својој историји, с екипом у којој су били Брзић, Нештицки, Тривић, Пушибрк, Пирмајер, Савић, Радовић и остали, осваја шампионску титулу СФРЈ. Те године постаје незамењив на репрезентативном голу. Прославио се у квалификацијама за Куп нација и са екипом, у којој су били Џајић, Мусемић, Петковић, Холцер, Осим, Фазлагић, Пауновић, Павловић и остале фудбалске звезде из бриљантне генерације. Играо је те 1968. године на финалном турниру у Риму. У полуфиналу смо са 1:0 победили Енглеску, у финалу играли нерешено са Италијанима, па у поновљеном мечу, са 0:2, несрећно изгубили.
Велики Панта или Илија Громовник, како су га од миља звали навијачи, након 8 сезона у дресу Војводине и 384 званична меча, започео је успешну интернационалну каријеру. Прешао је 1969. године у Пари Сен Жермен и, медији су писали, већ на промоцији опчинио фудбалски свет Француске.
У полусезони прелази у Олимпик из Марсеља, који је тренирао Јосип Скоблар. С новим клубом осваја и првенство и Куп Француске. Потом се сели на Корзику и брани боје Бастије, која је тада била у горњем делу прволигашког надметања. Након извесног времена враћа се у Пари Сен Жермен. Изванредно брани. Носи капитенску траку. За спортски допринос додељује му се Медаља града Париза.У Француској је, након укупно 400 званичних наступа, окончао играчку каријеру у 36. години. На опроштајној утакмици поштовање му је исказало 60 хиљада људи.
У домовину се, конкретно у Нови Сад, Илија вратио 1977. године. Био је ангажован у Војводини као тренер и члан управе. Често је свраћао у Нове Козарце, у којима стадион носи његово име. Због спортских и људских особина у Бањалуци је од Фудбалског савеза Републике Српске добио Златну плакету. Преминуо је у Новом Саду у 72. години.
Младен Крстајић има импресивну спортску каријеру, која, у тренерском смислу, још траје. Његова животна прича је попут сценарија за узбудљив филм саткан од, на почетку лепих, па ненадaно драматичних и болних догађаја с елементима дубоке прогнаничке трагике, на крају, захваљујући људској снази, а посредством буба-маре, са – срећним преокретом.
Крстајић је 1974. године рођен у Зеници, у којој је проживео срећно детињство и рану младост. Започету фудбалску каријеру у Челику прекинуо је рат. Те злокобне 1992. године, бусом је, преко Добоја, с делом породице, избегао у Србију и привремено се скућио на крајњем северу Баната.Заиграо је за чокански клуб, па убрзо прешао у Сенту, где су га запазили људи из нашег града и довели у ОФК Кикинду, за коју је потом одиграо 48 утакмица. Те 1996. године хтела га Звезда, али га срце одвело у Партизан. Црно-бели дрес носио је до лета 2000. године 84 пута, па с репутацијом репрезентативца, потписао за Вердер. У том моменту почиње његова вансеријска бундеслигашка одисеја. У Бремену је остао четири сезоне и за то време у с Вердером је 2004. године узео и шампионску титулу и Куп Немачке. Сели се у Шалке, у којем, као капитен, са изузетним успехом наступа наредних пет година и бива проглашен једним од најбољих играча овог клуба.
Младен 2009. године прекида „гастарбајтерску“ каријеру. Поново је у црно-белом јату, с којим одмах осваја титулу, коју, допуњену пехаром Купа Србије, узима и наредног лета.
Маестрални Крле за нашу најбољу селекцију, од 1999. до 2008. године, одиграо је 59 мечева. Још се памти незаборавни репрезентативни одбрамбени бедем из 2006. у којем су, уз Крстајића, Немања Видић, наш Кикинђанин Горан Гавранчић и Ивица Драгутиновић.
После играчке каријере Крстајић је краће време био спортски директор Фудбалског клуба Партизан. Први човек Радника из Бијељине постао је 2015. године. Потом је упловио у тренерске воде. Био је помоћник селектору Славољубу Муслину у успешно окончаним квалификацијама за Светско првенство у Москви 2018. године, на којем је водио нашу изабрану селекцију. Убележио је као селектор Србије 19 утакмица, с учинком 9 победа и по пет ремија и пораза. Био је 2021. године тренер ТСЦ, затим је 2022. године радио у Израелу, па две године био селектор Бугарске.
ПАНТЕЛИЋ ПРЕ СВИХ
– Јако је незахвално опредељивати се за најбољег фудбалера – каже некадашњи играч Козаре и ОФК Кикинде Новица Родић. Имали смо много истинских асова, попут Веселинова, Бурсаћа, Мрђе, Керија, Боровнице, Пилиповића, Жилића, Бешлина…За мене је, све у свему, Илија Пантелић без премца. Како га је само хвалио светски голман Дино Зоф. Таква личност, с бриљантном каријером, за поштовање је и понос.
ФЕНОМЕН ИЗ СРБИЈЕ
Након детаљних медицинских и осталих провера играча, Немци нису могли да се начуде колико је Младен Крстајић физички спреман и отпоран на повреде, како му се организам након великих напора брзо опоравља. Још више их је изненадило како Србин никада не кубури са кондицијом и колико је, и при највећим искушењима, ментално јак.
М. Иветић
У суботу, 18. октобра, биће одржан Октобарски базар и Сајам цвећа.
Организатор је Туристичка организација Града Кикинде. Представљање локалних произвођача и цвећара из Кикинде и околине трајаће од 10 до 16 сати на Градском тргу.
Припадници саобраћајне полиције ће од данас до 20. октобра спроводити појачане мере контроле усмерене на откривање и санкционисање прекршаја којима се угрожава безбедност пешака, са акцентом на контролу брзине у зонама пешачких прелаза, саопштио је МУП.
„С обзиром на то да је од почетка октобра у саобраћајним незгодама у Србији погинуло чак седам пешака, апелујемо на возаче моторних возила да повећају опрезност и смање брзину кретања возила, пре свега у зонама пешачких прелаза“, наводи се у саопштењу МУП-а.
Из МУП-а апелују на пешаке да предузму мере како би били видљивији другим учесницима у саобраћају, као и да ноћу и у условима смањене видљивости на путевима ван насеља морају бити осветљени или означени рефлектујућом материјом.